Tamo gde se ogranci gorostasnih Karpata susreću sa nepreglednom ravnicom, gde padine Vršačkih planina šuruju sa suncem, a uzdahe neobranog grožđa i mirisne ukuse vina pobuđuje neukrotiva košava. Tamo gde katkad doćarlija i dah srpske Sahare – Deliblatske peščare, šćućurila se varoš. Podno brega. Druguje sa Rumunijom. Grli Banat.
Zašto posetiti Vršac?
1. Jer je Vršac grad vina i velikana
U istorijskim spisima prvi put se pominje 1427. kao Podvršan. Nazivi su se menjali, ali se vrh zadržao do danas. Zovu ga i Sterijin grad, po ocu srpske drame, Jovanu Steriji Popoviću. Opravdano svakako, no možda nepravedno prema drugim znamenitim Vrščanima – slikaru Paji Jovanoviću, velemajstoru Bori Kostiću i poeti Vasku Popi, koji se rodio u obližnjem seocetu Grebencu.
Najčuveniji je po svom prostranom i izdašnom vinogorju, koje je rađalo još u doba Dačana i rimske vladavine. Piću bogova ostao je večno veran. Svakog septembra domaćin je Danima berbe grožđa, koje su meštani simpatično krstili „Grožđebal“.
Danas živi u bogatstvu različitih nacionalnih zajednica, kultura i vera. U miru i slozi. Uspeo je, nekim čudom, da obuzda svakojake ćudi. Srdačni su, opušteni i nasmejani Vrščani. Vole svoj grad. Čist je Vršac i uređen. Mnogi bi se mogli ugledati.
2. Jer vas gradske lepotice očaravaju na svakom koraku
U doba kada su kultura i sve starinsko tureni u zapećak, Vršac neguje svoju baštinu. Naročito arhitekturu. Nema nebodera, niti goropadnih staklenaca. Sve je skladno i ljupko. Moglo bi se čak reći, poetično. Milina je šetati i razgledati. Među najvelelepnijim zdanjima su Vladičanski dvor Banatske eparhije iz 1750. godine, koja je posle obnove poprimila neobarokni i neorenesansni izgled, i neogotska Gradska kuća (Magistrat). Nikako ne propustite da se popnete do Apoteke na stepenicama. Barokna građevina u kojoj je 1784. godine otvorena prva vršačka apoteka Kod spasitelja. Među najstarijima je u Srbiji. Meštani tvrde, šesta po krštenici.
Etnička raznolikost izrodila je i bogatu versku arhitekturu. Saborni hram Svetog oca Nikolaja, iz druge polovine XVIII veka, najstariji je pravoslavni hram u Vršcu. Rimokatolička crkva Svetog Gerharda je iz druge polovine XIX veka. Imponzantna neogotska bogomolјa sa tornjevima koji dodiruju oblake. Dominira gradom. Rumunska pravoslavna crkva, izgrađena početkom prošlog veka. Povelika i živopisna, spolјa. Nismo ušli, kao ni u katoličku. Obe su zatvorene. Da li smo se ukazali u nepravo vreme ili svoja vrata otvaraju samo za posebne prilike, nismo uspeli da doznamo. Šteta. Unutrašnjost obe mora da je podjednako raskošna.
Na glavnom trgu je zdanje gde je boravio Karađorđe. Na povratku iz Rusije, u ranim danima meseca jula 1817. smestio se tajno u Štengerevoj gostionici. U žurbi, u duhu večitog ustanika, račun ne plati novcem, već ostavi dve srebrne kubure. Gostionica je otišla u istoriju, ali zgrada čuva uspomenu na Crnog Đorđa, njegovom slikom i nazivom Dva pištolja.
3. Jer gradski muzej baštini dela slavnog realiste
Smešten je u zgradi Konkordija. Osnovan je 1882. Veliku zahvalnost duguje istraživaču, učitelјu i publicisti Feliksu Milekeru, koji je dao značajni doprinos muzejskoj zbirci. Atmosfera topla, drugačija od većine zdanja koja čuvaju kulturno blago. Društveni i kulturni život grada predstavlјen je zbirkom Hronika. Dve sobe sa delima Paje Jovanovića. Čuveni „Vršački triptih” i portret Aleksandra Karađorđevića u prirodnoj veličini, naslikan par godina pre atentata u Marselјu, još nekoliko portreta znamenitih ličnosti, sve oslikano autentičnom paletom boja kojom se služio realista svetskog glasa. Izložene su i arheološka i etnološka zbirka, a uskoro će biti predstavlјeno i oružje. Muzejski prostor u zgradi Konkordija nije veliki, ali je postavka veoma zanimlјiva i pitka.
4. Jer se u Vršcu nalazi kuća u kojoj je stvarao Sterija
Kuću je podigao Sterijin brat Đorđe u drugoj polovini XIX veka na temelјima stare, u kojoj je rođen Jovan. Autentični nameštaj, klavir i pisaći sto za kojim su nastala „Pokondirena tikva”, „Zla žena”, „Kir Janja”, i „Laža i paralaža”. Izloženi su i pojedini izvorni rukopisi, fotografije i portret Sterije, delo Uroša Predića (još jednog majstora realizma).
Sterija je veliki rodoljub i intelektualac, slobodoljubiv. Zaslužan je za osnivanje Narodnog muzeja i Društva srpske slovesnosti, preteče Akademije nauka i umetnosti. Živi kroz svoja neprolazna dela. Možda je i sasvim pravedno što se Vršac zove i Sterijin grad.
U Sterijinu kuću ne ulazi se tek tako. Broj telefona osobe koja će vas pustiti unutra istaknut je na vratima. Dok čekate ključonošu, nemojte zgubidaniti. Prvi komšija je vinski podrum. Zavirite, deluje baš vinski.
5. Jer je gradski park botanička bašta
Rađen je po uzoru na francuske i engleske parkove, mešovitog pejzaža. Brojne vrste listopadnog i zimzelenog drveća, ukrasno grmlje i raznobojno cveće. Klupice za odmor, dečje igralište, fontana, i starinski kafić sa velikom terasom. Na ulazu stoji upozorenje: „U slučaju pojačanog vetra, ne ulazite”. Eh, šta li pojačano podrazumeva ovde gde vazda zviždi i fijuče.
6. Jer na BS u Vršcu možete platiti IPS-kodom
Vršac krije mnogo čuda, od božanstvenog vina, preko umetničkih dela, pa do današnjih modernih čudesa. Recimo, na NIS Petrol benzinskoj stanici u Vršcu možete platiti gorivo i druge kupljene stvari i ako ste zaboravili novčanik. Dovoljno će biti da na svom telefonu pokrenete aplikaciju vaše banke i da odaberete opciju „IPS pokaži”. Vaš telefon će, potom, generisati QR kod koji će radnik na kasi očitati i iznos za plaćanje skinuti direktno sa vašeg računa.
I praktičniji i brži način kako biste što pre nastavili vaš obilazak preostalih vršačkih lepota.
7. Jer se u Vršcu kale najbolji letači
Dok znatiželjno ispitujemo svaki ćoškić, neprestano nadleću avioni. Nema bojazni. Znamo da su naši. Vršac je poznat po Vazduhoplovnoj akademiji. U njoj se bruse oni naši vrsni piloti što letelicu prizemljuju neosetno, kao u paperje. Nismo pitali za nebeski krug iznad grada. Drugi put.
8. Jer je na brdu Misa uređeni vidikovac
Stiže se kolima ili stepenicama iz samog grada. Lepo je sređen, sa klupicama za druženje ili osamu. Na platou je kapela Svetog krsta (križa), najstariji katolički hram u Banatu, iz dvadesetih godina XVIII veka. U blizini je Crkva Svetog Teodora, staza zdravlja, klub ekstremnih sportova, a malo više – Vršački zamak.
9. Jer je Donžon kula nekad štitila Vršac
Do parkinga ćete lako, a posle malo pešačenja, kroz šumicu. Uživaćete. Kulu nije podigao Đurađ Branković, već ugarski kraljevi, i ne u XV, već u XIV veku, uporan je naš domaćin-vodič, istoričar. Potkrepljuje tvrdnju činjenicom da se nekadašnje utvrđenje pominje u spisima još 1323. godine. Ima bliznakinju, sitno mlađu, u Čakovu, rodnom mestu Dositeja Obradovića. Najočuvanija je Donžon kula, visine 20 metara. Povremeno je krase i umetničke postavke. Pogled bi odavde trebalo da puca…, ali ne baš. Zaklanja ga ogromni repetitor. Mogao se postaviti na neki drugi obližnji brežuljak.
10. Jer je selo Gudurica vinski raj
Udaljeno je petnaestak kilometara od grada. U vinogorju, naravno. Zovu ga Evropa u malom. Udomljava 14 nacija. Vinarija je pregršt. No, kao svaki drug na drumu, biramo onu tek u povoju, Za svoju dušu. Pa ako je za gazdinu, biće i za našu.
Pijuckamo domaće vince na posebno izrađenoj garnituri od burića, okruženi muljačom, presom i drugim vinskim oruđem. Iznosi se i meze – kobasice, dimljene đakonije, domaći ajvar, turšija, i hleb premazan mašću i posut alevom paprikom. Zaboravljeni ukus detinjstva. Kraj je bogomdan za vino. Osunčane padine, zemlja pogodna za voće i vinovu lozu i ruža vetrova. „Bolest odlazi”, kažu gazde koji se ponose svojim zdravim grožđem koje se mnogo manje prska nego u drugim krajevima zemlje. Zahvalni su vetrovima. Pred polazak zasladismo se štrudlom i pitom od višanja. Baš su se potrudili dobri domaćini. Sjajno vinsko popodne. Još da su zasvirali tamburaši. Biće prilike.
U povratku, sunašce zalazi u daljini, a vetar tek počinje da razigrava pomalo usnule vetrenjače. Velike i brojne. „Vršac, lepa varoš”, tepao mu je Sterija. Više nego saglasni. Ovekovečio ga je kistom maestralni Paja, a opevao jezgrovito i sebi svojstveno „umalo” Vrščanin, Vasko:
U vinogradarevoj ruci
Pruženoj iz oblaka
Zlatan grozd
U jednom zrnu kula od kukuruza
U drugoj čarobni Breg
U trećem ravnica majka…
