Da li ste znali? Iako su za naftu znali i stari Kinezi i drevni Egipćani, njeno ime je zapravo persijskog porekla i potiče od glagola „nafata“ što znači „znojiti se“. Naime, na crnu, lepljivu tečnost koja je izbijala na površinu, Persijanci su gledali kao na znoj zemlje, a njihovo ime se zadržalo sve do današnjih dana.
Na osnovu ove koloritne priče možemo zaključiti da, u izvesnoj meri i u zavisnosti od tehnološkog napretka, ljudi širom planete naftu koriste već hiljadama godina. Ipak, sama industrija je dosta mlađa…
Postoje različiti podaci o tačnom datumu proizvodnje prve nafte u industrijske svrhe, ali je izvesno da se to dogodilo u prvoj polovini 19. veka. Na našim prostorima, ta istorija još je kraća, a pravi i sistemski razvoj može se pratiti tek nakon Drugog svetskog rata.
Tom razvoju nemerljiv doprinos dala je i Naftna industrija Srbije (NIS), odnosno kompanije iz kojih je kasnije formiran NIS. A u njihovom poslovanju naročito je bila značajna prva decenija…
Odakle se krenulo?
Savremeni razvoj industrije nafte u Srbiji počinje 1945. godine formiranjem prvog domaćeg preduzeća za promet nafte i naftnih derivata pod nazivom Petrolejsko preduzeće opštedržavnog značaja „Jugopetrol“. Dve godine kasnije ovo ime se menja u Trgovačko preduzeće za promet nafte i naftinih derivata „Jugopetrol“ Beograd.
Danas znamo i da su osnovna sredstva preduzeća te davne 1947. iznosila nešto manje od 18, dok su obrtna bila 28 miliona tadašnjih dinara. Kao predmet poslovanja naveden je „uvoz, izvoz i promet petrolejskim proizvodima i sirovinama“.
Tih davnih dana danas se retko ko još seća. Ipak, i postojeći podaci dovoljno su ilustrativni. Naime, svoj rad jedna od najuspešnijih kompanija sa ovih prostora počela je sa samo 180 zaposlenih i u veoma nepovoljnim uslovima.
Prema nekim podacima, samo na teritoriji Srbije, u četvorogodišnjim ratnim razaranjima, uništeno je oko 85 odsto objekata koji su služili za skladištenje i prodaju naftnih derivata. U čitavoj zemlji postojalo je samo devet benzinskih stanica (koje su se sve nalazile u Beogradu), a ni situacija sa skladištima i stovarištima nije bila mnogo bolja – u Beogradu (na Čukarici) postojalo je jedno skladište, dok je u čitavoj državi, u različitom stepenu funkcionalnosti, bilo tek dvadesetak stovarišta, od čega su se tri nalazila u glavnom gradu.
istraživanjima.
Sve brojke kompanije čije nasleđe danas baštini NIS bile su u usponu. Do 1957. broj zaposlenih u „Jugopetrolu“ se popeo na 614, a vrednost osnovnih sredstava je stostruko porasla.
Tri puta više radnika ostvarilo je približno tri puta veći promet. U godini osnivanja tržište je potrošilo oko 51 hiljade tona nafte i naftinih derivata. U godini obeležavanja prve decenije rada, ta brojka je prvi put prešla sto hiljada i iznosila je tačno 175.257 tona.
Porastao je i broj objekata. „Jugopetrol“ Beograd je tada imao dva centralna skladišta (u Beogradu i Smederevu), 19 stovarišta i pet aeroservisa – u Zemunu, Podgorici, Dubrovniku, Tivtu i Skoplju.
Broj benzinskih stanica i dalje je bio skroman – u Beogradu ih je postojalo 11 i u unutrašnjosti 16. Ipak, počev od 1953. i na tome je počelo intenzivnije da se radi, pa je i ta brojka rasla, a slično je bilo i sa transportnim kapacitetima.
Kuda se išlo?
Valja pomenuti još i ovo – u prvoj deceniji rada, „Jugopetrol“ se pojavio i na inostranom tržištu, kao prvo preduzeće u Jugoslaviji registrovano za poslove spoljne trgovine. Razvoj te delatnosti počeo je 1953. godine kada je za potrebe naše zemlje uvezeno tri i po hiljade tona naftinih derivata koji su nedostajali na domaćem tržištu.
Nakon što je nafta pronađena i u Srbiji, na svetskom tržištu Jugopetrol se pojavio i kao izvoznik. Iako su to u prvo vreme bile skromne količine, na ovaj način ispisana je još jedna stranica domaće istorije – ova kompanija postala je kompanija koja najduže radi na spoljnotrgovinskom prometu tečnih goriva u našoj zemlji.
Put ka budućnosti bio je istrasiran.
Nastaviće se…
Autor teksta: Aleksandra Bogdanović „Istorijski zabavnik“
