„Nedaleko od reke Rasine i Jastrepca visoke planine…” skućio se najvažniji, prestoni grad. Davnih dana.
Istorija pamti. Mi, kratke pameti oduvek bili. Nepravedno skrajnut, ali ne negoduje. Istrajno grudobrani svoje nasleđe. Očiju i duše uprtih ka jugu, srpskom.
10 razloga da posetite Kruševac
Zašto posetiti Kruševac?
1. Jer je Kruševac carska prestonica
Beograd to nikada bio nije. Podigao ga je 1371. godine Lazar Hrebeljanović. U knjigama – knez, u narodu – car, za crkvu – svetac. Učinio ga prestonim, kulturnim i privrednim sedištem tadašnje zemlje srpske. Ime mu je nadenuto ili po kruškama koje su izdašno rađale ili po oblom rečnom kamenu krušcu od kojeg je Lazar sagradio dvor i tvrđavu. Turci ga zvaše Aladža Hisar – Šareni Grad. Nije dugo prestovao, do 1405. kada rođeni Kruševljanin, sin Lazarev, despot Stefan svoj „tron” izmešta u Beograd.
No, ostade Lazarevo carstvo, zaveka. Neraskidivo vezano za Kosovo, Vidovdan i najčuveniji, najherojskiji megdan. Eh, da je Lazar pobedonosno dojahao sa Gazimestana…
Prihvatiše svoju sudbu Kruševljani. Znani kao Čarapani. Ništa pogrdno. Naprotiv. Po jednom predanju, u vreme Prvog srpskog ustanka, izuli su opanke i nečujno, u čarapama, prodrli u grad i savladali Turke. Domišljati i vispreni. Prema drugom tumačenju, muškarci ovog kraja voleli su da nose lepe, duge vezene čarape. Modirali se. Moguće je da nadimak potiče još iz doba Lazara. Najbolji i najveštiji vitezovi u kneževoj vojsci od najdubljeg poverenja činili su njegovu ličnu gardu. A da bi se razlikovali od ostalih, dodeljene su im crvene čarape do kolena. Upravo su se crvenočarapani istakli hrabrošću na Kosovu polju. Kaže legenda.
Danas, gradom Čarapana ne hodi se u tihotapkama. Ni slučajno. Samo gromko i ponosito.
2. Jer je iz Kruševačkog grada srpska vojska pošla u Kosovski boj
Leta 6897. Zvanično, 1389. godine. Istorijski, najkobniji poraz. U pesmama, najslavnija srpska bitka. Epska. Mitska. U odbranu zemlje, roda i vere poveo je Lazar svoje ratnike iz utvrđenja na brežuljku koje je nekada bilo opasano dvostrukim zidinama i visokim kulamaa, a danas nažalost, samo ruševinama. Najočuvanija je glavna, odbrambena, Donžon kula. Naziru se i delovi bedema i tek pokoji kamen nekadašnjeg dvora i konjušnice. U Lazarevom gradu udomio se Narodni muzej, koji baštini oko 22 hiljade umetničkih i istorijskih dela, fotografija i dokumenata. Svakako je najzanimljivja kopija Lazareve haljine, ali i originalna maketa Vidovdanskog hrama Ivana Meštrovića, koji je trebalo da bude podignut na mestu Kosovske bitke.
Vratio se Lazar domu svome. Izliven u bronzi. Stoluje opet, sa mačem u krilu. Bdi nad svojim gradom. Čeka da ga obnovi neko… nekada.
3. Jer Lazarica je srednjovekovna lepotica
Uzdigao ju je Lazar u slavu svom prvencu, Stefanu. Posvetio je arhiđakonu Stefanu, zaštitniku loze Nemanjića. Izvorno nazvana Crkva Svetog prvomučenika Stefana. No, narod je krstio Lazarica. Tako i ostade. Biser moravske škole. Svetinja u kojoj se kosovski besmrtnici pričestiše pred odlazak na Gazimestan. Dovoljno za večnost.
4. Jer Milićev legat je srpska istorija na platnu
Pogledom grli Lazaricu. Tako je zahtevao darodavac. Najveći srpski istorijski slikar prvobitno je želeo da legat postavi pored Gračanice, ali ne bejaše moguće. Odabrao je Kruševac. Smatrao ga je simbolom Kosova. Poklonio mu je više od 120 svojih slika na kojima je prikazana srpska prošlost, od Stefana Nemanje do savremenog doba. Naglasak im je na Kosovskom boju. Razumljivo. Nadrealistične, koloritne slike. Treba ih doživeti, shvatiti, udahnuti… Mašta mu je izvirala iz nedara narodne, kolektivne svesti o fantastičnom, govorio je. Milić Stanković, poznatiji kao Milić od Mačve. Za života je grmeo, neprekidno. I danas isto čini. Preko svojih dela kojima je ostao na planeti. Neobuzdani, neuhvatljivi osobenjak, raskošnog slikarskog i poetskog dara. Pojaviće se opet kroz dva veka… obeća nam.
5. Jer ćete prošetati Srbijom u malom
Oblika je domovine naše. Ima pet „reka”, deset „gradova” i trenutno desetak maketa srpskih svetinja – Ravanica Lazareva, Mileševa, Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Žiča, Studenica, Hram Svetog Save… Sve znamenitije biće postavljene u Parku minijatura Srbija. Nova turistička atrakcija na Bagdali. Sjajna, osvežavajuća. No, nedostaju propratni podaci o manastirima i zadužbinarima. Uz lep provod, valjalo bi ponešto i naučiti.
6. Jer spomenici svedoče pogibljenoj istoriji
Vekovima je Kruševac plaćao svoju slobodu. Skupo. Preskupo. I odužio se svojim braniocima. Možda više nego ijedan drugi srpski grad. Na svakom koraku sećanje na pale, pobijene, streljane. Najveći je Spomenik kosovskim junacima. Simbol grada. Otkriven je na Vidovdan 1904. godine. Otelotvorenje Srbije. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. tvorac je nagrađen Zlatnom medaljom I reda. Odao je počast i svojoj kneginji Milici, ali i despotu Stefanu, na propinjućem konju, sa krstom u ruci usmerenim ka Kosovu, oprostivši mu tako „beogradski greh”. Spomenik ratnicima 1912-1918, skulptura „Majka Srbija i majka Grčka” – simbol prijateljstva dva naroda i bratimljenja sa Krfom. Pamti i rodoljube streljane u Drugom svetskom ratu u Spomen parku Slobodište, na obroncima brda Bagdale, gde je i spomenik Palim pripadnicima vojske, policije i rezervnog sastava 1991-1999. Vijori se i trobojka, na jarbolu. Za izvojevanu slobodu. Da, odatle se pruža božanstveni pogled na grad, iz oaze zelenila. Posle svih ratova i žrtava, mir je neprocenjiv. Zna to Kruševac. Podigao mu je svojevrsni spomenik i pridružio se svetskim gradovima, vesnicima mira. Neka je večan.
7. Jer je Kruševac izrodio plejadu glumčina
Ispred Narodnog pozorišta omaž velikanima srpskog glumišta koje je iznedrio Kruševac. Biste Čkalje, Đuze, Taška Načića, Bate Paskaljevića, Milana Puzića, Radmile Savićević i Ljubinke Bobić. U pozadini njihove fotografije. Neobični prizor. Kapa dole idejnom tvorcu. Trg glumaca. Ne propustiti, nikako.
8. Jer se možete zavetovati pred Lazarom i Stefanom
Ta se zakletva pogaziti ne sme. Ukoliko ste našli ljubav svog života, pravac Gradska kuća. Svoje najsudbonosnije „da” izgovorićete u sali sa podnim i zidnim mozaicima nadahnutim narodnom poezijom, mitovima i folklorom, posvećenima Moravskoj Srbiji. Upečatljivi su prikazi Lazara i sina mu, Stefana. Vitraži na prozorima i nameštaj po ugledu na crkveni daju posebnu čar. Usput će vas „preslišati” i bista najmudrije srpske glave, Njegoša. Obucite se prikladno, otmeno. Pa, srećno vam bilo mladenci!
9. Jer se u Kruševcu obeduje carski
Snaga na usta ulazi, kaže naš narod. Manjka nam je posle uzbudljive kruševačke šetnje. Čini se da smo osuđeni na meso. Očekivano. Odabrasmo Rasinski uštipak, mešano meso Stara krčma, specijalitet kuće, i kiseli kupus sa alevom paprikom. Uz meso, najbolje ide buteljka vina, domaćeg. U ponudi je i pauflek na roštilju, a za istinske gurmane spravljaju se teleći repovi, teleća glava u škembetu i teleće krezle. Ne smazasmo sve, a okrepismo se, junački.
10. Jer na NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama račun možeš platiti QR kodom
Kada se čovek najede i carski i junački, poslednje što mu je potrebno su komplikovane procedure, makar da je samo i o plaćanju reč. Zato nam je, taman ko desert na obilan ručak, „legla” opcija da na NIS Petrol benzinskoj stanici u okolini Kruševca natočeno gorivo platimo putem QR koda.
Dovoljno je da aktivirate „Sa nama na putu” mobilnu aplikaciju, kreirate QR kod i pokažete ga prodavcu. Definitivno je pametnije i jednostavnije.
Uostalom, iovako je novčanik ostao u kolima da se odmara od plaćanja u restoranu.
