Malo je okasnilo, ali ga dočekasmo, ne preterano ushićeni. Jer, po svemu sudeći, ovog leta nema nam morskih putešestvija. Ali ne bismo mi bili narod kakav jesmo da nemamo skrivenog keca u rukavu, čak i za ova vremena zla. Spakovasmo tako letnje pinkle i uputismo se ka moru, našem, domaćem. Izabrasmo duži, ali zanimljiviji put, preko Pančeva i Kovina. Usput, opet ta razdragana i neobuzdana priroda i polja suncokreta, koji se nepokolebljivo i predano uzdižu ka suncu. Svašta se da naučiti od majke prirode.
Zašto posetiti Srebrno jezero i tvrđavu Ram?
1. Jer i Drive Cafe pokreće vrhunsku priču
Na putu do Srebrnog jezera, napravismo predah na NIS Petrol benzinskoj stanici u Kovinu. Ono što na NIS Petrol ili Gazprom benzinskim stanicama ne treba propustiti je vrhunska Drive Cafe kafa u kojoj možete uživati iz čaša sa različitim motivima Srbije. No, osim toga što čaše oslikavaju našu zemlju u malom, one donose i premijum italijansku kafu prženu posebnom metodologijom.
2. Jer Dunav se ne da preplivati, ali skeledžija ume preko
Možda više ne tako plav, ali i dalje silan. Zna da se uzjoguni, zakovitla i ustalasa, ali danas je tako mio, pitom i krotak, dakako samo naoko. Dunavska bonaca. Skela iz Banatske (Stare) Palanke od 7:30 vozi na tri sata. Ukoliko malo uranite, možete uz pićence sačekati u bašti obližnjeg restorana.
Na skeli, raznog sveta. Svi fotkaju i snimaju, u tišini, skoro bojažljivo, kao da ne žele da probude vodenog gorostasa. Dovde je već osluhnuo šapate četiri prestonice i prigrlio tajne pet zemalja, dok one kroz Srbiju još uvek radoznalo osvaja. Dvadesetak minuta splavarenja veličanstvenom, nepreglednom vodenom površinom. Pristadosmo pod zidinama nedavno obnovljene tvrđave.
3. Jer je Ram mnogo više od tvrđave
Na ostacima antičkih i vizantijskih temelja podigao ju je turski sultan Bajazit II krajem XV veka kao strateško, artiljerijsko uporište za odbranu granice od ugarskih upada. Predanje veli da tokom obilaska svojih vojnika sultan zastade da odmori na brežuljku i ostade omađijan pogledom koji se pruža na Dunav. Sede na ihram (prostirku za molitvu), pomoli se i reče: „Sagradite mi grad“. I bi tako! U turskim izvorima, spominje se kao Ihram Haram, a po drugoj legendi, nastanak sela vezuje se za osnivače Rima, braću Romula i Rema. Izvesno je i da je mesto pohodio zloglasni hunski vođa Atila, poznatiji kao Bič božji.
Pod utvrđenjem je rimska tabla, ispisana na latinskom, koju su Osmanlije nekim čudom sačuvali, smatra se, zbog poštovanja vojničkog kodeksa. Odmah iznad, u seoskoj kući je i škola koju pohađa samo dva đaka i čiji deo će uskoro biti preuređen u muzej. Nije samo turski sultan bio očaran ovim dunavskim krajem, već i dvoje Tajlanđana, koji su se nakratko odrekli svog ostrvskog raja, iznajmili kuću u selu i puna dva meseca život delili sa Ramljanima. Ima li bolje preporuke? U ataru sela nalaze se ostaci rimskog vojnog logora Lederata i keltskog svetilišta, starog oko 3.000 godina, sa koga se vidi… pa, popnite se i uživajte.
4. Jer je u srpskom moru voda slatka
Pošto se nadahnusmo prirodom i istorijom, stigosmo na odredište. Veštačko jezero, nastalo pregrađivanjem dunavskog rukavca, smešteno je u dolini, okruženoj brdima. U suton, kada sunce zalazi iza Karpata, voda srebrnkasto svetluca i baca iskrice. Tako mu narod nadenu ime.
Plaže su travnate i šljunkovite, a ima i kupača koji vole da se osame na „divljim“ betonskim sunčalištima. Šljunak je nasut po dnu par metara od obale, te je voda bistra i prijatne je temperature. Jezero se stalno prečišćava, a svedočili smo i vađenju trave mašinom koja je upravo pristigla sa beogradske Ade. Za mlađe i umešnije plivače napravljen je bazen u jezeru, za skakanje i vaterpolo.
Riva, doduše bez palmi, živahna i šarolika. Restorani, dečja igrališta, kiosci sa kokicama i krofnicama, prodavnice, štandovi sa suvenirima, plivačkim pomagalima na naduvavanje, papučama za plažu i ostalim potrepštinama, u slučaju da nešto niste sobom poneli. A za što verniji doživljaj morskog ambijenta, potrudili su se vlasnici kafića, za ovo područje neobičnih naziva – Rimini, San Trope … pa sami birajte u čije ćete vode uploviti.
Opuštanje, kupanje i zabava za najmlađe nude se i u akva parku, sa pet bazena i dva tobogana. Plaže, čista jezerska voda, zabava, dobra hrana, i raznovrsne sportske aktivnosti – čini se mnogo više od ponude prosečnog letovališta. Jedino nedostaje ta so u vodi. A ko uopšte voli da ga oči peckaju?
5. Jer su dobrodošli i kamperi i jahtaši
Pored hotelskog i privatnog smeštaja, odvojen je prostor za ljubitelje kampovanja sa prikolicama i šatorima, a može se iznajmiti mesto i doterati sopstveni krov nad glavom. Kamp, smešten uz samu obalu, opremljen je sanitarnim čvorom i tuševima. Na drugoj strani jezera je marina sa privezištem za vlasnike jahti i jedrenjaka. Dolazak se mora najaviti. Da gostima na vodi ništa ne manjka, domaćini su obezbedili ražanj, roštilj i tanjiraču. Tek da ne zaborave da su u Srbiji. Istinski zaljubljenici u Dunav, oni bez sopstvenih plovila, mogu se takođe “ukotviti” u marini, na šlepu sa obnovljenim sobama i klimom. Pecanje iz kreveta i jutarnje razgibavanje u Dunavu, skokom sa pramca.
6. Jer lenčarenje nije dozvoljeno
Izležavanje na plaži po čitav dan nije baš uputno u ovakvom sportskom okruženju. Pored plivanja, valja sa društvom zaigrati odbojku na pesku, iznajmiti pedalinu, kajak ili sve popularniju SUP (stand-up paddleboarding) dasku. U popodnevnim satima možete oprobati svoje veštine na teniskom ili mini golf terenu, protrčati uređenom stazom, provozati bicikl ili, ako niste skroz fit, iznajmiti električni trotinet. Tu je i košarkaški kamp Miloša Teodosića. Da, da, mađioničara među obručima koji nam je podario mnogo radosti i ubacio onu nezaboravnu trojku Španacima za svetsko polufinale, sada već daleke 2010. Ovde se stvaraju budući šampioni.
7. Jer krstarenje ne mora biti privilegija bogatih
U smiraj dana, isplovljava brod Silver Star na tročasovno krstarenje Dunavom. Uz osveženje i poneki zalogajčić, uživaćete u panorami Velikog Gradišta, naselja Usinje, Vinci i Moldova Veke, nekada vojnog utvrđenja, zaviriti na rumunsku teritoriju preko rečnog ostrva Moldava, pre nego se na strmoj litici ukaže srednjevekovna tvrđava Golubac, u predvorju Đerdapske klisure. Tu se Dunav baš razmahao, oko 6.5 kilometara u širinu. Svaki susret sa ovom očaravajućom rekom je naročit, a plovidba njime nezaboravni doživljaj.
8. Jer se taze ulov sprema na alaski način
Na zasluženi obed, po preporuci, pođosmo u restoran Alaske zore (usput pitajte za Dankovu kafanu) u obližnjem ribarskom naselju Požeženo, gde je skoro svaka kuća radionica za izradu metli, te ga nazivaju i selo metlara. Na vodi, skromno sređeno kafanče sa čuvenim kariranim stoljnjacima, opušteno okruženje i srdačni domaćini , iskusni u spravljanju prave alaske čorbe i ribe. U ponudi je samo sveža riba – som, šaran, smuđ… i šta god drugo ulovljeno tog jutra. Stiže na ovalu sa raznoraznim đakonijama pride. Istinski dunavski ugođaj.
9. Jer se iz „neznanja“ nekada izrodi čudo
Na povratku, preko Požarevca, uputismo se ka manastiru Nimnik. Uključismo navigaciju, jer putokaza, nažalost, nema. No, ipak zalutasmo. A kada tehnologija zakaže, tu su meštani da pomognu namernicima. Sledite naš put i stići ćete do srdačne bakice koja će vam, tvrdimo, ulepšati dan.
Nazvan po rečima hrabre čobanice Nikoline, koja ne htede razbojnike uputiti ka manastiru koji nameriše opljačkati. Na svom maternjem, vlaškom jeziku, samo izusti: „Nišću nimnik“ (ne znam ništa). „Neznanje“ je koštalo života, a nad njenim grobom podignuta je kapela koju je narod prozvao Svetinjom. Veruje se da se baš tu dešavaju čudesna isceljenja. Crkvu je u vreme oko Kosovskog boja sagradio vojvoda kneza Lazara, Bogosav, a obnovio je knez Miloš Obrenović.
10. Jer ako izda sunce, obližnje nasleđe neće
Ako se vreme drzne da vam pokvari sunčanje i kupanje, eto prilike da bolje upoznate kulturne, istorijske i verske znamenitosti otadžbine. Svega nekoliko kilometara je Veliko Gradište do kojeg se može pešačko-biciklističkom stazom, gde ne treba zaobići rodnu kuću glumice Žanke Stokić i spomenik čuvenom muzičaru i dirigentu Vlastimiru Pavloviću Carevcu. Nedaleko od Gradišta, u Dunav se uliva zlatonosna reka Pek, koja sitne čestice zlata brižljivo skriva u svom koritu. U pravcu Kostolca je arheološko nalazište Viminacijum, a manje od sat vožnje je čudotvorni manastir Tumane. Brzo se stiže i do jedne od dunavskih lepotica, Golubačke tvrđave, unutar Nacionalnog parka Đerdap, gde je smeštena neolitska naseobina Lepenski vir. Odmor na srpskom moru ništa ne može da naruši, pa ni topla letnja kiša. A i ona zna biti romantična.
