Posle nekoliko brdskih pustolovina, vreme je da malo ravničarimo. Idemo u srce mirne, gostoljubive Bačke da upoznamo njene čuvene kanale, družimo se sa njenim raznolikim stanovnicima i sve to začinjeno zvukom motora i mirisom benzina.
JER JE KULA LEPA VAROŠ
Jedno je od najstarijih srednjovekovnih naselja u Bačkoj. Nazvano je, pretpostavlja se, po manjem zemljanom utvrđenju, kuli, gde je početkom XVI veka bila turska vojna posada i manji broj uokolo naseljenih Srba i Bunjevaca. Najraniji pisani pomen Kule je u popisu poseda grofa Ferenca Velešnija iz 1652. godine. Po pripajanju Habzburškoj monarhiji sredinom XVIII veka, varoš naseljavaju Mađari, a kasnije i Nemci. Danas je izrazita multietnička sredina, a posebnost kulske opštine je najveća zajednica Rusina u Srbiji. Leži na Velikom bačkom kanalu. Uz vodu je uvek najprijatnije, a i najmirnije. U nekoliko kafića pijucka se jutarnja kafica, labudovi i patkice se već rasplovili, pecaroši strpljivo čekaju ulov, a biciklisti idu nekud već, ali lagano, jer ovde žurbe nema, nikada. U centru je prilično velika zelena površina, vazda živa, stecište svih generacija. Naokolo su kafići, restorani, butici i raznorazne prodavnice. Raznolikost stanovništva ogleda se u verskim zdanjima pa u Kuli postoje pravoslavna crkva Svetog Marka iz sredine XIX veka, rimokatolička crkva Svetog Đorđa izgrađena 1770. godine u doba vladavine Marije Terezije, i hrišćanska adventistička crkva. Odšetajte i do ušorenih uličica preko mostića koje krase nove, raznobojne fasade.
U blizini su vinarija Milisavljević, na ulazu u selo Lipar, i stari napušteni vinski podrumi u Crvenki. Osnovali su ih krajem XVIII veka podunavske Švabe. Od 650 podruma ukopanih u Telečku zaravan ostalo je 34, ali su zapušteni. Kada bi se obnovili, bili bi nesumnjivo jedinstvena turistička atrakcija kraja.
JER U KULI ZUJE KARTINZI UZ PODRŠKU G-DRIVE GORIVA
Cvile gume, škripe kočnice, motori bruje, prodorno i neprestano. Vozi se gas do daske ─ prava jurnjava za vremenom. Borba za svaki pedalj krivudave staze duge 622 metra, presvučene posebnim asfaltom za pun užitak u sportskoj vožnji, uz naravno, primenjene sve standarde bezbednosne. Na velikom ekranu su ispisana vremena pojedinačnih krugova i ukupna svakog vozača. Grupica navijača bodri svoje drugare da poteraju jače male bolide i skinu još koju sekundu. Nekoliko motordžija pažljivo priprema mini verzije uglancanih dvotočkaša. Ubrzo izlaze na stazu. Jezde elegantno, obaraju svoje ljubimce na koleno, i za kraj malo egzibicija kao pozdrav oduševljenim posmatračima. Ište to mnogo umeća, ali i hrabrosti. Bravo, momci!
Ovako je na Motodromu Kuli u ranim popodnevnim satima radnog dana. Vikendom je, kažu, gužvica i još uzbudljivije. Najvrelija atmosfera očekuje se 12. maja, kao i prve nedelje septembra, kada je Kula domaćin trka Otvorenog prvenstva Srpskog sportskog karting saveza uz podršku G-Drive goriva. Odmeriće se ne samo najbolji srpski kartingaši, već i takmičari iz nekoliko zemalja regiona. Kako pobednika nekada zna da odluči tek stotinka, sve mora da bude savršeno pa i gorivo. Karting jeste mašina, ali i na nju se da primeniti ona stara narodna: „Snaga na usta ulazi”. Kako bi bila vrhunska, motori se poje premijum gorivom G-Drive ─ čista, moćna energija za ubrzanje do novih rekorda.
Konačni megdan zakazan je za poslednji vikend septembra u Jagodini, gde će se proglasiti pobednici u generalnom plasmanu i pojedinačnim kategorijama, koje očekuju vredne G-Drive nagrade i priznanja. Ne zaboravite da je i najvećim šampionima podrška potrebna pa poseta nekoj od planiranih trka, uz obavezno istraživanje okoline, može da bude sjajna vikend zabava. Uzbuđenje je svakako zajamčeno.
KALENDAR TRKA
- 12. maj 2024. ─Motodrom Kula
- 2. jun 2024. ─Autokomerc Beograd
- 30. jun 2024. ─Karting centar Jagodina (desni krug)
- 1. septembar 2024. ─Motodrom Kula
- 29. septembar 2024. ─Karting centar Jagodina (levi krug)
VIDEO
5 razloga da posetite Kulu i okolinu
JER JE RUSKI KRSTUR PRESTONICA RUSINA U SRBIJI
Organizovano naseljavanje Rusina u Bačkoj počelo je sredinom XVIII veka, a oko 200 rusinskih porodica je 1751. stiglo u tadašnji Veliki ili Bački Krstur. Posle ulaska u sastav Kraljevine SHS 1918. godine, promenio je ime u Ruski Krstur da se istakne njegov značaj za većinski narod u mestašcetu, desetak kilometara od Kule.
Najupečatljivije zdanje je Zamak, zgrada škole iz 1913.godine. Odstupa od okolne arhitekture jer nije tako zamišljen. Naime, Austrougarska je istovremeno naložila gradnju dva objekta – jednog u ravničarskom, a drugog u planinskom kraju. Međutim, igrom sudbine planovi su se negde usput pomešali pa je u Krstur stigao brdski. Tako ga danas krasi lepa dvospratna zgrada izuzetno kosih krovova. Kako ravničarski projekat odoleva planinskim uslovima, nismo saznali.
Zamak je danas sedište Nacionalnog saveta Rusina, ali i mali muzej. Na zidovima su slike maturanata rusinskih i srpskih odeljenja, a u potrkovlju je upriličena etnografska zbirka. Izložene su fotografije i dokumenta, alati za stare zanate, tapetariju, uzgajanje paprike i preradu konoplje, koja se koristila za izradu raznih tkanina. Tu je i odaja sa pokućstvom, prelepo oslikanim garderoberima, tradicionalnim odevnim predmetima i devojačkom spremom za udaju. Ako dođete, saznaćete kakve sve vrste traka i kapa su nosile žene i po čemu su se prepoznavale udate.
Ispred je igralište za mališane, a koji korak dalje i rusinska grkokatolička crkva Svetog Nikolaja. Rusini pišu ćirilicom, ali nisu pravoslavci. Naime, uslov Austrougarske za doseljavanje Rusina na ovo područje bilo je da priznaju papu. Zdanje je podignuto 1784. godine, a današnji izgled dobila je obnovom pedesetak godina kasnije. Nedavno je postala katedralna (saborna) crkva jer je Ruski Krstur uzdignut na stepen Krsturske eparhije. Mestašce je kulturni i prosvetni centar Rusina u Srbiji. Imaju vrtić, osnovnu školu i jedinu gimnaziju u kojoj je rusinski nastavni jezik.
Nekoliko kilometara dalje je svetilište Vodica, gde se, prema predanju, dvema devojčicama iz Ruskog Krstura 1817. godine ukazala Bogorodica. Crkva je izgrađena 1859. na mestu tri godine mlađe drvene kapelice. Temeljno je obnovljena početkom XXI veka. U lepo uređenom dvorištu je bunar sa vodom koja se smatra lekovitom, natkriven prostor za okupljanje vernika i gostiju, kao i konačište jer dolaze mnogi hodočasnici.
Ova zanimljiva poseta puna je saznanja o kulturi, veri i običajima Rusina. Etnička raznolikost je veliko bogatstvo Srbije, a podrobnije upoznavanje naroda sa kojima delimo nebesku kapu svakako podrazumeva i bolje međusbno razumevanje.
JER MALI STAPAR KRASI PREVODNICA STARA DVA VEKA
Petnaestak kilometara od Kule je Mali Stapar, naselje sela Sivca, dom neobičnom industrijskom nasleđu. Ustava i prevodnica na Velikom bačkom kanalu sagrađene su 1802. godine. Od svih građenih u to vreme, jedina je koja i danas radi. Dugačka je 62,4 metra, a široka 8,4 metara, sa dvokrilnom gvozdenom kapijom. Poslednja značajnija obnova urađena je krajem 70-ih prošlog veka. Mlin na ustavi podignut je 1795, a zgrada Tehničke direkcije 1898. godine. Lepo je zdanje u koje se, nažalost, ne može ući. Malo istorije, više tehnike, a ponajviše je prirode. Okolo je sređen park, ali ograđen pa se sve posmatra izdaleka. Uz kanal se proteže šetalište među visokim, gustim stablima i parkić, nepokošen. Pusto, nigde nema žive duše. Te, za trenutke osame u zadivljaloj prirodi, u društvu žabica kreketušica i cvrkutavih ptičica, Mali Stapar je pravi izbor.
JER RESTORAN UMBRELLA BRANI OD GLADI
Želeli smo da prezalogajimo uz vodu, ali restoran na kanalu, poput nekih muzeja, ne radi ponedeljkom. Uputiše nas u restoran Umbrella. Doduše, na ulazu je početno slovo A, a ne U, ali ne dajte se zbuniti, na pravom ste mestu. Unutrašnjost je lepo sređena, ali sedamo u baštu, prostranu i prijatnu, sa travnatim delom gde su postavljeni paviljoni da brane od sunca ili kiše. Mora da je otud i naziv. Jelovnik je poduži, ima štogod i domaćeg, pa biramo malo našeg, malo stranog ─ juneći gulaš sa pireom, špagete bolonjeze i pasta sa tunom. I hrana i usluga su odlični, bez zamerki. Odista je ukusno iskustvo „pod kišo(sunco)branom”.
