Miholjsko leto podarilo nam je još koji dan uživanja u blagodetima prirode. Umesto na potvrđeno zavodljivi zapad, kompas okrećemo ka istoku. Uvek mističnom i očaravajućem, prepunim iznenađenja. Idemo u rudarski kraj domovine i predele gde se priroda još uspešno odupire čoveku.
JER JE LAZAREV KANJON TAJANSTVENO MESTO
Vau! Oteo nam se uzvik kad nam se oči susretoše sa čudesno isklesanim liticama prekrivenim zelenim sagom. Sa uređene platforme blizu kraja Lazarevog kanjona… Skoro okomite divovske zidine obrasle raznolikim rastinjem pružaju svoje stenovite ruke ka drugoj strani obale. Ne bi li vodu premostile. Na pojedinim mestima kao da se dodiruju. Ponegde se, čini se, čvrsto grle. Negde su se gromade odista i ukleštile i dve obale povezale. Šta je u podnožju, ne da se videti. Ograda je postavljena na bezbednoj udaljenosti od ivice. Nikako je ne preskačite, odviše je strmo, klizavo i opasno. Sedite i uživajte. Ovde reči zaćute, a mašta se razigrava.
Kroz krečnjački masiv istočnog oboda Kučajskih planina usekle su klanac Lazareva reka i njene sastavnice – Demižlok, Mikulj i Vejska reka. Nаjduži je i nаjdublji u istočnoj Srbiji.
Sа pregršt procepа, jaruga i pećinа. Litice se uzdižu i iznad 350 metara, a u nаjužem delu širina je manja od sedam metara. Prizori iz bajke ili pak filma naučne fantastike. Da li su ga za utočište odabrali vilenjaci i čarobnjaci, ne zna se. Nije dovoljno istražen. Ali je zasigurno stanište raznolikom svetu biljčica i životinjki. Jedan je od nаjznаčаjnijih središta biodiverzitetа nа Bаlkаnu. Ovde raste krimski bor i reliktne vrste – tisovo drvo i srpska ramonda, nežni ljubičasti cvetić.
„Bilo je na desetine parova orlova, hiljade lasta, a divokoze bi se predveče posvuda šetkale”, otkriva nam ovdašnji istraživač koga sretosmo na vidikovcu. „A onda su pohrlili turisti i doneli savremene tehnologije, ugrozili ih i mnoge rasterali”, tužno i srdito se zaštitar prirode priseća vremena kada je ljudska noga ovde retko hodila. Ali, ima i dobrih vesti. Pre nekoliko godina, doveden je par medveda, i sada se pet jedinki baškari u klancu. Izgleda da se gorostasnim brundavcima svidelo novo stanište.
Zbog svoje divljine i nepristupačnosti bio je utočište hajducima u doba Turaka, koji se nisu usuđivali u njega zalaziti. A o samom nazivu, više je predanja. Prema jednom, nazvan je po hajduku Lazaru koji u njemu našao spas, a po drugom, po caru Lazaru koji je sa svojim konjanicima ovde boravio. Svakako po duši nepokorivoj. Pristaje mu, nesumnjivo.
Prolaz kroz jedan od najneprohodnijih kanjona veliki je izazov čak i za istinske pustolove. Ište mnogo veština, dobru kondiciju, ali i hrabrosti. Pohodi se tokom dužih suvih perioda, u grupama i preporučljivo sa vodičem, uz obaveznu zaštitnu opremu.
Do vidikovca koji smo posetili vodi makadamski put, ponegde strm, sa povećim kamenim gromadama, te treba pažljivo voziti. Može se i peške uređenom stazom od Lazareve pećine, najduže u Srbiji. Još je nekoliko vidikovaca, i svaki pruža potpuno novi i drugačiji doživljaj domovine. Lazarev kanjon je spomenik prirode. Lepote nesvakidašnje i netaknute, za sada.
JER JE BOR RUDARSKO SRCE SRBIJE
Prvi put se spominje u XVIII veku. Počinje da se razvija otvaranjem rudnika bakra 1903. godine, a status grada dobija posle Drugog svetskog rata. Na ulasku u grad je trgić sa spomenikom rudaru, koji se okreće. Neobična dobrodošlica kojom se odmah na znanje daje gde se pristiže. Ka centru vodi bulevar omeđen drvećem. Ujedno je i park-muzej. Na travnatom ostrvcetu između dva smera izloženi su industrijsko-rudarski eksponati. Iz automobila se ne daju pažljivo promotriti, te prošetajte. Najupečatljiviji je damper. Bez fotke sa žutom grdosijom teško da će vam iko poverovati da ste Bor posetili. Samo oprezno pri prelasku ulice, prilično je prometna. Jedna je od najlepših koje videsmo, svakako najneobičnija.
Stižemo do Muzeja rudarstva i metalurgije. Obnova, preko potrebna, je u toku, pa je inače skučen prostor, dodatno smanjen. No, ima se šta zanimljivo videti. Stalna postavka prikazuje razvoj rudarstva i metalurgije od praistorije do danas, istorijat borskog rudnika i najznačajnijih ličnosti. Osim starinskih rudarskih alatki, najzanimljiviji su bronzani pojas iz V veka stare ere i komplet zlatnog ženskog nakita iz II veka nove ere, prilično sofisticirane izrade. Simpatičan je i Vlaški kutak u kojem je predstavljena materijalna i duhovna kultura Vlaha Bora i okoline. Pred ulazom su izložena vajarska dela poznatih akademskih umetnika.
U blizini je centralni trg i spomenik Đorđu Vajfertu, osnivaču Borskog rudnika. Prolutajte gradom i otkrijte zdanja francuske arhitekture, a ako imate dovoljno vremena, svratite i do Zoološkog vrta. Nedaleko je i Brestovačka banja, ušuškana u bajkovitoj prirodi sa termomineralnim vodama kojima su se lečili još stari Rimljani. I znamenitim istorijskim zdanjima.
Malen, ali neočekivano zelen, dopadljiv i prilično raznolike ponude. I okoline još raznovrsnije.
