Divljina srpskog dela Evropskog Amazona nas je opčinila, a njegovo prostranstvo i raznolikost kulturno-istorijskog i savremenog sadržaja primorali da druženje produžimo. Posle dubokog sna na mirišljavoj i uštirkanoj posteljini besprekorne domaćice, srknusmo jutarnju kafu i požurismo u nove pustolovine i dalje istraživanje Gornjeg Podunavlja. Dan je sve kraći. Jesen uveliko hrli u zagrljaj zimi.
Zašto posetiti Gornje Podunavlje
1. Jer je vožnja kanuom slobodna plovidba
Ako ste se udobno provozali katamaranom, vreme je da se malo razmrdate i na sopstveni pogon zaplovite vodama Bajskog kanala. Ujedno da budete kapetan plovila i slobodno istražujete. Navucite prsluke za spasavanje, prihvatite se vesla sa jednom lopaticom i otisnite kanuom. Dotaknite trsku i ritsku vegetaciju, zavirite ispod lokvanja, uživajte u niskom letu i lepetu krila labudova, prišunjajte se barskim pticama. Plovite dok vas vesla nose. A kada se zamorite, bućnite se i osvežite gde god vam duša poželi u jednoj od najčistijih kanalskih voda u Srbiji. Leti, naravno. Ako vas je četvoro i ne biste se razdvajali, iznajmite čamac na vesla. Polazi se sa uređenog mola kod Eko-centra Karapandže.
2. Jer se u Gornjem Podunavlju riba sama peca
Lovi se štuka, som, smuđ, basa, šaran kapitalac, deverika, babuška, trepan, amur, babuška, štuka… pedesetak vrsta pliva ovim vodenim područjem. Ribolovnih terena je mnogo, pa sami birajte. Na Bajskom kanalu je uvek živo. Udice se zabacuju sa obale, molova privatnih kuća i vikendica, iz čamaca. Na molu kod Eko-centra Karapandže družina mlađih i sredovečnih pecaroša. Spremaju se za takmičenje. Postavljaju štapove i raspremaju pribor. Spakovan je brižljivo u posebne koferčiće sa raznoraznim varalicama, mamcima, udicama, plovcima, najlonima i koječega još znanog samo strastvenim poklonicima ribarenja. Postavili su i sat da sve bude što vernije pravom nadmetanju.
Pripreme se čine ozbiljne, a oni veseli i pričljivi. Šaljivdžije. Ribolov je za neke opuštanje i osamljivanje, za druge prvenstveno druženje. Ukoliko želite da svoje pecaroško umeće oprobate u vodama Gornjeg Podunavlja potrebna je dozvola za sportski ribolov. Pa, nek’ vam je bistro!
3. Jer se biciklom stiže do skrivenih kutaka
Nema odmora. Posle duge šetnje jednom od pešačkih staza, prelazimo na bajs. Da brže dosegnemo dalje, dublje u šumu. Tamo možda sretnemo neku životinjku ili izdaleka ugledamo jelena, večno opreznog. Bićemo svakako tihi da im ne narušavamo mir. Vozi se duž obeleženih pešačkih staza, kamenim putem ili uz Bajski kanal. Budite pažljivi po zemljanim stazama da se slučajno točak ne zaglibi, jer se tlo u šumi gustih, razgranatih krošnji dugo i poteško suši posle kiše.
Za strastvene ljubitelje biciklizma Gornje Podunavlje je prava uživancija. Prolaze tri međunarodne biciklističke rute – Dunavska staza, deo rute Eurovelo 6 koja spaja Atlantski okean i Crno more, Panonski put mira i Evropski Amazon. Nešto za profesionalce, nešto za rekreativce, a svaka za istinske zaljubljenike u prirodu. Koju god stazu da odaberete, ponesite bočicu vode, naročito leti. Mi smo po običaju poneli našu prirodno dobru izvorsku Jazak vodu. Srećno i uzbudljivo pedalanje.
VIDEO
6 razloga da posetite Gornje Podunavlje - drugi deo
4. Jer se samo u Bezdanu tka svileni damast
Zanatstvo umetnog tkanja pristiglo je u Bezdan davne 1871. godine prenosom opreme iz Češke i Mađarske. Do danas se ništa promenilo nije. Izrada se vrši isključivo na ručnim drvenim razbojima žakard tkanja sa bušenim karticama. Koristi se najfiniji pamuk i veštačka svila za tkanje tridesetak dezena u isto toliko boja. U tkačnici je 18 dobro očuvanih drvenih razboja i dve motalice, sve ručno rađeno u Češkoj krajem XIX veka.
Poseta tokom koje se svedoči nastanku jedinstvenih proizvoda od svilenog damasta mora se unapred najaviti i odobrava se uglavnom grupama. Razumljivo. Iako je mali muzej starog zanata, ujedno je i radionica gde se privređuje. Prodajni deo je odvojen i otvoren za posetioce pa se možete častiti stolnjakom, salvetom, setom za obedovanje, ili posteljinom. Ako vam se od ponuđenog baš ništa ne svidi ili vam veličine ne odgovaraju, tkačnica ispunjava želje i radi po narudžbini, jer svaki komad je, diče se, suvenir.
Ako ne sebi, obavezno pazarite poklon majci ili baki. Sigurno će se obradovati, jer itekako znaju da vrednuju ručnu izradu.
Bezdanska tkačnica je jedinstvena u Srbiji, a verovatno i u Evropi, jer i danas neguje zanat umetničkog tkanja svilenog damasta. U glavnoj ulici potražite kuću sa natpisom Novitet Dunav.
5. Jer je muzej Pudar mirišljavo carstvo
Od devojačkog hobija do muzeja. To bi ukratko bila priča dve sestre, zaljubljenice u parfeme. Umesto razglednica i gramofonskih ploča, sakupljale su parfemske bočice. A onda su počele da ih dobijaju od prijatelja i rođaka, pribavljaju na domišljate načine, ali i kupuju. Toliko ih se nakupilo da su rešile da otvore Muzej parfemskih bočica Pudar, drugi po broju bočica u Evropi i jedinstven u ovom delu našeg kontinenta.
Čini se kao svojevrsni omaž dugogodišnjem kolekcionarstvu i večnoj strasti, ali i svim damama od stila. Tako je i sređen, damski. Jednostavno, a elegantno. Zbirka trenutno broji 4.400 bočica ženskih, muških, uniseks, i dečjih parfema koji su razvrstani po proizvođaču i izloženi u vitrinama. Posebno su zanimljive bočice sa tla bivše Jugoslavije i one starinske sa pumpicom.
Videćete parfeme koji nikada nisu bili dostupni na ovim prostorima, omirisati retke i neobične note i saznati mnogo zanimljivosti o parfemima i pojedinim poznatim dizajnerima i njihovim kreacijama. Jer gde su parfemi, tu je i moda, Izloženi su i umetnički parfemi raskošnih, ekskluzivnih mirisa sa oznakom niche. Kako i gde se prave i kako se nabavljaju otkriće vam srdačne i vedre vlasnice. Za potpuni ugođaj postavljen je stočić za šminkanje sa velikim ogledalom, za brzinsko doterivanje.
Mirišljavo iskustvo koje ne treba propustiti. Posetu treba najaviti, jer gazdarice nemaju određeno radno vreme. Objasniće vam i kako stići, jer ne postoji oznaka na putu, niti natpis na zdanju. Ukoliko imate nesvakidašnju ili tek praznu bočicu, ponesite je na dar. Da bude među svojima.
Miris je i lični potpis. Zna da nagovesti nečiji dolazak i ostavi trag po odlasku. Možda ćete svoj pronaći baš u Bezdanu.
6.Jer u čardi Šebešvok druguju mađarski i srpski ukusi
Doduše, teško ih je razdvojiti na prostoru gde se kuhinje prepliću i dopunjuju. Nebitno je čiji su, samo da su domaćinski. Opet se vodimo preporukom meštana. Iskustvo potvrđuje da retko kad greše. Uputili su nas u čardu Šebešfok koja se ušuškala u zelenilu istoimenog vikend naselja, na obali Velikog bačkog kanala, nedaleko od Bezdana. Drvena terasa u cveću na obali kanala mami, ali je već hladnjikavo. Nerado sedamo u zatvoreni deo, uređen vojvođanski. Kako je ponuda bogata i raznovrsna, tako i porudžbina bi šarolika – fileti smuđa, vojvođanska zakuska i bečka šnicla. Eto, prizvasmo malo i austrijsku kuhinju za trpezu. Porcije obilate, meso sveže, ukusi, čiji god da su, skoro pa savršeni. Ako smo se pri raspitivanju kod meštana o dobrom zalogaju malko pomučili da naziv čarde zapamtimo, obedovanje smo upamtili bez ikakve muke.
