Ćudi gorostasnog Dunava ne daju se nabrojati. No, prema Srbiji bio je prilično blagonaklon i darežljiv. Napojio je njene ravnice i probio najčudesniju klisuru Evrope, a čim je u Srbiju zašao, ispleo je kroz šume i livade nepreglednu mrežu rukavaca i kanala u jednom od poslednjih utočišta živog sveta poplavnih područja. U tom kraju primorao je stanovništvo da mu se prilagodi i tako iskalio domišljate i plodotvorne domaćine, a svoje alase darovao ribom u izobilju, te kulinare načinio umešnim. Hitamo ka prirodnoj retkosti na severozapadu domovine, preko Sombora.
Zašto posetiti Gornje Podunavlje
1. Jer je Gornje Podunavlje Evropski Amazon
Tačnije područje velikog Rezervata biosfere Bačkog Podunavlja, srpskog dela oblasti nazvane Evropski Amazon koja obuhvata vlažna staništa u priobalju Mure, Drave i Dunava koje je organizacija UNESKO proglasila prvim petodržavnim rezervatom biosfere na svetu. Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje udomio se na krajnjem severozapadu Srbije, na tromeđi sa Mađarskom i Hrvatskom, uz levu obalu Dunava, duž skoro 70 kilometara rečnog toka. Čine ga dva velika rita, Monoštorski i Apatinski, koji se zajedno prostiru na skoro 20.000 hektara. Odlikuje se ritskim šumama ispresecanim rukavcima i kanalima, sa adama, meandrima, barama, močvarama, vlažnim livadama, tršćacima, i ševarima. Ovaj jedinstveni rečni predeo uspeo je da očuva neverovatnu biološku raznovrsnost. Udomljava oko 50 vrsta sisara, 250 vrsta ptica, među kojima su orao belorepan i crna roda, 50 vrsta riba, devet vrsta gmizavaca, brojne vrste leptira, i više od 1.000 biljnih vrsta. Stanište je najbrojnije populacije evropskog jelena u Srbiji.
Središte rezervata je Eko-centar Karapandža, pored vikend naselja Kenđije. Dvorište je sjajno sređeno sa drvenim vidikovcem i natkrivenom učionicom na otvorenom gde se održavaju razne radionice posvećene očuvanju prirode. Upriličena je i mini staza sa informativnim tablama prilagođena slabo pokretnim osobama gde ukratko mogu da se upoznaju sa bogatstvom rezervata. Za sada u ponudi nema ugostiteljskih objekata, te se voda i druga osveženja moraju poneti. Postoje ložišta za kotlić i roštilj, pa možete sami pripremiti hranu u prirodi. Biće to svakako dan za pamćenje.
Amazoniju, onu u Južnoj Americi, nismo posetili, te bi svako poređenje bilo neprimereno. Ali ova naša nas je potpuno očarala. Priroda divlja i netaknuta, a ljudi pak pitomi i susretljivi.
2.Jer je vožnja Bajskim kanalom druženje sa pticama
Katamaran isplovljava kod mola ispred Eko-centra Karapandža. Vozi Bajskim kanalom koji spada među najčistije kanalske vode u Srbiji. Uživamo u prirodi sa plovila. Potpuno drugačiji doživljaj. Obale obrasle šumom, trskom i ritskim rastinjem. Priobalje nakićeno lokvanjima među kojima se skrivaju ribice. Ima ih raznih vrsta. Društvo nam prave labudovi, patkice, čaplje. Stižemo do najšireg dela kanala koga od milja zovu Šira. Razmahao se na preko 120 metara, ali izgleda prilično uži, jer je trska duboko zašla u vodu. Sat vremena prolete očas. Iskrcavamo se i pozdravljamo sa vodenim draguljem somborske opštine. Nismo se bućnuli, nažalost. Trenutno vreme ne dozvoljava. Ali, vratićemo se kada otopli, obavezno.
VIDEO
6 razloga da posetite Gornje Podunavlje – prvi deo
3. Jer je šetnja iskonskim šumama Dunava nezaboravna
Kako najbolje upoznati predeo do šetnjom. Ukoliko ste istinski pustolov, na raspolaganju je obeležena staza za samostalno tumaranje, duga oko četiri kilometra sa info tablama, odmorištem i osmatračnicom. Možete odabrati i ture uz stručnog vodiča tokom kojih ćete podrobnije saznati o rezervatu i njegovim posebnostima, kao i o postupku obnavljanja eko-sistema i kulturnom i istorijskom nasleđu kraja. Svakako ćete videti kućicu za slepe miševe na drvetu, a možda i čuti riku jelena ili nabasati na male kornjače. Za koju god pešačku turu da se opredelite, osluhnite govor drveća, prepoznajte tragove životinja, pažljivo posmatrajte, dišite duboko, i naprosto uživajte.
Staze su pogodne za sve starosne grupe i nivoe fizičke pripremljenosti. Obuća treba da je udobna i prilagođena šumskim prilikama, drugim rečima, bez ikakvog modiranja. Naravno, ne zaboravite da napravite predah i popijete malo vode – preko potrebne tokom dugih šetnji. Naš izbor bio je kao i do sada – prirodno dobra izvorska Jazak voda.
4. Jer je med spravljen kod Periškića vrhunski
Bački Monoštor, kroz koji se prolazi na putu ka Eko-centru Karapandža, ima dugu tradiciju pčelarstva. Poželesmo da i mi malo budemo pametnice, a kako se za dobre vijugice mora jesti medić, svratismo kod pčelara Periškića. Dobrodošlicu pred kapijom želi nam drveni meda. Domaćini nam širom otvaraju vrata učionice gde dečica stiču znanja o najvažnijim bićima na zemlji i njihovim zdravim i lekovitim proizvodima. Saznajemo da ima više od 20.000 vrsta pčela, a medonosnih svega sedam. Kazuje nam da su u ovim krajevima uslovi izuzetno povoljni za uzgoj pčela zbog pregršt vodotokova, vlage i bujnog rastinja. Posao nije nimalo lak, ali je med slastan, te se ne žali. Domaćin nas vodi i do starog tipa košnice koju iz milošte nazivaju monoštorka, kao i komore za inhalaciju, čije košnice su oslikali mališani, a koja će, nada se, proraditi sledeće godine. Eto, ponešto naučismo o divnim vrednicama i kušasmo med, koji je po analizama skoro pa besprekoran, diči se domaćin. Za obilazak domaćinstva potrebno je najaviti se, ali se svakako može svratiti i pazariti teglica, dve meda, ako su domaćini kod kuće.
Inače, Bački Monoštor je veoma zanimljivo naselje gde se prave raznorazne đakonije i neguju mnogi stari zanati. Mora se malo naokolo raspitati i podružiti se sa meštanima, te vam možda pokažu svoja umeća i prime u domove gde od zaborava čuvaju rukotvorine i neobične lične zbirke.
5. Jer je muzej Batinske bitke pomen hrabrim borcima
Spomen-muzej Batinske bitke smešten je na levoj obali Dunava, u blizini Bezdana, na početnim položajima velikog boja u Drugom svetskom ratu. Izgrađen 1981. godine čuva sećanje na borce Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije koji su svoje živote dali u jednoj od najvećih zajedničkih vojnih operacija za oslobođenje zemlje. Nekada je činio celinu sa spomen-sobom na Batini i spomenikom „Pobede“ koji dominira krajolikom, na desnoj obali Dunava, danas u Hrvatskoj.
Na samom ulazu u zdanje neobičnog oblika postavljena je digitalna tabla na nekoliko jezika prilagođena slepim i slabovidim osobama. Kroz bitku o kojoj mnogi nisu učili u školi, moguće zbog svađe Tita i Staljina, vodi nas srdačni kustos. Odigrala se između 11. i 29. novembra 1944. i bila je prilično krvava. Poginulo je oko 1.300 crvenoarmejaca i oko 900 partizana, dok je oko hiljadu ljudi nestalo. Učestvovalo je oko 1.500 žena, kao bolničarke ali i prave ratnice, a među borcima je bio i čuveni somborski slikar Sava Stojkov, priča kustos. U vodama kod obližnjeg mosta preko Dunava, kad silna reka usahne, mogu se videti obrisi potopljenih ruskih tenkova, otkriva nam zanimljivost kustos. U središnjem delu podno skulpture ptice je maketa bitke, a na zidovima su istaknuti panoi sa imenima palih i umetničke predstave borbe. U vitrinama su izložene uniforme, pisma boraca, rodoljubive pesme nastale tokom bitke, ordenje, crno-bele fotografije, i nekoliko komada oružja korišćenog u boju. Muzej baštini mnogo više oružja, ali je trenutno pozajmljeno za potrebe snimanja filma, pravda se kustos. Gradivo propušteno u đačkim klupama nadoknadismo u Muzeju na našoj obali Dunava.
Nedaleko je brodska prevodnica, na ušću današnjeg kanala Vrbas – Bezdan u Dunav. Izgrađena 1856. godine prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje.
6. Jer se u čardi Pikec sladi ribljim čvarcima
A kada ste na Dunavu, pa još u Bačkoj, svakako se obeduje u čardi. Po preporuci idemo u Pikec, nedaleko od Muzeja. Bašta na samoj obali Dunava sa drvenim stolovima i klupama, krcata. No, hitri konobar uspeva da nam nađe mesto. Ne donosi jelovnik, vremena nema, već iskusno preporučuje pohovane filete smuđa i riblji paprikaš, zaljućen po želji. Donosi ga u velikom kotliću. Puši se. Pride nosi vanglicu domaćih „rizanaca“. Treba ih preliti dok je saft iz paprikaša vruć da omekšaju. Ukusi pravi, čardaški. Dok uživamo i jedva tek divanimo, konobar pored nas projuri noseći na drvenoj plati nešto neobično, primamljivo. Usput dovikuje da su čvarci. Znatiželjni poručujemo. Tek kada je pristigla gomilica sa kolutovima luka i tartar sosom, shvatismo da su riblji. Uistinu, greota bi bila da su pored ovolike vode svinjski. A podno čvaraka skrivena krompir salata, ’mesto ’leba. Ko za specijalitet zna, naručuje ga za predjelo. Možda smo pogrešili redosled, ali smo se nasladili, a bogme i zasladili. Umesto kolačima, čvarcima i to ribljim. Ko još mari za pravila obedovanja u čardi na Dunavu.
