Vreme se koleba poprilično, ali priroda baš i ne haje. Istrajno odeva svoj blistavi prolećni plašt i doziva. Jedva dočekasmo. Idemo u pohode nesputanim lepotama, u kraj gde nastaju vrhunski sirevi i još bolji med. Put vodi preko Požarevca.
Zašto posetiti Homolje
1. Jer Homolje odiše prirodnim lepotama
Stižemo u Homolje. Oblast je u istočnoj Srbiji obrgljena planinskim vencima odasvud. Zvanični pomen Homolja vezuje se za XIII vek kada su celim Braničevom gospodarili bugarski velikaši. U stara vremena, zbog svoje nepristupačnosti, služilo je kao zbeg. Diči se mnogo čime, ponajpre Homoljskim planinama, koje su prosečne visine oko 900 metara. Obrasle su hrastovim i bukovim šumama i prekrivene nepreglednim pašnjacima i livadama na kojima se još mogu spaziti katuni. Bogate su raznovrsnim i lekovitim biljem, šumskim plodovima i stanište su mnogim životinjama.
Dok pešačite uređenim i obeleženim stazama ili ste u planinarskom pohodu na neki od vrhova, možete sresti srnu, zeca, liju, divlju svinju, ali i vuka. Ovde se posmatraju ptice, lovi, ribari, i usponi savladavaju biciklom. Posebnu čar daju mnogobrojne pećine od kojih su najpoznatije Ceremošnja i Ravništarka. Poznato etno-selo kraja je Trška. Mnogi kažu da je jedno od najboljih u Srbiji. Ne možemo potvrditi jer smo poljubili vrata. Uranili smo dan. Nalazi se na putu ka Žagubici i obeleženo je skretanje za zemljani put.
Najvažniji vodeni tok je reka Mlava, koja je usekla 16 kilometara dugu Gornjačku klisuru kroz raskošnu, neobuzdanu prirodu. Zbog verskih zdanja i ostataka srednjovekovnog grada Ždrela, meštani klisuru nazivaju svetom kotlinom. Mnoge mistične priče i legende su vezane za Homolje. Na jednom delu svog toka, Mlava se ne čuje. Meštani ga zovu „voda koja ćuti“. Jedna legenda veli da je na tom mestu glasnik doneo vest o izgubljenom boju na Kosovu. Tad je sve zanemelo, pa i Mlava. Druga je vezana za cara Lazara i manastir Gornjak. Ispričaće vam je meštani kada pristignete.
Homolje se ne da obići, a kamoli istražiti za dan ili dva. Mora mu se vraćati i svaki put znatiželjno otkrivati nove kutke.
VIDEO
6 razloga da posetite Homolje
2. Jer manastir Gornjak je zadužbina kneza Lazara
„Krst na njoj blista, suncu odgovara, i po hladnoj steni zlatne pruge šara“, tako je u pesmi Put u Gornjak svoj susret sa manastirom u srcu Gornjačke klisure opisao možda i najveći srpski romantik Đura Jakšić. Udomio se u živopisnoj prirodi, podno strmih litica planine Ježevac, na levoj obali Mlave. Nekada zvan Ždrelo, danas Gornjak. Jedno predanje kaže da je ime dobio po srednjovekovnom obližnjem gradu, a drugo da je nazvan po gornjaku, gorskom vetru. Zadužbina je kneza Lazara koji je želeo da učini mali prinos Bogorodici. Građena je između 1379. i 1381. godine u moravskom stilu. Delio je sudbinu svog naroda. Rušen je, paljen i nebrojeno puta poharan. Nestale su sve dragocenosti iz riznice, među njima povelja cara Lazara, čaša sa njegovim inicijalima, zlatni putir koji je darovao manastiru, i barjak cara Dušana.
Od srednjovekovnih građevina sačuvani su glavna manastirska crkva posvećena Vavedenju, kapela Svetog Nikole i isposnica Grigorija Gornjačkog. U konaku je napravljena kapelica posvećena Svetom Iliji. Tu je kovčeg sa, kako se veruje, čudotvornim moštima Grigorija Gornjačkog. Glavna crkva se trenutno obnavlja i ulaz nije dozvoljen.
Preko puta, na desnoj obali Mlave je maleni hotel gde se može prezalogajiti i konačiti, a okolnim šumama može se tumarati uređenim pešačkim stazama. Na parkingu je istaknuta mapa kraja sa jasno obeleženim znamenitostima i prirodnim lepotama. Uslikajte je, biće od pomoći u daljem istraživanju.
Nedaleko, na samom ulazu u Gornjačku klisuru, nalazi se manastir Blagoveštenje. Veruje se da ga je izgradio despot Stefan Lazarević, u skoro okomitoj steni. Izuzetan prizor. Postoji oznaka na putu kao i proširenje za parking, no manastir je pust.
3. Jer Krupajsko vrelo je homoljski biser
U podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, izmešteno od sveta i zaboravljeno od vremena, u gustom neokaljanom rastinju pritajilo se blago Homolja. Plava i zelena se poigravaju svojim najjarkijim i najpitomijim nijansama oslikavajući bajkoviti krajolik. I huk slapova koji se ne da nadglasati. Melem za oči i dušu. Još da imamo vodu čime zahvatiti i napojiti se. Možda bismo koju trunku zlata nahvatali. Jer kako legenda veli, Homoljske planine su progutale golemo blago koje se skriva na dnu Krupajskog vrela u zlatnoj pećini, a čuva ga vodeni duh, verovatno zločest. Mi ne krenusmo u potragu u tolike dubine, ali neko jeste. Ronioci su se spustili na 123 metra dubine i otkrili mrežu kanala koji vode do pećine. Biće da u svakom predanju ima nešto istine.
I dok maštate o začaranom blagu, okrepite se u jednom od dva restorana i obavezno se častite pastrmkom iz ribnjaka. Na raspolaganju je neobični bazen od kamena gde se leti da osvežiti. Krupajsko vrelo je spomenik prirode. Čisto i netaknuto. Čini se samo da bi okolinu valjalo malo oplemeniti. Za početak, srediti prilazni put i posaditi travu na zemljanom parkingu.
4. Jer u banji Ždrelo uživaju i klinci
Poznata je po svojoj termomineralnoj vodi. Izvire na dubini od 180 metara i na površini je temperature 40 stepeni. Lekovita je, naročito za kostobolje. Danas je privatni ugostiteljsko-zabavni kompleks Terme Ždrelo. Posetioci se opuštaju u spa centru, brčkaju u četiri otvorena i pet zatvorenih bazena, a klinci uživaju na spoljnim i unutrašnjim toboganima. Osim gostiju hotela, pristup je omogućen svima na bazi dnevne karte.
Hotel je izgrađen u obliku zamka, a unutar kompleksa prepliću se Rimljani i stari Grci, i za svakog ima po nešto. Od tezgica sa autentičnim proizvodima ovog kraja, suvenirima i raznim drangulijama, prodavnice garderobe, preko plastične kravice, bačve za zaljubljene, do fontane sa zmajem, jer ovde su nekada sletali. Ovo sjajno mesto za odmor i porodično druženje svojom ponudom nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Nalazi se desetak kilometara od Petrovca na Mlavi, uz sam put, uz koji se proteže uređena pešačka staza sa osvetljenjem i klupicama. Pored kompleksa je prostor za kamp-kućice, a na raspolaganju je i privatni smeštaj. Provozajte se naseljem. Iznenadiće vas povelike kuće i nekoliko bezmalo dvoraca sa ogradama koje blaga vrede. Mnoge su nenastanjene. Gradilo se, izgleda, za penzionerske dane.
5. Jer homoljski zalogaji su čudesni
Kako nas je suton zatekao u Termama Ždrelo, Etno restoran se učini više nego primamljiv. Ispostaviće se, pun pogodak. U ponudi svakojakog posluženja. Biramo ovdašnje ukuse. Za početak, cigansku pogaču. Vatrena, baš kako naziv ukazuje. Gore usta, ali se jede u slast. Kačamak sa satarašem. Da ga probali nismo, propustili bismo mnogo. I platu homoljskih sireva. Nazivi simpatično istaknuti na papirićima na čačkalici. Umešala se među njih urda. Zagonetno se gledamo. Konobar nam pojašnjava da je to kravlji, grudvasti sir. Svi su vrhunski, ali trofej nesumnjivo ide kozjem, bez premca je.
Pristiže i vlaški tanjir. Mesa raznoraznog, ali pljeskavica kakvu još ne kušasmo, da nam oproste vešti južnjaci. Bilo je još svašta zanimljivog za probati, ali već smo preterali. Biće prilike, jer za ovakav gurmanski doživljaj valja daleki put prevaliti. Dok smo se naslađivali homoljskim đakonijama načusmo da su ljudi ovoga kraja najdugovečniji u Srbiji. Uz vazduh i prirodu pripomaže i ishrana. A naš mudri narod je oduvek znao da zdravlje na usta ulazi.
6. Jer vas vrhunska Drive Cafe kafa čeka na NIS Petrolu u Požarevcu
Preduslov svakog vrhunskog putovanja je budnost, te u povratku potražismo pauzu na BS NIS Petrol u Požarevcu, gde služe vrhunsku italijansku kafu u svim oblicima. Uzesmo kapučino, i to u najvećoj veličini, da začinimo putovanje aromom kvalitetne kafe. Putovanje završavamo gutljajima omiljenog pića.
