Srem je nadaleko znan kao ravan i pitom. Istina, ali je pride šarolik, pomalo vragolast i vazda iznenađujući. Pritajio je raznorazne krasote, ali se naročito diči draguljem izuzetnih prirodnih vrednosti, nastanjenim neobičnim životinjkama. Na putu ka glavnom odredištu preko prigradskih naselja Beograda, istražujemo i usputna zanimljiva mesta pogodna za beg od gradske vreve, ali i duži odmor.
Zašto posetiti Obedsku baru
1. Jer nautičko selo „Biser“ je dragulj na Savi
Tridesetak kilometara od prestonice, u mestu Boljevci, udomilo se prvo nautičko selo u Srbiji, Biser. Duž leve obale Save, poređano je 16 splav-kućica koje podsećaju na obalsku nisku bisera. Opremljene su klimom, kupatilom sa tuš-kabinama sa masažerima, donjom i gornjom terasom sa koje se pruža prelep pogled dok se uživa u zracima sunca. U blizini je i brod-restoran koji pored sremskih đakonija nudi i svežu ribu. Posetioci mogu da se nadmeću u odbojci i fudbalu na pesku, šetaju obližnjom gustom šumom, i voze bicikl uređenom stazom, a za najmlađe je napravljeno i malo igralište. Do nautičkog sela stiže se gradskim ili sopstvenim prevozom, a može se i doploviti i usidriti u marini.
Nedaleko, u selu Progar, nalazi se čuvena plaža Tarzan. Prozvana je po podugačkom kanapu, lijani koja visi sa drveta i čika smele da avanturistički skoče u vodu. Zbog toga se nemojte prestrašiti ako čujete krik nalik poznatom oglašavanju kralja džungle. I okolina podseća na „džunglu“ bujnim zelenilom i cvećem.
Inače, kupalište je sređeno, izbetonirane su obale sa pontonom, restoranom, ljuljaškama i klackalicama za mališane, i mrežama razapetim između stabala za istinsku opuštenciju u stilu crtanog junaka Šilje. Sava je ovde poširoka i snažna, pa stoga zahteva i oprez.
2. Jer Bojčinska šuma je spomenik prirode
Sa reke hitamo u zelenu oazu, izletište raznovrsnog sadržaja. Bojčinska šuma smestila se između Save i kanala Jarčine. Zbog svojih posebnosti proglašena je zaštićenim spomenikom prirode 1965. godine. Ima i istorijski značaj jer je za vreme dva svetska rata pružala utočište meštanima i vojnicima. Pojedine zemunice i katakombe sačuvane su do danas.
Šumom, koja se proteže na oko 630 hektara, gospodari hrast lužnjak, a društvo mu prave grab, lipa i topola. Bogata je raznovrsnim biljnim vrstama i gljivama, može se natrčati na sremuš, a na proleće se sladiti šumskim jagodama. I životinja je popriličan broj, a ako vas sreća posluži možete se susresti sa zekom ili srndaćem. Osim skitanja šumom, ozbiljni rekreativci svoje veštine mogu da oprobaju na 16 prepreka i sprava postavljenih duž dva kilometra duge trim staze.
Na ulazu je veliki manjež Konjičkog kluba Bojčin gde se šepure vešti jahači, a malo dalje je i mali manjež za početnike. Tu se novajlije upoznavaju sa konjima i uče jahanju. Okolo je postavljeno nekoliko brvnara sa odgovarajućim pratećim sadržajem za one koji žele da nekoliko dana provedu u tihoj i mirnoj prirodi. Posle uzbudljivih šetnji i druženja sa konjima, valja se okrepiti u restoranu Bojčinska koleba, koja uspešno čuva duh staroga Srema. Kada kušate njihova jela, naročito ona od mangulice, kažu domaćini, vreme staje.
3. Jer Obedska bara je najstarije zaštićeno dobro Evrope
Zaštićenim područjem proglašena je daleke 1874. a samo dve godine posle Nacionalnog parka Jelouston u SAD. Evropi je poznata još od sredine XIX veka. Austrougarska vlastela bi ovde lovila i svojim damama darovala neobične, raznobojne peruške, koje su tada bile obavezni modni detalj.
Nazvana je po obližnjem manastiru Obed, u narodu poznat kao Crkva majke Angeline (Branković). Izvorno je bila sagrađena od građe broda kojim je srećno doplovila, kaže legenda. Danas je specijalni rezervat prirode, koji se prostire na više od 9.800 hektara. Jedno je od najbogatijih i najočuvanijih staništa živog sveta u Panonskom basenu. Udomljava 226 vrsta ptica, 50 vrsta sisara, 13 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca, i jedino je stanište crnog ibisa u Srbiji. U vodi se brčkaju šaran, štuka i karaš, šetkaju se divlje svinje, jeleni, ježonje, a crna roda se gnezdi u neprohodnim hrastovim šumama.
Park za odmor je prigodno sređen, sa drvenim stolovima, klupama i ložištima, gde se spremaju kotlići i roštilja. Potrebna drva su spremljena – isečena i uredno složena. Ovde se dolazi na celodnevno druženje, opuštanje. Ako ste ipak za neku akciju, možete iznajmiti bicikl ili čamac na vesla da sami krstarite i ribarite, šetati obeleženim stazama, ili posmatrati ptičice. Obavezno se popnite na vidikovac da uživate u pogledu.
Poseta Obedskoj bari je nepotpuna bez vožnje katamaranom. Kapetan je druželjubiv i nestrpljiv da nam otkrije pojedine tajne močvarno-šumskog prostranstva.
Priču simpatično počinje o lancu ishrane, na čijem vrhu je glavni ovdašnji predator, orao belorepan, tačnije ženka. Spominje i žutu čaplju, koju narod zove danguba, jer satima može nepomično da stoji na istom mestu. Predstavlja nam biljčice i rastinje, kudeći alge koje su se zapatile poslednjih godina usled niskog vodostaja. U pozadini se neprekidno čuje kreketanje. To je trstenjak, mala narandžasta ptičica. Tako se, kaže, dozivaju, prozivaju, prepucavaju, čavrljaju. Nismo ih videli, ali zato jesmo nekoliko kornjačica. Ne uspevaju sve da se dobro zabašure. Kapetan nam usput otkriva opasnosti obližnje šume koja krije živo blato. Naglašava da se njome hodi isključivo obeleženim stazama. Priseća se kako je ovo strašno blato priteklo u pomoć srpskoj vojsci u Velikom ratu.
Naime, posle bitke na Ceru, dobri poznavaoci ovog kraja su Austrougare uspeli da navedu na živo blato koje je progutalo celu neprijateljsku konjicu. Malo junačke i mudre istorije nikad nije naodmet. Dok krstarite ovim neobičnim carstvom, budite tihi. Pažljivo posmatrajte i osluškujte. Ovde sve peva.
