6 razloga da posetite Paraćin i okolinu

U skoro samom srcu Srbije, u plodnom srednjem Pomoravlju, u senci obronaka Kučajskih planina, ušuškao se gradić. Napojen vodama Grze i Crnice, nadohvat Velike Morave i nadomak bajkovite prirode protkane istorijom i duhovnošću. Poziv na druženje koji se ne odbija.

JER JE PARAĆIN RASKRSNICA PUTEVA

Područje je naseljeno još od rane praistorije, u rimsko doba bio je trgovačko mesto sa postajom za promenu konja pod nazivom Sarmates, a današnje ime vodi poreklo od naselja, trga Parakinovog broda (prelaz), koje se spominje u povelji kneza Lazara iz XIV veka. Sredinom XIX veka dobija status varoši, a danas, na obalama Crnice, živi mirno, skladno, nekako pritajno, možda baš u skladu sa obližnjim prirodnim retkostima.

Najlepši deo prostire se uz Crnicu, koja se nedaleko od grada uliva u Veliku Moravu. Kako su joj na izvorištu vode bele zbog krečnjačkih stena, nekada se zvala Belica. No, posle jednog od turskih zuluma, kada su za verski praznik pobili okupljene i njihova tela bacilli u reku, vode su pocrvenele, a narod je reku „ocrnio“. Obale, koje spaja nekoliko belih, neobičnih pešačkih mostića, krase uređene zelene površine sa klupama za odmor. Posebno se ističe hotel Petrus na samoj reci, spolja prilično oronuo. Iznad njega na brdašcetu, uzdiže se crkva Svete Trojice, današnjeg izgleda s kraja XIX veka. Građena je u srpsko-vizantijskom stilu, barokne unutrašnjosti, a ikone na drvenom ikonostasu su iz Rusije.

Centrom dominira Spomenik ratnicima palim u Prvom svetskom ratu, a duž promenade je mnoštvo butika, kafića sa baštama i poslastičarnica, ali nigde se ne da zasladiti čuvenom Vasinom tortom. Izvorni recept potiče baš odavde, i simbol je porodične ljubavi. Naime, iz zahvalnosti prema zetu, tašta je zamesila najukusniju tortu od badema, oraha i narandže i iz poštovanja je po njemu nazvala Vasina, veli predanje. No, čini se da je tradicija zamrla. Šteta, mogla bi biti jak slasni i turistički adut grada. A Paraćinci bi se tada mogli od milošte zvati Vasinci a ne Džigerani. Nadimak su dobili za vreme posete knjaza Miloša Obrenovića. Kako nisu znali čime da ga počaste, zatražiše savet od Jagodinaca. A oni vrcavi povazda, odlučiše da sa komšijama pošegače predloživšvi džigericu. Umesto zadovoljstva gozbom, knjaz u besu izusti: „Džigerice, i ti li si meso, Paraćinci, i vi ste mi ljudi”. Da li je džigerica proterana zauvek iz kulinarske ponude Paraćina, nismo se raspitivali, ali Vasina torta jeste, nažalost.

JER U ZAVIČAJNOM MUZEJU STANUJE SAVREMENIK DINOSAURUSA

Smešten je u jednoj od prvih dvospratnih zgrada i verovatno najupečatljivijem zdanju u gradu. Kući sudije Petra Ružića sagrađenoj 70-ih godina XIX veka. Postavka skromna, prostor ište malo doterivanja, ali ima se šta zanimljivo videti. Pored praistorijske, antičke, numizmatičke, i etnološke zbirke, posebno zanimljiva je prirodnjačka. Izložene su lobanje i rogovi jelena orijaša, kozoroga, pećinskog medveda, i fosil glave krokodila iz jezerskog perioda Panonskog mora. Starost mu se procenjuje na između 20 i 50 miliona godina. Znači, objašnjava kustos, da je savremenik dinosaurusa. Eto, saznasmo da mamutice Kika i Vika ipak nisu najstariji stanovnici ovih prostora, već da titulu nosi niko drugi do gospodin krokodil. Na spratu je predstavljen pregled privrednog razvoja Paraćina od turske kasabe do evropske varoši, a deo je naravno posvećen, čuvenom paraćinskom staklu.

JER DRIVE GO APLIKACIJA ŠTEDI VREME

Vreme je novac, često kažu poslovni ljudi, a ni većina ostalih ne voli baš da ga traći, još manje da čeka u redu. Tu su u pomoć pritrčale i savremene tehnologije. Drive.Go mobilna aplikacija omogućava vozačima plaćanje na samom točionom mestu, bez napuštanja vozila. Bez gužve i gurkanja, brzo i jednostavno. A kako se leto bliži, i bez znojenja. Preuzmite aplikaciju i preduhitrite vrućine. A ušteđeno vreme posvetiti sebi, kako vam već volja.

JER JE PETRUŠKA OBLAST MALA SVETA GORA  

Spomenička celina srednjevekovnih zdanja iz druge polovine XIV i prve polovine XV veka obuhvata predeo oko Crnice i Grze. Na tom prostoru je bila pogranična, krajiška župa koju je car Dušan na upravu dodelio županu Vukosavu i dvojici mu sinova. Nazvana je po tvrđavi Petrusu, izgrađenoj u XII veku, na uzvišenju iznad Crnice kod sela Zabrege.

Do sela se stiže putem ka manastiru Ravanici. Putokazi postoje. Zanimljivo je da se prolazi kroz privatno imanje. Vlasnici ne naplaćuju prolaz, za sada. Prelazi se i preko dva drvena mostića, te ako vozite potešku grdosiju, možde je bolje da je ostavite usput i prošetate uz obalu reke. Prizori su uistinu bajkoviti. Stižemo do manastira Svetog Jovana Glavoseka, čiji spoljni zidovi su delimično obnovljeni, a u nišama je narod postavio ikone. Na drugoj obali je uređeno izletište sa ozidanim delom za pravljanje raznorazhnih đakonija. Dvojica izletnika već uveliko spremaju riblju čorbu za društvance koje dolazi malo kasnije. Zovu da im se pridružimo, i za dobrodošlicu kuvaju kaficu. Naokolo sve čisto. Besprekorno. Meštani i lokalna udruženja mnogo vode računa o svom raju i često ga sami čiste. Domaćinski se odnose i prema prirodi, a i gostima. Svaka čast.

Zemljani puteljak do ostataka utvrđenja vodi kroz šumu. Čarobnu. Gorostasna listopadna stabla svojim razgranatim krošnjama prave povisoke prirodne hodnike. Potpuni mir i spokoj. Divlja pitomina. Neki drugi svet. Na vrhu, ostaci nekadašnje tvrđave – poneki zid i krstasta stena. Sedite na rascvetalu travu ili kamenu starinu i uživajte u pogledu.

U okolini je podignut veliki broj crkava i manastira u moravskom stilu, pa se oblast naziva Mala Sveta Gora. Danas se mogu videti ostaci manastira Namasije ili Manasinjca i Blage Marije Petruške, crkava Svetog Đorđa, Svete Nedelje i Svetih Arhangela. Neverovatan spoj istorije, duhovnosti i očaravajuće prirode.

JER JE VRELO GRZE BAJKOVITO

Na oko dvadesetak kilometara od Paraćina, nalazi se Spomenik prirode „Vrelo Grze”. Jedno od najčudesniih prirodnih kutaka domovine. U podnožju planine Južnog Kučaja, na skoro 500 metara nadmorske visine izvire Grza. Iz nekoliko vrela ističe voda. Čista, kristalna, hladna. Pleše sa kaskadama od kamena, odevenih baršunastom mahovinom. Peni i žubori neprestano. Kao da se umilno došaptava se šumom, drugom i zaštitnicom, jezikom koji može razaznati samo duša. Može se odmoriti na drvenim klupicama ili sesti na poveći kamen uz vodu – što bliže, to je doživljaj živopisniji, stvarniji. Ugođaj se može produžiti istraživanjem okoline šetnjom pešačkim stazama, kroz šumu, koje vode do vidikovaca. Nizvodno su dva jezerceta, plavo-smaragdne boje.

No, gdegod čovek hodi, mora se voditi računa. Valjalo bi popuniti rupe daskama na inače ljupkim drvenim mostićima preko Grze, redovno odnositi smeće i postaviti kante, kojih je tek nekoliko, pa ni oni najobzirniji nemaju gde da ga odlože. Nije baš uvek samo do nemarnog naroda.

Na izletištu postoje smeštajni objekti, sportski tereni, restorani i kafići, te se može lepo okrepiti, ali i provesti nekoliko dana u ovom istinskom dragulju prirode. U blizini, u Lešju, je manastir Presvete Bogorodice iz sredine XIV veka.

JER JE PASTRMKA U OGNJIŠTU NEZABORAVNA

Od nekoliko restorana na izletištu, odabrasmo onaj od kamena i drveta, prikladnog naziva Ognjište. Jer, priroda jeste dom svima. Razgovorljiva i nasmejana gazdarica preporučuje pljeskavicu na kajmaku i vrat. Tope se. I pastrmku, sa Rtnja, ponosno se smeška. A ima li išta sa mistične planinske piramide da nije magično? Pride je vešto i iskusno pravljena. Savršeno je mesto za porodice, jer ima prostrano dvorište gde mališani mogu bezbrižno da trčkaraju, dok odrasli natenane merače u savršenstvu ukusa. Odličan izbor da se zalogajem začini družba sa nestvarnom lepotom Grze.