Tamo gde voda teče, život se budi. Nasušne potrebe za vodom postajemo naročito svesni u vrelim danima zahuktalog leta kada žudimo studene se vode napojiti i u bistru vodu telo uroniti. U tom duhu, odabrasmo predeo izvorske pitke i čiste jezerske vode, svega četrdesetak minuta vožnje od užarenog beogradskog asfalta, u Sremu. Ne, nije Srem samo pitoma ravnica. Ka severu se pobrdio, pogorio i rašepurio da zabašuri i zaštiti svoje slatkovodne bisere. Dok se Fruškogorje lagano nazire u daljini, mudrujemo oko izreke umnog prirodnjaka:
7 razloga da posetite Frušku goru i Jazak
Ako postoji magija na ovom svetu, ona je sadržana u vodi
Zašto posetiti Frušku goru i Jazak?
1. Jer je Fruška gora zapravo ostrvo u Panonskom moru
Iz Panonskog mora, koje je nestalo pre oko 600.000 godina uzdiglo se ostrvo, duž obale Dunava, jedinstvenog geološkog sastava, te je prigodno stanište mnogim biljnim i životinjskim vrstama. Fruška gora je najstariji nacionalni park u Srbiji. Oaza mira, dom 17 aktivnih manastira, zadužbina srpskih vladarskih porodica, prostrane šume i pašnjaci, jezera i potoci, vinarije, mnoga izletišta, i bezbrojne mogućnosti za rekreaciju i sport.
Što god vam duša ište.
Na obroncima sremske strane smestili su se selo Jazak, banja Vrdnik, a nedaleko je i Pavlovačko jezero, poznato po bogatstvu ribom, ali i velelepnom zdanju najpoznatijeg Srbina današnjice. Ako slučajno ulovite Novaka Đokovića, priupitajte ga je li strastveni pecaroš ili pak postoji drugi razlog što je kuću sazidao baš u Pavlovcima. Jer Nole uvek odigra dobitnu kombinaciju.
2. Jer ćete nazdraviti vodom iz „središta zemlje“
Od izvora vodi samo jedan putić, pravo, bez okolišanja, u Proizvodni pogon Jazak. Pre nego se, bez ikakve prerade, onako kako ju je priroda sačinila, ulije u simpatične bočice, pitka voda Jazak prolazi kroz mineralne stene stare više miliona godina. Izvorište se nalazi u zaštićenom ekosistemu Nacionalnog parka Fruška gora, u nepresušnom ledniku zarobljenom u stenama. Magija počinje upravo tu, na 128 metara dubine. Vodom Jazak korača čitava plejada malih „(al)hemičara“ koji se zdušno brinu o našem zdravlju. Po narodski rečeno – da srce radi kao švajcarski sat, da mišići ne zatežu, da se zubi lakše izbore sa pršutom, da kosa sija kao briljantin, da mozak ne zakaže u odsudnom trenutku. Za to je odgovoran gospodin kalcijum. A njegov saborac, magnezijum, sa kojim je u savršenom odnosu 2-1, potpomaže smirenost, koncentraciju i metabolizam, kao i celokupni odbrambeni sistem. Da, taj čuveni imunitet! Čovečuljci, zvani bikarbonatni joni, biju uspešnu bitku sa kiselošću želudačnog soka i brane probavni trakt. Naši drugari održavaju optimalnu Ph vrednost, a dasu ̶ natrijum, na niskom nivou, te se vodica može pijuckati svakodnevno i neograničeno.
I za nepopravljive ljubitelje voćnih ukusa, užitak je zajamčen. Za to se brinu Jazak vode sa ukusima – osnovna izvorska voda Jazak obogaćena vitaminima iz grupe B kompleksa i prirodnim ukusima. Udružene gospodične zova i aloe vera momentalno donose osveženje i okrepljenje, komšinica malina i južni prikan limun obezbeđuju dnevnu potrebu cinka, slatkica mandarinica i sadrug limun dostavljaju mišićima magnezijum, a vesela breskvica sadrži biotin za očuvanje nervnog sistema. Voda se smatra prvim i najvažnijim lekom. Ali, ne svaka. Isključivo izvorska, pitka i čista. Ona koja je netaknuti i nezaprljani dar prirode. Dragocenost takve vode najbolje znaju narodi prema kojima Majka Zemlja nije bila mnogo darežljiva niti milosrdna, te iskustveno savetuju:
Kada pijete vodu, setite se izvora
3. Jer možete doživeti adrenalinski šok
Napojeni izvorskom vodom, željni smo novih izazova. Mami nas moto-kros staza, tik iznad Proizvodnog pogona Jazak, sa koje grme kvadovi, zujalice i kojekakvi drugi dvotočkaši. Dolazi narod sa raznih strana da na posebno uređenoj stazi, van saobraćaja, da sebi oduška i povitla se sa ljutim takmacima. Meštani kažu da ni posle dugih kišnih dana, blata nema – posebna neka zemlja, ne da se zakaljati.
4. Jer ovakvog kozjeg sira nema ni u Parizu
Ušuškano u dolini, na granici vinskog i svinjskog Srema, tamo gde vetar večito ćarlija, gde su zasadi voća i bostana podjednako rodni, a koze i krave izdašne. Meštani sela Jazak su srdačni, druželjubivi i marljivi domaćini, te prigrabiše odličje najlepšeg sela do 1.000 žitelja 2018. godine. Diče se svojim buntovnim i slobodarskim duhom, rado se sećajući Teodora Avramovića koji je pre više od dva veka okupljao ustanike, tamo oko krivine kod Proizvodnog pogona Jazak, za Ticanovu bunu protiv Turaka. Poneki pamte i svog čuvenog komšu, Stevana Kovačevića Bačvanina, koji je svojevremeno pravio „fruškogorski penušavac“, vele, tada najbolji šampanjac na svetu. Pili su ga bezmalo drug Tito i mnogi belosvetski moćnici. Naslednik nije nastavio očevim stopama, ali jeste sačuvao tajnu spravljanja šampanjca od fruškogorskog grožđa po francuskom receptu. Te, ko bi ga znao, možda Srem jednoga dana postane srpska Šampanja.
Iako se, čini se, olako odrekoše sopstvenog pića kraljeva, teško da će ikada sira i vina. Gorski sir spravlja se 100% od kozjeg mleka, bez dodavanja kravljeg, aditiva, boja, i konzervansa. Perporučujemo sir u hrastovini i sa začinskim biljem. A gde je sira, tu je i vina, tako bar nameću vični gastronomi. Pored poznatih vinarija, u Jazak selu skoro da nema domaćinstva da ne pravi svoje. Još ako ste sreće da se pride nađe i komad sremske kobasice. A kada dođu kiše i snegovi, veliki poslovi zatihnu i učmalost ozbiljno zapreti, zakuva se sportski ili paprikaški megdan. Lovci brže bolje pritrče u pomoć, a Sremice, opasnice, pohitaju da zamese i nekom đakonijom začine iznenadno opšte seosko druženje. Jer sremačka trpeza mora biti obilata, a bogme i raznovrsna. Skloni pošalici, veseli meštani neretko zapevaju i sremski bećarac:
Selo Jazak ala si u dolji, pa izgledaš ko pekmez u šolji.
5. Jer ćete se pomoliti kraj ćivota poslednjeg Nemanjića
Sagrađen sredinom 18. veka, najmlađi je od fruškogorskih manastira. Dočekuje nas monahinja, nasmejana i srdačna, domaćim sokom od zove. Priča mučnu sudbu pravoslavnih svetinja kroz istoriju koju ni manastir Jazak nije izbegao. Palile su ga i riznicu poharale cokule svih vojski koje tuda promarširaše tokom ratova. Freskoslikarstvo je bilo zabranjeno u doba Marije Terezije, pa se manastiri ovog područja razlikuju od onih u ostatku Srbije. Krasi ga ikonostas sa 58 ikona.
Upitasmo za čudotvorne moći, a dobismo životnu lekciju. Manastir je prvenstveno mesto molitve, a najveće čudo je naš život! No, bez nevolje, nema bogomolje, prihvata monahinja, pravdajući tako svoj narod njegovom pogibeljnom prošlošću. Isceliteljskih moći je molitva pored ćivota Uroša Nejakog, poslednjeg vladara loze Nemanjića, čije mošti su u manastir Jazak prenete 1705. godine. Na poklon dolaze unesrećeni svih veroispovesti.
Još pod utiskom saznanja da je od svih ovozemaljskih i nebeskih čudesa, naš život ono najveće, krenusmo na predah da duboke misli natenane saberemo.
6. Jer se u Sremu i dan danas dobro jede
Desetak minuta vožnje ka brdima, u bajkovitom krajoliku sela Mala Remeta, ugnezdila se Fruškogorska lugarnica. Kako joj ime zapoveda, okružena je zelenilom, pašnjacima, zasadima jabuka, cvećem, i hladom moćnih stabala. Domaćin ne popušta – mora se ići redom: supa od fazana, plata sira, kajmaka, slanince od mangulice, i sremačkih kobasica, i sveža baštenska salata. Dok čekamo glavno jelo, pijuckamo domaće vino i uživamo u pogledu na konje na ispaši.
Evo i kozica, brste svoje biljčice. Paprikaš od divljači sa domaćim sremskim rezancima i špikovani srneći but. Meso, začinjeno po meri, bez masnoće, topi se u ustima. Znaju ovi Sremci da ugode gostu, i te kako. Prošetasmo po imanju, voćnjaku i do konjića da se malo podružimo, i vratismo se da gušt upotpunimo slatkim zalogajem, pitom od jabuka.
Ako se zanesete suvišnom čašicom vina ili se zarakijate, ima se gde prespavati, a i više dana provesti. Prvi komšija je čuveni glumac, a već sledeći manastir Mala Remeta.
7. Jer je Bešenovačko jezero skrivena laguna azurne boje
Svega tri kilometra dalje je neobično nastalo Bešenovačko jezero (Beli kamen) tirkizne vode, oivičeno belim kamenom i bogato ribom, koje neumoljivo podseća na rajsku uvalu dalekih mora. Nekada je bilo kop laporca, a onda ga je priroda uzela pod svoje i učinila ono što najbolje zna. Plaže nisu uređene, dno je nepredvidivo, dubina seže više od 50 metara, nema spasilaca, te je kupanje zvanično zabranjeno.
No, narod ne haje – mesta ni za lek. Svakako ga vredi posetiti, napraviti đir i uživati u raskošnom okolišu. Nedaleko je manastir Bešenovo, jedina fruškogorska zadužbina Nemanjića. Kuda god dalje da se otisnete, ukazeće se nova znamenitost ili prirodna krasota.
