Kako se zima odviše nećka, a sneg cicijaši čak i po gorama i planinama, družbu nastavljamo sa gradovima i istorijom. Nje je napretek tokom cele godine. Ovoga puta idemo u goste carevima u nekadašnjoj rimskoj metropoli na tromeđi sremske i mačvanske plodne ravnice i fruškogorskog pobrđa. A usput kanimo da brke malo omastimo sremskim đakonijama.
1. Jer je Sremska Mitrovica među najstarijim gradovima Evrope
Tragovi organizovanog života vode sedam hiljada godina u prošlost. Nekoliko puta je potpuno menjala naziv, ali i izgled. Od drevne ilirsko-keltske naseobine, preko antičke prestonice, srednjevekovne varoši sa mnogo gospodara, turske kasabe, važnog vojnog i građanskog naselja tokom vladavine Habsburške monarhije, do danas najvećeg grada Srema. Prijemčiva sredina. U srcu grada ističe se pravoslavna Saborna crkva, u pešačkoj ulici sa radnjama i kafićima, uz koju je parkić sa neobičnom fontanom. Naokolo građevine vredne pažnje – Istorijski arhiv Srema, Zavod sa zaštitu spomenika, Galerija Lazar Vozarević, Biblioteka Gligorije Vozarović, i Pozorište Dobrica Milutinović. Kulturnih zdanja je mnogo, samo bi ih trebalo doterati i sitno obnoviti.
Od verskih hramova Mitrovicu krase rimokatolička Crkva Svetog Dimitrija, grkokatolička Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, i Stara pravoslavna crkva. U najužem centru su i ostaci Bаzilike Svetog Dimitrija, ranohrišćanskog mučenika po kome je nazvana. Mnoge znamenitosti ovog prostora ostaće tajna, zakopana podno građevina današnje Sremske Mitrovice. Ali gdegod su se bager ili ašov uposlili nešto je izronilo. Ponešto je obeleženo, ponešto zatureno. Zato zavirite iza zgrada i kuća, u dvorišta, tumarajte i istražujte. Ovde sve vrvi, vrišti od istorije. Ali se takav utisak nekako ne stiče. Možda je do posmatrača, a možda bi valjalo svoje nasleđe upečatljivije i domišljatije označiti i predstaviti i njime se jače podičiti.
VIDEO
7 razloga da posetite Sremsku Mitrovicu
2. Jer je Sirmijum bio prestonica Rimskog carstva
Ispod današnje Sremske Mitrovice nekada je bio raskošni i moćni rimski grad Sirmijum. Pretpostavlja se da su ga Rimljani zauzeli desetak godina pre nove ere, i ostali do kraja VI veka kada ih isteruju Avari. Procvat doživljava krajem III i tokom IV veka kada postaje jedna od četiri prestonice Rimskog carstva i povremeno sedište rimskih imperatora. Ovde je rođeno nekoliko rimskih careva – od četvorice do sedmorice, pa čak i desetorice, zavisno od izvora koji se o tačnom broju još nisu usaglasili. Zaštićen moćnim bedemima, imao je vodovod, kanalizaciju, ulice popločane kamenom, kovnicu novca, raznorazne radionice, luksuzne vile, javna kupatila, hramove, forum, pozorište, i hipodrom. „Slavna i mnogoljudna majka gradova“, opisao je Sirmijum poznati rimski istoričar Amijan Marcelin iz IV veka. Krasila ga je naravno i raskošna carska palata. Građena je krajem III ili početkom IV veka u jugoistočnom, elitnom delu grada, uz reku Savu, iza gradskog odbrambenog zida. Danas se u Centru za posetioce „Carska palata Sirmijum“ može videti samo deo nekadašnjeg carskog kompleksa, većim delom stambeni prostor palate, koja je takođe imala i zvanični deo za obavljanje carskih dužnosti.
Predstavljeni su fragmenti fresaka i podnih mozaika izrađenih od raznovrsnog kamena koji je dopreman sa raznih strana sveta, kao i fontana u takozvanoj gluvoj sobi, koja je služila da žuborom vode ometa radoznale uši tokom važnih razgovora. Temperatura unutar zdanja je prilično niska, te se prikladno obucite. Mnogi su se otimali o područje današnje Sremske Mitrovice, a posebno zanimljivo je da su njime stolovali i Gepidi, germansko pleme koje je uspelo da zada konačni poraz Hunima posle smrti njihovog vođe Atile. No, Gepidi nisu vladali dugo, svega nekoliko decenija pre no što su ih u drugoj polovini VI veka potisnuli Avari. Upriličena je i posebna atrakcija za posetioce – slikanje sa hologramom Konstancija II, srednjim od trojice sinova Konstantina Velikog. Ovim čudom tehnologije moguće je očas se teleportovati u prošlost i proćaskati sa rimskim carem.
3. Jer je Žitni trg najstariji deo Mitrovice
Nastao je u doba Turaka, u XVII veku. I danas su vidljive orijentalne osobenosti u okolnim uskim i krivudavim uličicama sa slepim sokacima. Znan je i kao Žitna pijaca, jer mu je to bila glavna namena. A onda se pre koju deceniju malo zagrebalo po površini, i gle čuda, pronađeni su ostaci Sirmijuma. I u to doba prostor je bio trgovačka i zanatska četvrt sa delovima gradskog bedema, pešačkom zonom i jednom od glavnih saobraćajnica koja je povezivala pristanište sa forumom. Građena je u tri faze od II do V veka. Prilikom obnove trga, dodat je mali amfiteatar za održavanje kulturnih svečanosti. Što zbog prošlosti, što zbog središnjeg položaja, i danas je trgovačko stecište grada, ali i zaštićena kulturno-istorijska celina.
4. Jer je Muzej Srema bogata riznica
Podeljen je u dva zdanja. U jednom su arheološka zbirka i lapidarijum, u dvorištu. Sarkofazi, nadgrobne ploče, raznorazni arhitektonski elementi… sve od kamena, koji se dovlačio iz raznih krajeva. Čini se da je mnogo predmeta za izložiti, a prostora nedovoljno. Sve je isuviše načičkano i malo šta obeleženo. Svakako najekskluzivniji eksponati su mermerni sunčani sat sa prelaza iz I u II vek sa kompozicijom tri figure i spomenici miljokazi. Bili su postavljeni na tri milje u pravcu ka Beogradu u vreme kada je Sirmijumu u posetu dolazio Marko Aurelije. Još jedan kuriozitet je deo monumentalne građevine sa velikom mozaičkom podnom površinom. Muzej na samom arheološkom lokalitetu, hvali se kustos.
Unutar zdanja, na spratu je zanimljiva arheološka postavka. Izložene su amfore, alatke, zlatne poluge kovane u Sirmijumu u vreme cara Teodosija i kolekcija 33 zlatnika od kojih su četiri jedinstveni primerci. Ne treba da čudi, jer je Sirmijum bio pod zaštitom Fortune, boginje sreće. Od tolikog zlata bi se moglo oslepeti, ali nažalost, sve su kopije. Izvorni primerci se čuvaju iza čeličnih vrata, otkriva nam kustos. Muzej baštini i deo zlatnog pojasa avarskog kagana. Predstavljen je hologramom. Sam pojas je takođe u sefu. U drugom zdanju Muzeja predstavljene su istorijska i etnografska zbirka i umetnička dela.
5. Jer je prelaz preko Save najduži pešački most na Balkanu
Spaja Sremsku i Mačvansku Mitrovicu. Izgrađen je na najužem delu toka Save kroz grad, na mestu nekadašnjeg starorimskog Artemidinog mosta. Bio je prilično ozloglašen jer su u vreme progona hrišćana upravo na njemu vršena pogubljenja svetih mučenika. Po jednom od njih, Svetom Irineju, je nazvan. Proteže se preko 262,5 metara i najduži je viseći pešački most na Balkanu. Bio je i prvak Evrope do pre nekoliko godina kada mu titulu oduze parnjak u Švajcarskoj. Sava se u Mitrovici baš razbaškarila, skoro kao u prestonici. A mitrovačka plaža je, meštani vele, najlepše savsko kupalište u Srbiji. Može biti istina, zaključujemo dok hodimo uređenim šetalištem i poširokom obalom sa mnoštvom ugostiteljskih objekata, sportskih terena i igrališta za decu. Trenutno je sve prilično uspavano, čeka se leto. Ali i po zimskom, doduše prijatnom i sunčanom danu, ima šetača, mališana i naravno, pecaroša.
6. Jer Jazak voda sa sport smart čepom 100% neće kapnuti
Nakon što smo prešli najduži pešački most na Balkanu, uživali smo u pogledu na Savu i njene prirodne lepote. Uživanje je upotpunila izvorska voda Jazak koja s novim Sport Smart čepom garantuje da se voda neće prosuti kako god da je tokom naših putešestvija nosimo ili okrenemo. Sigurni da smo dobro hidrirani i da smo bez opasnosti od prosipanja vode, spremni krećemo u pohod na sremske gurmanluke.
7. Jer se ukusi na Savi pamte i traju
Nalazi se na samoj obali Save, istinska sojenica, na visokim, tananim nogicama, da odoli vodama kada nabujaju. Unutrašnjost rustična, od drveta, kamena i cigle, sa crno-belim fotografijama, starim kuhinjskim elementima i kaljevim pećkama, protkana elementima modernog. Terasa i stakleni zidovi sa pogledom na reku. Jelovnik raznovrstan. Muka prava šta odabrati. Naručujemo pačju supu, dimljene vešalice i riblji paprikaš od soma. Služi se u kotliću sa rezancima pride. Da li su ga spravljali i stari Rimljani ne znamo, ali današnji kulinari čine to savršeno. Kako je Srem znan po dobrom zalogaju, u ponudi je svakojakih gurmanluka, pa i pačje grudi sa pireom od tartufa i rolovana teletina sa mlincima, naravno. Okusićemo ih drugom prilikom, jer paprikaš nas je ubedio da je dovoljan razlog da se do Sremske Mitrovice potegne put kadgod se prilika ukaže.
