Početna / Blog / Sa nama na putu #krozsrbiju / 7 razloga da posetite Zrenjanin

7 razloga da posetite Zrenjanin

„Dobri ljudi, mirna reka, i banatska žitna polja, lepa snaša i divna pesma tamburaša”, kaže pesma o gradu na Begeju. Priče o njegovim mostovima, raskošnoj arhitekturi, multikulturalnosti, pivu, i sportskim velemajstorima bude znatiželju. Pa, hajde da je utolimo.

Zrenjanin grad

JER JE ZRENJANIN SRCE BANATSKE RAVNICE

Spominje se 1326. godine kao selo podignuto na tri ostrva reke Begeja. Naseljavali su ga mnogi, pa čak i Španci, te umalo ne postade Nova Barselona. Inače je često menjao imena – Bečkerek, Veliki Bečkerek, Petrovgrad, a Zrenjanin je nazvan 1946. godine po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu. Mogao bi poneti i nekoliko nadimaka, svakako srpska Budimpešta, zbog broja mostova. Priznajemo, nije Begej Dunav, ali ni plavi evropski div nije baš silan u mađarskoj prestonici kakav postane tek što utekne u Srbiju. Tok reke kroz grad neprestano je menjan, malo je to činila priroda, više čovek. Pa tako preko vode sagradi čak 10 mostova. Najstariji je Mali most, podignut 1904., a najmlađi je Magistralni iz 1992. godine. Ima i tri pešačka, viseći i dva lučna.

Glavni Trg slobode krase Županijski dvor, danas Gradska kuća, spomenik kralju Petru I Karađorđeviću i rimokatolička katedrala iz sredine XIX veka posvećena Svetom Ivanu Nepomuku, koji se smatra zaštitnikom mostova i reka. Velelepnih zdanja je posvuda. Lepotom se ističu Narodni muzej, Palata pravosuđa, Palata Dunđerski, i Dom borilačkih sportova, delo Dragiše Brašovana. Krase ga i zelene oaze u nekoliko prostranih i uređenih parkova. Dom je više od 20 nacionalnih manjina, pa se razni jezici mogu čuti, a i videti raznoliki verski objekti. Crkva Uspenja Presvete Bogorodice iz 1746. godine je najstarija sačuvana građevina i jedna od samo nekoliko koje su preživele veliki požar početkom XIX veka. Slovačka evangelistička crkva potiče iz prve polovine XIX, a reformatorska crkva sa kraja istog stoleća. Nekada je postojala i sinagoga, ali su je početkom II svetskog rata porušili nemački okupatori.

Leti se hita ka obodu grada, na uređeno kupalište, Peskaru, koje leži na tri jezera nastala usled dugogodišnje eksploatacije peska. Da li je ovde proplivao Ivan Lenđer, ne znamo, ali je Zrenjanin osvedočeno rasadnik šampiona, a možda i najsportskiji grad u Srbiji. Teško je prebrojati medalje kojima su ga okitili atletičarka Ivana Španović, odbojkašice Maja Ognjenović i Jovana Brakočević, karatistkinja Snežana Perić, braća Grbići, Dejan Bodiroga…Verovatno smo usput i sreli nekog budućeg sportskog velemajstora, jer ovde pored Begeja teče i pobednička krv.

Glavna ulica Korzo u Zrenjaninu

JER JE ŠETNJA KORZOOM ARHITEKTONSKI UŽITAK

Kroz istoriju je ulica menjala nazive u zavisnosti ko je Zrenjaninom gazdovao, a danas nosi ime kralja Aleksandra I Karađorđeića. Tek da se podsetimo ko je sve ovde gazdovao. Zdanja u zasebnoj celini sačuvanog starog gradskog jezgra građena su u drugoj polovini XIX veka i početkom XX veka, u duhu secesije ili istoricizma sa elementima neobaroka. Posebno se ističu zgrada Torontalske banke (Hrvatske štedionice), palata Jovana Panjija i kuća Živka Vukova s kraja XVIII veka, jedina stambena zgrada iz perioda baroka. Naročito zanimljiva je kuća kamenoresca Tunera Teodosija iz 1900. godine, znana kao Šeherezada, koja je došetala iz 1001 noći da Zrenjaninu podari i mavarski šarm. Mnogo je zdanja vrednih pažnje, te razgledanje može da potraje. Predah i okrepljenje nude mnogobrojni ugostiteljski objekti u zrenjaniskoj pešačkoj ulici, živoj, čistoj i skladno uređenoj.

Muzej piva u Zrenjaninu

JER MUZEJ PIVA BAŠTINI ISTORIJU PRAVLJENJA TEČNOG HLEBA

Mlad je, ali prilično zanimljiv, pogotovo pivopijama. Udomio se u obnovljeni stari pogon, varionu, to jest, kuhinju piva. Zidovi i pod najvažnije jedinice u proizvodnji piva obloženi su bračkim kamenom u osam boja, a ulazni deo, koji gleda na reku, izrađen je od italijanskog stakla. Neobično raskošno za pivaru.

Izloženi su parna mašina s kraja XIX veka, filter mašina, stari mlin za ječam, kišar, proizveden u Nemačkoj, bačvarska klupa za izradu pivskih buradi, bakarni kazani, i staro bure sa natpisom Dungyersky. Mogu se videti i stare fotografije, pivske boce, krigle, etikete, stare alatke, i još mnogo zanimljivih predmeta.

Jedno od najstarijih pića spravlja se od kvasca, hmelja, ječma, i vode. Često ga zovu i tečni hleb zbog velike nutritivne i energetske vrednosti. U Zrenjanin ga je doneo Nemac Sebastijan Krajcajzen 1745. godine. Procvat pivare vezan je za porodicu Dunđerski. Preuzeli su je krajem XIX veka, proširili i pivo pravili po najboljoj, plzenskoj tehnologiji, po kojoj je nastavljena proizvodnja Zrenjaninskog piva. Posle II svetskog rata je nacionalizovana i radila je do 2007. godine.

U skladu sa svojom podugom pivskom tradicijom, Zrenjanin je od 1986. godine domaćin Dana piva. Da li u raju teče iz slavina, nećemo saznati na ovome svetu, ali zasigurno znamo da ga poslednje nedelje avgusta ima u izobilju u banatskom pivskom raju. Samo bez preterivanja, jer čuveni pivski stomačić vreba iz prikrajka.

Savremena galerija u Zrenjaninu

VIDEO

7 razloga da posetite Zrenjanin

JER SAVREMENA GALERIJA BAŠTINI VREDNA POSLERATNA DELA

Sve je počelo pre sedamdesetak godina u Umetničkoj koloniji u seocetu Ečki, nadomak Zrenjanina. Ubrzo je osnovana i Savremena galerija koja se brinula o delima nastalim u koloniji, a grad je 1964. godine stavio sve pod svoj krov u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu. Zbirka, koju čine slike, skulpture, grafike, crteži, pasteli, akvareli, tapiserije, fotografije, digitalni i video radovi, i instalacije, uglavnom se oslanja na dela umetnika koji su boravili u koloniji. Među poznatijima su Jovan Bijelić, Milan Konjović, Miodrag Mića Popović, i Uroš Đurić. Ali je vremenom obogaćena i raznim donacijama, od kojih je najvažnija bila ona Saveznog izvršnog veća. Tako se danas ponosi i delima velikana koji nisu boravili u koloniji – Bete Vukanović, Stojana Aralice i Petra Lubarde. Zbirka sadrži oko 2.800 dela umetnika iz bivše Jugoslavije i inostranstva. Sjajan je prikaz savremene likovne umetnosti na ovim prostorima od 1946. godine do danas.

Banja Rusanda kraj Zrenjanina

JER SE U BANJI RUSANDI LEČI BLATOM IZ SLANOG JEZERA

Udomila se u jedinom šumolikom krajoliku u Banatu, unutar Parka prirode Rusanda, zaštićenog područja. Okružena je livadsko-stepskim i močvarnim staništima. Okolinu nastanjuje više od 200 vrsta ptica, te je vazda cvrkutavo. Leži na obali istoimenog jezera. Nije ni veliko, niti duboko, ali je vode slanije od morske. Saliniteta oko 60 odsto. No, dno je naročito zanimljivo. Čini ga posebno blato koje se koristi u terapijske svrhe još od druge polovine XIX, kada je njegovu lekovitost potvrdila Carska akademija u Beču. Peloid, rusandsko blato, vadi se iz čamca na tradiconalan način i nakon upotrebe, sakuplja i vraća u jezero. Malo održivosti, više prirode i ptičica, a ponajviše blagotvornosti i užvanja.

JER SU U STAROJ ZANATLIJI REBARCA MAJSTORSKA

Nekada su se ovde okupljale stare zanatlije, a danas istinski poštovaoci dobrog zalogaja. Ukuse povelikih porcija, upotpunjuje domaćinski ambijent u duhu starih srpskih i vojvođanskih kafana sa mnoštvom etno motiva. Takvi su i gostoprimstvo i usluga. Svakojakih đakonija je u ponudi, ali nas privukoše zanatlijska rebarca. Serviraju se sa krompirom i kajmakom. Sočna, spravljena sosinski i lalinski. Za gustiranje i dugo pamćenje. A još ako vam trpezu začini starogradska muzika tamburaša…Dovešće vas ovde srce još koji put.

Restoran Stara Zanatlija u Zrenjaninu

JER SMO UVEK UZ VAS

Gde god se zaputite, uzduž i popreko po našoj divnoj zemlji, niste sami. Na putu vas ne može iznenaditi ništa jer ste uvek u neposrednoj blizini jedne od preko 300 NIS Petrol i Gazprom benzinske stanice koji su istinska podrška svakoj vašoj avanturi ili putovanju.

Benzinska stanica u Zrenjaninu

Share:

Možda te dodatno interesuje:

Drive Cafe – najbolji razlog za pauzu

Svako putovanje zaslužuje savršenu pauzu i zato poseti Drive Cafe na više od 300 benzinskih stanica širom Srbije.Uživaj u vrhunskoj kafi i napravi svoj izbor na osnovu bogate gastro ponude – samo na NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama!

Saznaj više:

Plati gorivo bez odlaska na kasu uz Drive.Go

Drive.Go aplikacija je prva aplikacija u Srbiji uz koju možeš da platiš gorivo na točionom mestu bez odlaska na kasu.Brzo, jednostavno i sigurno plaćaj gorivo direktno sa mobilnog telefona i štedi efikasno vreme na svim NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama.

Saznaj više: