„Celi svet obiđoh, kao Jagodinu nigde ne nađoh”, kaže čuveni pustolov Jovanča Micić u filmu Put oko sveta snimljenom po komediji Branislava Nušića. Ni Srbiju jošte ne obiđosmo, pa je teško suditi pravedno. Ali, kopka nas da ispitamo krije li se imalo zbilje u sada već najponositijoj rečenici stanovnika grada na reci Belici, u srednjem Pomoravlju.
JER JE JAGODINA SADRŽAJAN GRAD
Da li su se prve ljudske zajednice na ovom području pojavile u starijem ili mlađem kamenom dobu, ne zna se pouzdano, ali prvi sačuvani pisani podatak o Jagodini potiče s kraja XIV veka, u dopisu kneginje Milice. Kroz istoriju se još zvala Jagodna i nekoliko decenija posle II svetskog rata, tokom komunističkog perioda, Svetozarevo, po socijalisti Svetozaru Markoviću. A svoje današnje ime dobila je ili po crvenoj slatkoj voćkici, ili, kako romantičari vole da kazuju, po krčmarici Jagodi koja je imala han na obližnjem bregu. Danju bi služila goste, a po mesečini, sa svojih 40 razbojnika napadala bi i pljačkala bogate karavane kraj druma. Pa sad, ko je bio strašniji – Ali-baba ili jagodinska krčmarica?
Danas Jagodina nije velika, ali nudi prilično raznovrstan sadržaj. Nema pešačku zonu, a glavna ulica se leti u večernjim satima zatvara za promenadu. Inače je užurbana, puna radnjica, kafića, restorana, a da se ugledati i poneko zdanje lepe, uređene fasade. Vodi do glavnog trga sa spomenikom Oslobodiocu. Monumentalni obelisk od belog mermera posvećen je Jagodincima palim za slobodu. Odata je počast i borcima Crvene armije koji su poginuli za oslobođenje nekoliko srpskih gradova u okviru kompleksa poznatog kao Rusko groblje. Jedna od najzanimljivijih kulturnih ustanova je Muzej naivne i marginalne umetnosti. Smešten u velelepnom zdanju, baštini zbirku nekonvencionalne umetnosti koja sadrži više od 3.000 dela 400 autora iz tridesetak zemalja sveta. Sjajna prilika da zavirite u malo drugačiji svet umetnosti. Valja odšetati i do Stare crkve, posvećene Svetom arhangelu Mihailu, zadužbine kneza Miloša iz 1818. godine, i oko pola stoleća mlađe crkve Svetih Petra i Pavla.
A kad užari velika zvezda, najprimamljiviji je, naravno, Akva-park. Prilično veliki, sa mnogo bazena, tobogana i raznih vodenih atrakcija za mališane i odrasle, sportskim terenima i ugostiteljskim objektima. A tokom cele godine, pohodi se izletište Potok ili Đurđevo brdo. Dika grada i iskreno, jedan od najlepših i najsređenijih koje videsmo. Oaza zelenila, drveća, raznobojnog cveća, fontanice, klupice za odmor, staze za šetnju, letnja pozornica i tribine, i veštački vodopad, prvi u Srbiji. Ukusno i odmereno urađen. Napravljeno je i savremeno opremljeno igralište za dečicu. Tik do Zoološkog vrta za celodnevnu razonodu najmlađih.
Novi simbol grada je metalni globus na kome sedi Jovanča Micić okružen koferima i ispisanom već navedenom izjavom. Postavljen je na kružnom toku na ulazu u grad iz pravca Ćuprije. Simpatična najava putešestvija koje vas očekuju u Jagodini. A za malo ratničke istorije, ide se do Kočinog hrasta na obali Velike Morave. Upravo pored ovog višestoletnog stabla kapetan Koča Anđelković je poveo ovdašnji narod u oslobođenje od Osmanlija.
JER JE MUZEJ VOŠTANIH FIGURA JEDINSTVEN U SRBIJI
Nalazi se pored Akva-parka. Spolja ne izgleda kao muzej, a iznutra bi se dalo štogod doraditi. Podeljen je u dve prostorije. U jednoj su figure slavnih srpskih sportista – Divca, Saleta Đorđevića i Novaka. U drugoj su političari domaći i strani, istorijske i crkvene ličnosti, umetnici i dve figure Nikole Tesle, iz mlađih i starijih dana. Predstavljene su samo tri dame – Desanka Maksimović, prva srpska pesnikinja, monahinja Jefimija, i heroina Milunka Savić. Primetne su ogromne razlike u prikazu ličnosti – od solidnih, preko onih prepoznatljivih po njihovim karakterističnim odevnim predmetima, do onih gde se sloboda umetničkog izražavanja toliko razigrala da je potrebno pročitati ime na tablici. Među uspešnijim izvedbama, a možda i najverniji prikaz je Vuka Bojovića, dugogodišnjeg direktora beogradskog Zoo vrta, koji je začetnik ideje o osnivanju muzeja. U središnjem delu je figura Kralja Petra I Karađorđevića na dan krunisanja sa velikim plaštom i zatvorenim kočijama iz XIX veka za koje se veruje da su bile na dvoru kralja Milana Obrenovića.
Svakako nije ogranak čuvenog muzeja Madam Tiso, ali je jedini u Srbiji, pa ga valja posetiti što iz znatiželje, što radi zabave.
JER ZAVIČAJNI MUZEJ BAŠTINI VAŽNU NEOLITSKU ZBIRKU
Smešten je u lepom zdanju, zgradi bivše Sokolane izgrađene 1935. godine u glavnoj gradskoj ulici. Zvanično ima pet odeljenja, ali su sva predstavljena u istoj prostoriji. Najvrednija je neolitska zbirka, Starčevačke i Vinčanske kulture. Izloženi su i fosili sisara, zbirka minerala, numizmatika, srednjevekovno oružje, metalni filigranski pojasevi i nakit, narodna umetnost, nošnje i rukotvorine, duhovni predmeti, i zbirka Rađanje staklarstva u Srbiji. Biće da ima mnogo zanimljivih eksponata, ali ih je teško sve potanko proučiti i pročitati objašnjenja u skučenom prostoru i punim vitrinama. Šteta. Nažalost, deli sudbinu mnogih muzeja u manjim sredinama u Srbiji, koji iz raznoraznih razloga nemaju mogućnost da prikažu svoje blago na način koji bi privukao pažnju posetilaca, a koju zasigurno zavređuju.
JER NA KARTING STAZI VOZE NAJBOLJI UZ PODRŠKU G-DRIVE GORIVA
Mali bolidi su izgleda sve popularniji, pa u Jagodini postoje dve karting staze. Nova, dužine 745 metara, projektovana je tako da omogućava kombinovanje tri vrste različitih staza. Osvetljena savremenom rasvetom i opremljena sistemom za merenje vremena MyLaps ispunjava sve uslove za odličnu i bezbednu zabavu rekreativaca, ali i „vožnju na nož” profesionalaca. Jagodina je jedan od domaćina trka Otvorenog prvenstva Srpskog sportskog karting saveza. Svoje umeće, veštine i hrabrost odmeravaju najbolji srpski kartingaši i takmičari iz nekoliko zemalja. Kako pobednika nekada zna da odluči tek stotinka, sve mora da bude savršeno, pa i gorivo. Karting jeste mašina, ali i na nju se da primeniti ona stara narodna: „Snaga na usta ulazi”. A da bude vrhunska, motori se poje premijum gorivom G-Drive. Čista, moćna energija za ubrzanje do novih rekorda.
Jagodina će ugostiti nadmetanje poslednjeg vikenda juna, ali i konačni okršaj najboljih poslednjeg vikenda septembra, kada će se proglasiti pobednici u generalnom plasmanu i pojedinačnim kategorijama, koje očekuju vredne G-Drive nagrade i priznanja. I ne zaboravite da je i najvećim šampionima podrška potrebna, pa poseta nekoj od planiranih trka, uz obavezno istraživanje okoline, može da bude sjajna vikend zabava. Uzbuđenje je svakako zajamčeno.
KALENDAR TRKA
- 2. jun 2024. – Autokomerc karting centar
- 30. jun 2024. – Karting centar Jagodina (desni krug)
- 1. septembar 2024. – Motodrom Kula
- 29. septembar 2024. – Karting centar Jagodina (levi krug)
JER JE ZOO VRT BEKSTVO U DIVLJE SRCE GRADA
To je krilatica prvog zoološkog vrta južno od Beograda. Nije mnogo veliki, ali je udomio oko 250 jedinki pedesetak vrsta. Od egzotičnih ribica i zmija, preko vazda zabavnih majmuna, simpatičnih lemura i alpaki, prelepih belih vukova, do ozbiljnih zverki poput afričkog lava, tigra i azijskog crnog i evropskog mrkog mede. No, najpopularniji stanovnik je žirafa, koja se zove… pa, naravno Jovanča. Susret sa najvišom kopnenom životinjom neobične građe, gracioznog koraka i umiljatog pogleda pravi je užitak. Još da ima družbenika svoje vrste.
Čisto, sređeno, oplemenjeno cvećem i drvećem, ponekim retkim primerkom, pa se da štogod naučiti i o biljnom svetu. Kada se podružite sa divljim zverčicama, može se osvežiti i nešto prezalogajiti u restoranu i pazariti suvenir za uspomenu.
JER JE CRNI VRH ZELENA OAZA
Oko 20-ak minuta vožnje od Jagodine, malo dobrim, malo zakrpljenim asfaltnim, a delom i makadamskim putem stiže se na zaravan sa koje se pruža prelep pogled na okolne obronke obrasle gustom šumom. Po njima je i nazvan Crni vrh. Malo više je planinarski dom. Pričljivi domaćin nam sve potanko objašnjava u letnjikovcu u dvorištu gde mogu da se odmore i okrepe svi zaljubljenici u prirodu. Na vrhu, visine 707 metara, je TV relej, a malo niže je vojni objekat, te se u tom pravcu ne ide, upozorava. Ali ima mnogo drugih obeleženih pešačkih staza kojima se istražuje ovo prilično netaknuto područje. Jedna vodi do najizdašnijeg izvora u Šumadiji, vrela u Gornjem Štiplju, a drugom se stiže se do manastira Jošanice, koji potiče iz doba kneza Lazara. Osim planinara, Crni vrh pohodi sve više posetilaca, ponosno kaže domaćin. Pored čistog vazduha i bujnog zelenila, ima radosti i za najmlađe. Osim druželjubivih kuca koje vas prate u stopu čim vas spaze, na velikom imanju se baškare magarci i maleni konji. Prava seosko-planinska idila.
JER JE BORA LAVIRINT NAJDUŽI U EVROPI
Malo smo skrenuli sa puta i uputili se ka Batočini, da se okušamo u najdužem prirodnom lavirintu u Evropi. Na ulazu nas dočekuje ogromni transformers. Na površini od nekoliko hektara sve vrvi od zabave. Džinovski zamkovi na naduvavanje sa toboganima, mini golf teren, igrališta za mališane, ogromni trambulina park podeljen po uzrastima radi bezbednosti, drveni brodić…U zatvorenom delu je kućica Hobita kroz koju mogu da se provuku i odrasli, igraonica i stolovi sa bezbroj delića najčuvenijih kockica na svetu. No, dođosmo zbog lavirinta. Staza duga 3,5 kilometra, oivičena visokom živom ogradom, vodi preko ili ispod šest mostova različitih boja koji služe kao osmatračnice, i grana se u bezbroj mogućnosti, ali i ćorsokaka. Iako na ulazu postoji mapa sa obeleženim mogućim putanjama, koju obavezno treba uslikati, mnogi se zagube, pa „spasioci“, koji nadgledaju sa visoke kule, imaju pune ruke posla. Odličan ispit snalažljivosti, ali i strpljivosti.
Mada je nazivom naglašen samo lavirint, ovo je zapravo veliki zabavni park za sve uzraste, čiji sadržaj se stalno dopunjuje. Otvoren je petkom, ponedeljkom i vikendom, pa birajte dan za razonodu sa društvom ili razdragano porodično celodnevno druženje.
JER SE U MORAVSKIM KONACIMA OBEDUJE DOMAĆINSKI
Ima u Jagodini mnogo mesta gde je dobar zalogaj zajamčen, ali smo već solidno poodmakli. Moraćemo negde uz auto-put. Etno-selo Moravske konake bije dobar glas. Uistinu pravi seoski ambijent. Na ulazu drvena kapelica, pa deo sa domaćim životinjama, brvnarice za smeštaj gostiju, kotobanja, voćkice i cveće, i konačno restoran na veštačkom jezercetu. Sve od drveta, poneki starinski predmet i etno-detalj da upotpune doživljaj. A hrana? Juneća čorba, plata sireva, ražnjići, butkica zapečena u kajmaku sa krompirom, i tortilja začinjena belim lukom…kao nedeljni ručak koji baka spremi za najvoljenije.
