Priroda se uveliko razbujava i razigrava. Sunašce mami široke osmehe i ogrejava telo. A gde hitro i dušu razgaliti i srce raspevati, do na jugu. Hitamo u grad sevdaha i meraka. Gde se starina još odupire modernom. Gde su mome ubave, a delije vične pesmi i igri. Auto-putem ka Severnoj Makedoniji ugodno stižemo u rodno mesto Bore Stankovića, na krajnjem jugu domovine.
Zašto posetiti Vranje
1. Jer je Vranje grad Bore Stankovića
Udomio se u dolini Južne Morave, u kotlini međ’ tri planine. Nema pouzdanih podataka kada je nastala prva naseobina, ali s obzirom na važan geografski položaj, biće da je bilo poprilično davno. Prvi pisani trag o Vranju potiče iz XI veka, a u sastav srpske države ulazi pod Stefanom Prvovenčanim dva stoleća kasnije. Tokom burne istorije morili su ga Bugari i Nemci sve do konačnog oslobođenja krajem II svetskog rata.
Šetnja Vranjem je izuzetno zanimljiva, raznovrsna i uzbudljiva. Na početku glavnog šetališta je mapa grada izrađena kao podni mozaik. Tu je i fontana koja se trenutno obnavlja. Sunčan i topao prolećni dan izmamio je svekolikog sveta. Ih, koliko čoveka, simpatično bi rekli Vranjanci. Čuvaju svoj posebni govor ljubomorno. I treba. Pešačka džada je podugačka, živahna, sa mnoštvom ugostiteljskih objekata i raznih prodavničica. Paralelno sa njom, jednim delom se proteže i takozvana ulica provoda. Eh, tu se mora srknuti kafica. Načičkani kafići i restorani, mladež veselo čavrlja, atmosfera domaćinska, skoro intimna. Uska uličica izlazi na poznatu Barberi zgradu. Obični stambeni objekat neobične fasade u šarama i bojama luksuzne modne kuće. Iako je nepoznat motiv vlasnika ili graditelja da je takvom načini, svakako je zanimljivost o kojoj se priča. Mnogo još dopadljivih zdanja krije Vranje, šetajte i otkrićete ih, a sigurno ćete dospeti i do starog hamama.
Predah od vreve nudi poveliki i lepo uređeni gradski park. Obavezna je poseta Belom mostu preko Vranjske reke, na rubu grada. Sveže obnovljen, čini se, nenagrđen slovima i crtežima. Zovu ga i Most ljubavi, prema tragičnom ašikovanju dvoje mladih. Bogata Turkinjica se zagledala u srpskog pastira, te je stradala od sopstvenog oca štiteći svoga dragana. Potom je i on oduzeo sebi život. I tako nastade most, kaže legenda. Na njemu je tabla sa ispisom na arapskom i turskom jeziku. Nijedan ne govorimo, nažalost. Šta god da kazuje, most je odvajkada simbol spajanja, te se poruka da naslutiti. Jedno je dakako sigurno – u ljubav se ne sme mešati. Na samoj obali je malena drvena crkva Svete Petke, poznata i kao Krstata džamija, duge i neobične istorije, a nedaleko, na drugoj obali, uzdiže se manastir Svetog oca Nikolaja.
Prilično čist, temperamentan i srdačan grad u kojem provejava starinski duh iz svakog kutka. Jasno je zašto je nadahnjivao stvaralaštvo Bore Stankovića i ukrao i dušu i srce srpskom Pavarotiju, Staniši Stošiću koji je nadaleko proslavio vranjski melos. Ne čusmo uživo Lelu, Jelenu, ali nas trubači obradovaše još u prepodnevnim satima. Vrelo i veselo na srpskom jugu oduvek bilo. Da tako i ostane.
Grad koji ima dušu, krilatica je koja nam je poželela dobrodošlicu na ulazu u Vranje. Ima je i te kako. Ukrao je delić naše, ali nam je mnogo više podario svoje.
2. Jer Narodni muzej Vranje je užitak za ljubitelje istorije
Smešten je u Pašinom konaku, izgrađenom sredinom XVIII veka, na samom šetalištu. Platoom ispred nekadašnjeg selamluka u kojem su boravili samo muškarci – gospodare mališani. Bezbrižno trčkaraju, voze bicikle i skejtove, smeju se i razdragano galame. Ispred ulaza je spomenik Staniši Stošiću. Muzej baštini etnološku zbirku. Po odajama u prizemlju izloženi su komadi nakita i gradska i seoska nošnja ovoga kraja. Našao bi se i poneki komad garderobe koji bi se i danas mogao odenuti ponosito. A nakit, raznovrstan i neobičan, večno aktuelan. Dame će zasigurno uživati. Na spratu su trpezarija, salon, spavaća i devojačka soba. Prilično verno dočaravaju staro Vranje. Obližnji haremluk, nekada nastanjen samo ženama, se obnavlja i udomiće arheološku zbirku. Čekamo otvaranje nestrpljivo.
3. Jer u Borinoj kući stanuju Koštana i Sofka
Vranje je neraskidivo vezano za svog Boru Stankovića, jednog od najvećih pisaca srpskog realizma, koji je celo svoje književno delo posvetio svom zavičaju. Pisao ih je vranjskim govorom uprkos brojnim osudama. Tako ga je i ovekovečio u svojoj Nečistoj krvi, Koštani, Tašani… Danas se ova dela baštine u Borinoj rodnoj kući u Baba Zlatinoj ulici, uskom kaldrmisanom sokačetu. Nazvano je po Borinoj baki Zlati, koja ga odgajila pošto je rano ostao bez roditelja. Prolazimo kroz veliku staru kapiju i ulazimo u prostrano dvorište. Cvetno i pitomo. Pod debelim hladom stoletnog duda koji je, kako su običaji nalagali, zasadila baba Zlata pre no što je dom počela graditi. U dvorištu je i vinova loza, bunar i nizak stočić sa tri tronošca, preko ograde verande prebačen ćilim. Sve kao nekada kada je Bora ovde odrastao. I unutrašnjost je nameštena izvorno. Gostinska soba uređena mahom orijentalno i baba Zlatina soba sa gvozdenim krevetom i drvenim razbojem na kojem je tkala. Preko puta je Borina soba. Izložena su njegova književna izdanja, rukopisi, fotografije iz pozorišnih predstava i snimljenih filmova, i lični predmeti. Ovde se može ostati satima.
Iz dvorišta se vidi Pribojčićeva kuća, još jedno zdanje orijentalno-balkanskog stila. U blizini je i rodna kuća duhovnika Sv. Justina Popovića.
4. Jer je ovim krajevima nekada gospodario kraljević Marko
Nekoliko kilometara od grada, na putu koji spaja Vranjsku sa Leskovačkom kotlinom, nalaze se ostaci srednjevekovnog utvrđenja, na isturenom grebenu između planina Pljačkovice i Krstilovice. Pretpostavlja se da je grad podigao car Justinijan I u VI veku, a da današnji ostaci utvrđenja potiču iz XIII veka. Po narodnom predanju, utvrđenim gradom je nekada gospodario Marko Kraljević, pa je po junaku i nazvan.
Uređenog parkinga nema. Postoji jedino proširenje na putu gde može da se spakuje tek nekoliko vozila. Dočekuje nas deponija smeća, razbacanog posvuda. Prizor koji bi i najodlučnijeg turistu odvratio. No, ipak nastavljamo zemljanom stazom nekoliko stotina metara u takvom orkuženju. Dalje je čisto. Biće da nekolicina koja smogne snage da zažmuri i stigne do utvrđenja usput nauči lekciju, te za sobom ne ostavlja ni pikavac. Na usponu ka grebenu se razaznaje stazica od kamena. Svakako hodite oprezno uzbrdo, a pogotovo nizbrdo. Očekivano, i tvrđava je zapuštena. U šiblju i rastinju. Bez ikakvih oznaka, te se samo može nagađati šta su neimari gradili. Između padina brda pogled se pruža ka gradu, dok podno strme litice žubori voda. Priroda je ponudila sjajni doživljaj, još da joj čovek malko pripomogne. Markova tvrđava jedan je od najstarijih kulturnih nasleđa vranjskog kraja i kulturno dobro od velikog značaja. Kako li bi tek izgledala da je od štogod manjeg značaja. Tuga i sramota.
U povratku ka Vranju je odvajanje za brdo Pržar. Skrećemo u nadi da će nam popraviti utisak. I jeste. Šumovito, sređeno izletište gde se ugodno može osvežiti i prošetati. Odatle se pruža još jedan lep pogled na Vranje.
5. Jer Vranjska banja ima najtopliju vodu u Evropi
Lekovita voda koristila se još u antičko doba. Lečili su se i članovi obe srpske kraljevske loze. Jedan od kraljeva i danas je prisutan na muralu na steni nad rečicom Banjšticom. Udaljena je 12 kilometara od Vranja, na nadmorskoj visini od oko 400 metara. Diči se najtoplijom, tačnije najvrelijom mineralnom vodom na tlu Stare dame. Temperature je 96 stepeni. Krajnje je neobično videti vodu koja u centru lečilišta teče iz slavine, a puši se. Bojlera naravno, nema. Blagodetna je prvenstveno za kostobolju. Slatko mestašce za lečenje i oporavak, ali i za prijatne trenutke odmora. Stara zdanja je potrebno obnoviti i doterati. Gradi se novi luksuzni hotel u steni, te bi banja uskoro mogla postati primamljiva i za gospodu dubljeg džepa.
6. Jer zoo vrt Mišić udomljava opasne zverke
Dečica više ne moraju do prestonice da uživo vide divlje zverčice. A ima ih poprilično – tigrići, kenguri, majmuni, lemuri, zebra, kamila, flamingosi, ibisi, ždralovi, alpake, lame… Ukupno je oko 2.000 predstavnika 250 vrsta. Vlasnik neprestano povećava družinu – par lavića je već pristigao, a fokice se očekuju uskoro. Domovi stanovnika poreklom iz egzotičnih krajeva imaju klime i podno grejanje, te za njih zime nema. Mališani mogu da se druže i sa kucama i konjima i da pohađaju školu jahanja. Zoološki vrt Mišić, prostire se na oko osam hektara privatnog imanja, u selu Dulanu, desetak kilometara od Vranja. Može se doći na celodnevni porodični izlet, ali i provesti nekoliko dana u novoizgrađenom hotelu unutar kompleksa. Hedonisanje je zajamčeno na unutrašnjem bazenu sa saunom i slanom sobom. Za klince golema radost, za vranjski kraj sjajna turistička ponuda.
7. Jer restoran Mišić krije specijalitete južne Srbije
Posle uzbudljive družbe sa dragim stvorenjima, vreme je za obedovanje u prijatnom restoranu Mišić. Uvek radi da kušamo specijalitete kraja, naručujemo teleći rep ispod sača. Pun pogodak. Meso sitno seckano, sočno i začinjeno onako vranjski, vatreno. Stiže i pasulj na tavče – Makedonci da se postide, pljeskavica – Nišlije da pozavide, i vruća pogača koju mora da je umesila vešta domaćica. I naravno, nezaobilazna moravska salata, činijica za svakog da se ne otimamo. Ponuda je bogata – od pečenja, preko raznovrsnog roštiljskog mesa, pasta i pica, do rečne i morske ribe. Verujmo da je sve ukusno, ali je repić vrhunski. Topla preporuka. Uf, kakav južnjački završetak vranjske pustolovine. Još da smo stigli tokom dana da meračimo na suncu na terasi restorana. Biće prilike, jer vratićemo se sigurno kada se u zoo vrt usele lavići i foke.
8. Jer na NIS Petrolu možete platiti gorivo i iz automobila
Posle „vranjskog safarija“ dođe doba i za rastanak. Na BS NIS Petrol Vranje-grad smo sipali gorivo uz pomoć Drive.Go aplikacije. Dođosmo, gostoprimljivi Vranjanac nam natoči gorivo, a mi skenirasmo QR kod i platismo preko aplikacije. Bez čekanja, sa svog sedišta, brzo i lako. Iskoristili smo i mogućnost samouslužnog pranja automobila – zaslužio je i on malo odmora posle ove pustolovine. Osveženi i puni utisaka, krećemo nazad kući – da se utisci i teleći rep ispod sača slegnu i u našim doživljajima, ali i stomacima.
