„Kad jednom u momčinu stasaš, imaće ti duša svakojakih želja, pa i svet beli da obiđe. Otisni se hrabro. Divi se gradovima starim i golemim, kulturama raskošnim, hramovima čudesnim. Morima dubokim zaplovi, najviše vrhove osvoji, uz najlepšu muziku otpleši, i rajskim se plodovima sladi. I pamti sve da mi zboriš kako biva posvuda daleko. To ne znadem, ali počuj dedu. Kada vidiš nepregledno klasje zlatno da se s gorom grli, šljivike rodne da se s šumom druže, doline jorgovana, i ravna polja božura da ih vode poje. Da starina vreba na svakom koraku, da se svetinje nе mogu prebrojati, prošlost duboka iz zemlje iskopati, niti humke daju oplakati. Kad te truba na veselje doziva, zorom ranom kafana ispraća, seljak svraća na kajmak i pogaču, drug nazdravlja ljutom rakijom, a komšija ko brata prigrli i za slavu triput izljubi, tad znaj, čedo, da si u Srbiji”.
PRIRODA
Nekima je magična, drugima prosečna. Pojedini bi da je udobna i uređena, drugi da je divlja. Nikad svima ugoditi. Nije Srbija ni Rusija, ni Kina, niti Amerika da se baškari na milionima kvadratnih kilometara. Ali je spram površine iznedrila mnoga prirodna bogatstva, čak i pokoju retkost.
JER JE VINATOVAČA ZAČARANA ŠUMA
Negde na istoku Srbije, u blizini Despotovca, međ’ Beljanicom i Kučajima, usnula je družba stoletnih bukvi. Divovskih. Uzdigle se desetinama metara ka nebu. Zakrile ga. Ni zraku sunašca ne daju promoliti. Miris sremuša, divljeg belog luka, žubor potočića Vinatovca, leve pritoke Resave, i šuškanje mokrog lišća pod nogama. Po koje obaljeno stablo. Volja prirode. Čovek se ovde ne petlja. Duboko se ne zalazi. Mir se ne narušava, niti ćud šume iskušava. Iz prikrajka tek se uživa u iskonskoj čarobnosti.
Do prašume jedinice u Srbije, put je izazovan. Zemljani, sa mnogo uzbrdica i još više jaruga. Džaba sva savremena tehnika, signala nema. A ni putokaza. Za pustolove, prava poslastica.
7 razloga da posetite prašumu Vinatovaču i Ravanicu
JER NA DIVČIBARIMA SNEGUJU MALIŠANI
U brdovitom, oduvek buntovnom valjevskom kraju, na vrhu Maljena, odenule se livade plišanim sagom, brdašca ogrnula četinarski plašt, a planinske rečice zažuborile bistrinom. Izrodile obilje šumskih plodova i lekovitog bilja, i prikrile poneku divlju zverčicu, ali bezopasnu. Raznovrstan sportski i rekreativni sadržaj mami posetioce tokom cele godine. No, kada zabeli, odzvanja dečja graja. Lepšeg zvuka nema. Šarenih kapica je posvuda. Skijaju i padaju, ponosno zuje na svojim daskama, bore se sa kacigama i pancericama, spuštaju se u gumi na sankalištu, grudvaju, valjaju u snegu. Svojom belinom i čistotom ushićuje malce. Srodan se srodnom raduje, biće. Prizori koji svakom posmatraču dušu ogreju. Dok najmlađi uče veštine na blagoj padini, za umešnije je sređena staza srednje težine, dužine 850 metara, te može da posluži kao zagrevanje za strmoglavke u ozbiljnijim skijalištima.
Okolina Divčibara je prilično primamljiva. Valja posetiti magični vodopad Skakalo, jezero Rovni, manastir Ribnicu, i Ribničku pećinu, u koju se može ući tek kada reka usahne. Najbliži su planiski centar Beogradu i Vojvodini, te nude savršeni kratki beg u prirodu i zimske čarolije.
7 razloga da posetite Divčibare
JER JE LAZAREV KANJON TAJANSTVEN
Još jedno mukotrpno putešestvije uzbrdo. Biće da se do svake životne dragocenosti, pa i prirodne, ne stiže tek tako, olako. Ali, kada se iskorači na vidikovac, dah zastane. Oči zacakle u neverici, a srce prolupa od radosti, jer se divljina još da pronaći. Lazareva reka i njene tri sastavnice usekle su klanac među strmim, čudesno isklesanim liticama obraslim raznolikim rastinjem. Pojedine se goropoade uvis iznad 350 metara. U najužem delu stisnuo je vode tek u nekoliko metara. Nekada su ga pohodili hajduci, a danas druguje sa orlovima, lastama, divokozama, i od nedavno, medvedima. Svoju lepotu daruje mu Natalijina ramonda. Nežni cvetak sličan ljubičici koji simbolizuje vaskrsnuće Srbije posle golgote i pobede u Velikom ratu.
Spomenik je prirode. Jedan je od najneprohodnijih kanjona, pa tako i najneistraženijih delova domovine. Neka tako i ostane. Ne mora čovek baš sve da zna.
5 razloga da posetite Lazarev kanjon i Bor
JER JE BORSKO JEZERO VODENO ZLATO ISTOKA
Podno Crnog vrha, zavodnilo na desetine hektara. Krivac je čovek, ali je ovoga puta načinio bajku. Bistro planinsko jezero u kojem se ogledaju okolne listopadne i četinarske šume, zeleni proplanci i livade. I dok se u obližnjem Boru neumorno rudari, ovde se priroduje. Leti daruje svežinu mnogobrojnim kupačima, na jesen se stiša i pitominu nudi šetačima, a zimi malko odmara i smišlja kitnjastu odoru da se na proleće naokolo šepuri.
Eto, nije samo Daleki istok tajanstven, i mi konja za trku imamo.
5 razloga da posetite Lazarev kanjon i Bor
GRADOVI
Od srpske prestonice, jednog od najstarijih gradova na svetu, do onog najmlađeg, svaki je poseban, ima svoj pečat i poneku osobenost, ali i usud. Pojedini su nepravedno zapostavljeni, a neki pak preterano izvikani. Zato u pohod bez predrasuda i otvorenog srca.
JER SU U SREMSKOJ MITROVICI CAREVALI RIMLJANI
Udomila se na levoj obali Save, na tromeđi sremske i mačvanske plodne ravnice i fruškogorskog pobrđa. Te ne čudi što je jedan je od najstarijih evropskih gradova. Prijemčiva, opuštena sredina, bogatog kulturnog nasleđa. Zgrade uglavnom nose pečat austrougarske vladavine, a iza mnogih se prikrivaju ostaci iz rimskog doba. I Osmanlije su ostavile traga, na Žitnom trgu, nekadašnjoj pijaci, koja leži, gle čuda, na ostacima Sirmijuma. Beše to raskošni i moćni grad, jedan od četiri prestonice Rimskog carstva. Ovde je rođeno između četvorice i desetorice rimskih imperatora, izvori i istoričari nikako da se usaglase. Od nekada „slavne i mnogoljudne majke gradova”, u Centru za posetioce „Carska palata Sirmijum” mogu se videti tek deo carskog kompleksa, fragmenti fresaka i podnih mozaika, i fontana u takozvanoj gluvoj sobi. I uslikati se sa hologramom Konstancija II. Obližnji lapidarijum, deo Muzeja Srema, na samom je arheološkom nalazištu – delu monumentalne građevine sa velikim podnim mozaikom. Izloženi su i sarkofazi, nadgrobne ploče, raznorazni arhitektonski elementi, i svašta zanimljivo. Ali, odviše je natrpano i neobeleženo. No, prednost Save je iskorišćena. Uređeno i podugačko šetalište i poširoka plaža, za koju meštani tvrde da je najlepše savsko kupalište. U Sremu biti, a brke ne omastiti, ozbiljan je greh. Paprikaš od soma sa rezancima je čista desetka. Posle gurmanluka, svakako prija šetnjica do Mačvanske Mitrovice preko najdužeg visećeg pešačkog mosta na Balkanu.
Mogla bi Mitrovica cela biti arheološki muzej na otvorenom. No, malo šta je obeleženo ili jedva istaknuto.
7 razloga da posetite Sremsku Mitrovicu
JER JE POŽAREVAC MILOŠEV I MILENIN GRAD
Pročuo se posle potpisivanja Požarevačkog mira 1718. godine. Knjaz Miloš ga je oslobodio od Turaka u Drugom srpskom ustanku, razvio je trgove i ulice, i načinio svojom drugom prestonicom. Za njegovo vreme doživeo je procvat, pa danas spomenik Milošu zauzima središnje mesto u gradskom parku. Priličan je broj kulturnih zdanja, ali najposebnije je svakako Galerija Milene Pavlović Barili, u rodnom domu slikarske dive. Sve odiše Mileninim nesputanim duhom, a platna njenom dušom – nadrealna, sanjiva, slojevita, setna. Istorija stanuje na obližnjim brdašcima. Etno-park Tulba je mali muzej u prirodi koji predstavlja narodno građevinarstvo Braničevskog kraja XIX veka. Unutar njega, u znak sećanja na Požarevački mir, podignut je crveni šator, prema sačuvanim nacrtima, u kojem za stolom pregovaraju voštane figure odevene u duhu epohe. Nedaleko je poveliki park Čačalica, sa nekoliko spomenika u sećanje na streljane i pale za slobodu u Drugom svetskom ratu.
U blizini su Ergela Ljubičevo, gde je družba zajamčena sa četvoronogim lepotanima, kao i arheološko nalazište Viminacijum. Da li je zaista dobio ime po požaru koji je zapalio srpski despot da ubije Turčina, nije dokazano, ali Požarevac i okolina svojom raznovrsnom ponudom zaista žare i pale.
8 razloga da posetite Požarevac
JER JE NOVI PAZAR VAROŠ SASTAJANJA
U dolini četiri reke, omeđen Golijom, Rogoznom i Pešterskom visoravni, u blizini stare srpske tvrđave Starog Rasa izrodio se grad. Na raskrsnici važnih karavanskih puteva, razvijao se kao pijaca pod nazivom Trgovište, a današnje ime je „kompromis” srpskog i turskog. Dolično odslikava današnji Novi Pazar. Suživot dve kulture i dve vere, i prožimanje starog i novog. Bogata i raznovrsna baština predstavljena je u Muzeju Rasu, udomljenom u zdanju orijentalnog stila, izgrađenom na starom hamamu. Ponosi se velelepnim džamijama, hanovima, hamamima, i gradskim parkom sa ostacima zidina nekadašnje tvrđave i kulom motriljom. Posebni užitak je šetnja kaldrmisanom, vazda užurbanom Starom čaršijom sa pregršt zanatlijskih radnji i dućana i zaslepljujućim zlatarskim sokačetom. Životno, srdačno, gostoljubivo. Kao u neka stara, bolja, toplija, zasigurno ljudskija vremena. Osim trgovačkih i zanatskih veština, Pazarci su nadaleko čuveni kulinari, pride i veliki domaćini. Mantije, pa još pod sačem, kakvih nigde nema, a ćevapi, merak nad merakom.
7 razloga da posetite Novi Pazar i Sopoćane
KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEĐE
Ko je istorije poduge, nasleđa je pobogatog. A biti na Balkanu, na raskršću i putu svih osvajača, podrazumeva i posebnost i raznolikost.
JER JE TEKERIŠ ODA NEPOKORNIM
Sila Boga ne moli, ali Srbi silu ne vole. I tako kroz vekove. Jer, šta je život bez slobode zlatne? Znali su to srpski ratnici kada su u avgustu 1914. prkosno stali pred moćne Austrougare u Cerskoj bici i izvojevali veličanstvenu pobedu.
Posmrtni ostaci oko 3.500 palih u boju počivaju u Spomen-kosturnici u mestašcetu Tekerišu podno Cera. Na vrhu spomenika visokog 10 metara orao širi krila. Otkriven je na Vidovdan 1928. Okolo su biste slavnih vojničina – Putnika, Stepanovića, Bojovića, i najnepokornijeg i najsvojeglavijeg od svih, Mišića. U čast cerskog stroja napisan je Marš na Drinu. Sa smaragdne lepotice odmarširaše nepobedivi u večnost.
6 razloga da posetite Krupanj i Cer
JER JE MUZEJ UGLJARSTVA JEDINSTVENA POSTAVKA
Od osnivanja 1853. godine, Senjski rudnik nikada nije prestao da radi. Duga istorija iznedrila je prilično zanimljivu postavku Muzeju ugljarstva. Izloženi su antički i srednjovekovni kopački alati, rudarske lampe i odela, merni jamski instrumenti, ordenje i medalje, arhivska građa, modeli, i makete. Svakako najneobičniji „eksponat” je izvozni toranj jame. Dva lifta pokreće parna mašina stara čitav vek. Jedina je aktivna te vrste u Evropi i kulturno je dobro. Velika je čast podružiti se sa našim rudarima koji se spuštaju na dubinu od 150 metara. Toliko hrabrosti u danu koliko mnogi ne smognu za života.
7 razloga da posetite prašumu Vinatovaču i Ravanicu
JER SU KRAJPUTAŠI KAMENE DUŠE JUNAKA BEZ GROBA
Monolitni kameni blokovi, pravougaonog oblika, visine metar do metar i po, na kojim su uglavnom uklesani likovi vojnika sa puškom ili sabljom, podaci o stradalom i reči zahvalnosti. Na pojedinima su samo natpisi sa ukrasnim šarama u više boja, a neki su posvećeni dvojici ili trojici palih za slobodu u ustancima protiv Turaka i Velikom ratu. Stoje nad praznim grobom. Kosti su ostale rasute negde na ratištu. Ima ih u celoj Srbiji. Jedna od većih skupina, 32 humke, nalazi se u blizini Palibrčkog groblja, na putu od Ivanjice ka Javoru. Stoje uz put kao žive kamene duše. Ratnike čuvaju od zaborava.
7 razloga da posetite planinu Javor i Ivanjicu
DUHOVNO NASLEĐE
Ima li negde zemlje gde se narod svio oko toliko crkava i manastira, kao u Srbji? Poteško. Koliko ih je jednom bilo, ne da se saznati. Haralo se, pljačkalo, palilo, i rušilo. Oni što opstaše zbore neprocenjivo. Nepobitni su svedoci postojanja, trajanja i istrajavanja.
JER JE RAVANICA VEČNI DOM LAZAREV
Petnaestak godina pre Kosovskog boja, poče car Lazar graditi hram posvećen Vaznesenju Gospodnjem. Podno Kučajskih planina, u živopisnoj klisuri reke Ravanice, po kojoj mu ime nadenu. Utvrdi ga čvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula. No, ne beše dovoljno da spreče nečastive da ga više puta ruše i pale. Usled raznih skrnavljenja živopis je veoma oštećen. Najočuvanije površine su u oltarskom delu, na kupoli i pojedinim stubovima. Kraj oltara crkve koja predstavlja početak moravske škole, jedinstvenog arhitektonskog rešenja, stoji kivot Svetog cara Lazara. Ovde, u svojoj grobnoj crkvi našao je mir, konačno.
7 razloga da posetite prašumu Vinatovaču i Ravanicu
JER SU FRESKE SOPOĆANA REMEK-DELA
Naslikane su između 1272. i 1276. godine. Velelepne, neobičnih tonova i maštovite omađijale su i stručnjake organizacije UNESKO. Prvi je srpski spomenik upisan na Listu svetske baštine, 1979. godine pod nazivom Stari Ras i Sopoćani. Celina obuhvata tvrđavu, središnju prestonicu srpske srednjevekovne države Raške, arheološki lokalitet Gradinu, manastir Đurđeve stupove, i Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla.
Zadužbina su kralja Stefana Uroša I, koji ih nazva po slovenskoj reči „sopot“, što znači izvor. Udaljeni od sveta, u prirodi šćućureni, Sopoćani vekuju kao nepresušni izvor duhovnosti.
7 razloga da posetite Novi Pazar i Sopoćane
JER JE PETROVA CRKVA NAJSTARIJA NA BALKANU
Na brežuljku nadomak Novog Pazara, kameno zdanje s kraja IX ili početka X veka. Maleno, ali odviše važno. U njoj je Stefan Nemanja kao dete primio pravoslavlje, ustoličen je kao veliki župan i zamonašio se. Bila je sedište Raške episkopije tokom čitavog srednjeg veka. Unutrašnjost skriva najjedinstveniji živopis u Srbiji, u četiri sloja, iz različitih doba. Najstariji je najverovatnije iz X veka. Ispred crkve je pravoslavno groblje, pomalo neobičnih spomenika. Sve je omeđeno ostacima nekada masivnih zidina. Za razliku od većine srpskih svetinja, malo je zapuštena. Možda joj i prija da neupadljivo samuje u svojoj drevnini.
7 razloga da posetite Novi Pazar i Sopoćane
JER SE U LJUBOSTINJI MILICA ZAGLEDALA U LAZARA
U osvit Kosovske bitke, sačini carica Milica hram posvećen ljubavi. Na mestu gde je ugledala i zavolela Lazara. Veličanstveno kameno zdanje, savršenstvo moravske škole, ukrasa neobično kitnjastih, ženskih, ali skladnih. I živopisa ga krasno, ali većina fresaka je stradala u paljenju. Posle Lazareve pogibije na Gazimestanu, zamonašila se i ostatak života je provela u Ljubostinji. Zajedno sa mnogim udovicama kosovskih vitezova počiva u pritajenom manastiru nadomak Trstenika.
6 razloga da posetite Vrnjačku Banju i Ljubostinju
JER JE PATRIJARŠIJA ČUVAR BUDUĆNOSTI
Zajednica četiri hrama, građenih od treće decenije XIII do sredine XIV veka, jedan je od najznačajnijih spomenika srpske duhovnosti, kulture i umetnosti. Kada je autokefalna srpska arhiepiskopija uzdignuta u stepen patrijaršije 1346. godine, Pećki manastir određen je za tron. U njemu se i danas ustoličavaju patrijarsi srpski. Zajedno sa Visokim Dečanima, Gračanicom i Bogorodicom Ljeviškom, manastir Pećka patrijaršija upisan je na Listu svetske baštine 2004. godine pod zajedničkim nazivom Srednjovekovni spomenici na Kosovu.
Celokupna istorija stilova srednjovekovnog živopisa sagledava se na zidovima pećkih starina. Sarkofazi, zlatni ikonostasi, ukrašeni mermerni podovi. Nema pedlja da nije umetnost raskošna. Na obali zelenkasto plahovite Pećke Bistrice, vreme stoji. Prožima čudna neka snaga. Ponos buja, a duh snaži.
Poseta pravoslavnim hramovima Kosova i Metohije pod zaštitom UNESKO-a
JER JE GRAČANICA KOSOVSKA PRINCEZA
Nadomak Gazimestana, veliki zadužbinar kralj Milutin dovršio je dvadesetih godina XIV veka svoju crkvu krasoticu, posvećenu Uspenju Presvete Bogorodice. Izvedena u srpsko-vizantijskom stilu, jedno je od prvorazrednih srednjovekovnih arhitektonskih ostvarenja. Oslikali su je poznati solunski majstori. Najčuvenija je freska kraljice Simonide, pete Milutinove žene, iskopanih očiju. Diči se i rodoslovom Nemanjića, koji je prvi put živopisan upravo na njenim zidovima. Što zbog gracioznosti i umetničke veleumešnosti, što zbog blizine Kosova polja, mezimica je mnogih duša. Uistinu, Gračanica je pogled u koji staje Kosovo celo.
Poseta pravoslavnim hramovima Kosova i Metohije pod zaštitom UNESKO-a
JER JE BOGORODICA LJEVIŠKA STRADALNICA I POBEDNICA
Usred Prizrena, uzdigla se još jedna Milutinova zadužbina. Na mestu starije bogomolje koja je pretvorena u petokupolnu crkvu, sa pripratom i povisokim zvonikim. Vekovima je bila saborni prizrenski hram. Sredinom XVIII veka pretvorena je u džamiju, a freske su izdubljene čekićem i premalterisane. Dva veka kasnije su očišćene, ali ubodi i dalje zjape sa zidova. Novi zulum pretrpela je u martovskom pogromu 2004. godine kada je zapaljena. U unutrašnjosti tek poneka preživela freska, sive kupole, tragovi paljevine, i mali oltar sa par ikona i svećnjaka. Spolja, čađava, otvora zakrpljenih limom i drvetom, opasana bodljikavom žicom. Zanemela bi svaka ljudska duša.
Poseta carskom gradu Prizrenu
JER SU SVETI ARHANGELI BILI HRAM NAD HRAMOVIMA
„Nema joj ništa ravno pod Suncem”, kaže o Svetim Arhangelima zapis iz XV veka. A i šta bi u to vreme moglo izaći na megdan grobnoj crkvi moćnog cara Dušana? No, ne potrajaše zadugo, nažalost. Prvo su opljačkani i zarušeni, a početkom XVII veka sravljeni do temelja. Ostade tek poneki deo bedema, fragmenti kamenih ukrasa sa motivima zmaja i lava i stara ikona arhangela Mihaila. Grob Silnog obeležen je mermernom pločom. Mošti su prenete u Beograd i položene u crkvu Svetog Marka. Al’ mu duša osta kraj Bistrice, u njegovom carskom Prizrenu.
Poseta carskom gradu Prizrenu
JER SU DEČANI ANĐEOSKI DAR
Od kamena mermera sjajnog, poče Stefan Dečanski dizati otmen i skupocen hram, u metohijskoj divljini, podno goropadnih Prokletija, u dolini Dečanske Bistrice. Dovrši ga sin mu, Dušan. Kupola visoka skoro 30 metara. Spoljašnjost ukrašena bogatim, razigranim reljefom. Unutrašnjost, riznica pravoslavne ikonografije. Nenadmašna. Više od 1.000 fresaka na 4.000 hiljade kvadrata. I jedna jedina u svetu – Isusa Svedržitelja, ili Isusa sa mačem. Mermerni pod protkan zlatom. Izvorni tron i kivot sa moštima svetog kralja. Moćni ikonostas. Priča bez početka i svršetka. Reči su nemušte i nemoćne pred Dečanima. Duhovnost čudotvorna. Bogatstvo nesagledivo. Lepota božanska. Neosvojiva. Koren usađen u nebesima.
Poseta pravoslavnim hramovima Kosova i Metohije pod zaštitom UNESKO-a
