„Kad jednom u momčinu stasaš, imaće ti duša svakojakih želja, pa i svet beli da obiđe. Otisni se hrabro. Divi se gradovima starim i golemim, kulturama raskošnim, hramovima čudesnim. Morima dubokim zaplovi, najviše vrhove osvoji, uz najlepšu muziku otpleši, i rajskim se plodovima sladi. I pamti sve da mi zboriš kako biva posvuda daleko. To ne znadem, ali počuj dedu. Kada vidiš nepregledno klasje zlatno da se s gorom grli, šljivike rodne da se s šumom druže, doline jorgovana, i ravna polja božura da ih vode poje. Da starina vreba na svakom koraku, da se svetinje nе mogu prebrojati, prošlost duboka iz zemlje iskopati, niti humke daju oplakati. Kad te truba na veselje doziva, zorom ranom kafana ispraća, seljak svraća na kajmak i pogaču, drug nazdravlja ljutom rakijom, a komšija ko brata prigrli i za slavu triput izljubi, tad znaj, čedo, da si u Srbiji”.
PRIRODA
Nekima je magična, drugima prosečna. Pojedini bi da je udobna i uređena, drugi da je divlja. Nikad svima ugoditi. Nije Srbija ni Rusija, ni Kina, niti Amerika da se baškari na milionima kvadratnih kilometara. Ali je spram površine iznedrila mnoga prirodna bogatstva, čak i pokoju retkost.
JER JE VINATOVAČA ZAČARANA ŠUMA
Negde na istoku Srbije, u blizini Despotovca, međ’ Beljanicom i Kučajima, usnula je družba stoletnih bukvi. Divovskih. Uzdigle se desetinama metara ka nebu. Zakrile ga. Ni zraku sunašca ne daju promoliti. Miris sremuša, divljeg belog luka, žubor potočića Vinatovca, leve pritoke Resave, i šuškanje mokrog lišća pod nogama. Po koje obaljeno stablo. Volja prirode. Čovek se ovde ne petlja. Duboko se ne zalazi. Mir se ne narušava, niti ćud šume iskušava. Iz prikrajka tek se uživa u iskonskoj čarobnosti.
Do prašume jedinice u Srbije, put je izazovan. Zemljani, sa mnogo uzbrdica i još više jaruga. Džaba sva savremena tehnika, signala nema. A ni putokaza. Za pustolove, prava poslastica.
7 razloga da posetite prašumu Vinatovaču i Ravanicu
JER NA DIVČIBARIMA SNEGUJU MALIŠANI
U brdovitom, oduvek buntovnom valjevskom kraju, na vrhu Maljena, odenule se livade plišanim sagom, brdašca ogrnula četinarski plašt, a planinske rečice zažuborile bistrinom. Izrodile obilje šumskih plodova i lekovitog bilja, i prikrile poneku divlju zverčicu, ali bezopasnu. Raznovrstan sportski i rekreativni sadržaj mami posetioce tokom cele godine. No, kada zabeli, odzvanja dečja graja. Lepšeg zvuka nema. Šarenih kapica je posvuda. Skijaju i padaju, ponosno zuje na svojim daskama, bore se sa kacigama i pancericama, spuštaju se u gumi na sankalištu, grudvaju, valjaju u snegu. Svojom belinom i čistotom ushićuje malce. Srodan se srodnom raduje, biće. Prizori koji svakom posmatraču dušu ogreju. Dok najmlađi uče veštine na blagoj padini, za umešnije je sređena staza srednje težine, dužine 850 metara, te može da posluži kao zagrevanje za strmoglavke u ozbiljnijim skijalištima.
Okolina Divčibara je prilično primamljiva. Valja posetiti magični vodopad Skakalo, jezero Rovni, manastir Ribnicu, i Ribničku pećinu, u koju se može ući tek kada reka usahne. Najbliži su planiski centar Beogradu i Vojvodini, te nude savršeni kratki beg u prirodu i zimske čarolije.
7 razloga da posetite Divčibare
JER JE LAZAREV KANJON TAJANSTVEN
Još jedno mukotrpno putešestvije uzbrdo. Biće da se do svake životne dragocenosti, pa i prirodne, ne stiže tek tako, olako. Ali, kada se iskorači na vidikovac, dah zastane. Oči zacakle u neverici, a srce prolupa od radosti, jer se divljina još da pronaći. Lazareva reka i njene tri sastavnice usekle su klanac među strmim, čudesno isklesanim liticama obraslim raznolikim rastinjem. Pojedine se goropoade uvis iznad 350 metara. U najužem delu stisnuo je vode tek u nekoliko metara. Nekada su ga pohodili hajduci, a danas druguje sa orlovima, lastama, divokozama, i od nedavno, medvedima. Svoju lepotu daruje mu Natalijina ramonda. Nežni cvetak sličan ljubičici koji simbolizuje vaskrsnuće Srbije posle golgote i pobede u Velikom ratu.
Spomenik je prirode. Jedan je od najneprohodnijih kanjona, pa tako i najneistraženijih delova domovine. Neka tako i ostane. Ne mora čovek baš sve da zna.
5 razloga da posetite Lazarev kanjon i Bor
JER JE BORSKO JEZERO VODENO ZLATO ISTOKA
Podno Crnog vrha, zavodnilo na desetine hektara. Krivac je čovek, ali je ovoga puta načinio bajku. Bistro planinsko jezero u kojem se ogledaju okolne listopadne i četinarske šume, zeleni proplanci i livade. I dok se u obližnjem Boru neumorno rudari, ovde se priroduje. Leti daruje svežinu mnogobrojnim kupačima, na jesen se stiša i pitominu nudi šetačima, a zimi malko odmara i smišlja kitnjastu odoru da se na proleće naokolo šepuri.
Eto, nije samo Daleki istok tajanstven, i mi konja za trku imamo.
5 razloga da posetite Lazarev kanjon i Bor
GRADOVI
Od srpske prestonice, jednog od najstarijih gradova na svetu, do onog najmlađeg, svaki je poseban, ima svoj pečat i poneku osobenost, ali i usud. Pojedini su nepravedno zapostavljeni, a neki pak preterano izvikani. Zato u pohod bez predrasuda i otvorenog srca.
JER SU U SREMSKOJ MITROVICI CAREVALI RIMLJANI
Udomila se na levoj obali Save, na tromeđi sremske i mačvanske plodne ravnice i fruškogorskog pobrđa. Te ne čudi što je jedan je od najstarijih evropskih gradova. Prijemčiva, opuštena sredina, bogatog kulturnog nasleđa. Zgrade uglavnom nose pečat austrougarske vladavine, a iza mnogih se prikrivaju ostaci iz rimskog doba. I Osmanlije su ostavile traga, na Žitnom trgu, nekadašnjoj pijaci, koja leži, gle čuda, na ostacima Sirmijuma. Beše to raskošni i moćni grad, jedan od četiri prestonice Rimskog carstva. Ovde je rođeno između četvorice i desetorice rimskih imperatora, izvori i istoričari nikako da se usaglase. Od nekada „slavne i mnogoljudne majke gradova”, u Centru za posetioce „Carska palata Sirmijum” mogu se videti tek deo carskog kompleksa, fragmenti fresaka i podnih mozaika, i fontana u takozvanoj gluvoj sobi. I uslikati se sa hologramom Konstancija II. Obližnji lapidarijum, deo Muzeja Srema, na samom je arheološkom nalazištu – delu monumentalne građevine sa velikim podnim mozaikom. Izloženi su i sarkofazi, nadgrobne ploče, raznorazni arhitektonski elementi, i svašta zanimljivo. Ali, odviše je natrpano i neobeleženo. No, prednost Save je iskorišćena. Uređeno i podugačko šetalište i poširoka plaža, za koju meštani tvrde da je najlepše savsko kupalište. U Sremu biti, a brke ne omastiti, ozbiljan je greh. Paprikaš od soma sa rezancima je čista desetka. Posle gurmanluka, svakako prija šetnjica do Mačvanske Mitrovice preko najdužeg visećeg pešačkog mosta na Balkanu.
Mogla bi Mitrovica cela biti arheološki muzej na otvorenom. No, malo šta je obeleženo ili jedva istaknuto.
7 razloga da posetite Sremsku Mitrovicu
JER JE POŽAREVAC MILOŠEV I MILENIN GRAD
Pročuo se posle potpisivanja Požarevačkog mira 1718. godine. Knjaz Miloš ga je oslobodio od Turaka u Drugom srpskom ustanku, razvio je trgove i ulice, i načinio svojom drugom prestonicom. Za njegovo vreme doživeo je procvat, pa danas spomenik Milošu zauzima središnje mesto u gradskom parku. Priličan je broj kulturnih zdanja, ali najposebnije je svakako Galerija Milene Pavlović Barili, u rodnom domu slikarske dive. Sve odiše Mileninim nesputanim duhom, a platna njenom dušom – nadrealna, sanjiva, slojevita, setna. Istorija stanuje na obližnjim brdašcima. Etno-park Tulba je mali muzej u prirodi koji predstavlja narodno građevinarstvo Braničevskog kraja XIX veka. Unutar njega, u znak sećanja na Požarevački mir, podignut je crveni šator, prema sačuvanim nacrtima, u kojem za stolom pregovaraju voštane figure odevene u duhu epohe. Nedaleko je poveliki park Čačalica, sa nekoliko spomenika u sećanje na streljane i pale za slobodu u Drugom svetskom ratu.
U blizini su Ergela Ljubičevo, gde je družba zajamčena sa četvoronogim lepotanima, kao i arheološko nalazište Viminacijum. Da li je zaista dobio ime po požaru koji je zapalio srpski despot da ubije Turčina, nije dokazano, ali Požarevac i okolina svojom raznovrsnom ponudom zaista žare i pale.
8 razloga da posetite Požarevac
JER JE NOVI PAZAR VAROŠ SASTAJANJA
U dolini četiri reke, omeđen Golijom, Rogoznom i Pešterskom visoravni, u blizini stare srpske tvrđave Starog Rasa izrodio se grad. Na raskrsnici važnih karavanskih puteva, razvijao se kao pijaca pod nazivom Trgovište, a današnje ime je „kompromis” srpskog i turskog. Dolično odslikava današnji Novi Pazar. Suživot dve kulture i dve vere, i prožimanje starog i novog. Bogata i raznovrsna baština predstavljena je u Muzeju Rasu, udomljenom u zdanju orijentalnog stila, izgrađenom na starom hamamu. Ponosi se velelepnim džamijama, hanovima, hamamima, i gradskim parkom sa ostacima zidina nekadašnje tvrđave i kulom motriljom. Posebni užitak je šetnja kaldrmisanom, vazda užurbanom Starom čaršijom sa pregršt zanatlijskih radnji i dućana i zaslepljujućim zlatarskim sokačetom. Životno, srdačno, gostoljubivo. Kao u neka stara, bolja, toplija, zasigurno ljudskija vremena. Osim trgovačkih i zanatskih veština, Pazarci su nadaleko čuveni kulinari, pride i veliki domaćini. Mantije, pa još pod sačem, kakvih nigde nema, a ćevapi, merak nad merakom.
