Uputili smo se u srce Šumadije, u nekada prestoni grad, na obalama reke Lepenice. Auto-putem ka Nišu, udobno i brzo stižemo u Kragujevac.
Zašto posetiti Kragujevac i Šumarice?
1. Jer Kragujevac je bio glava Srbije
Tragovi života na području današnjeg Kragujevca vode u praistoriju. Srpskoj državi pripojio ga je Stefan Nemanja u XII veku. Kao značajno naselje, prvi put se spominje u turskim spisima 1476. godine kao Kragujevdža. Nazvan je, veruje se, po ptici kraguju, grabljivici sličnoj orlu, koja se u srednjem veku koristila za lov, a u šumama Lepeničkog kraja našla je prigodno stanište. I danas krasi grb grada.
Prestonica Kneževine Srbije postaje 1818. godine, a procvat počinje dobijanjem autonomije 1830. Tako je po mnogo čemu prednjačio. Prvo pozorište, Knjaževsko-srpski teatar, na čelu sa upravnikom Joakimom Vujićem, otvoreno je 1835., a predstave su se održavale i desetak godina ranije. Današnje majušno zdanje izgrađeno je 1928. Beogradski univerzitet ima korene upravo u Kragujevcu, gde je 1838. osnovan Licej, preteča Visoke škole. Diči se i prvom gimnazijom na teritoriji tadašnje Srbije. I danas velelepno zdanje. Spreda, ka Đačkom Trgu i spomeniku Vuku Karadžiću gladac, otpozadi, ka Dvorskom kompleksu, jadac. Ižvrljani zidovi, okrnjena fasada, rasuto đubre. Nikako ne priliči budućim akademcima. I prvi vojni muzički sastav, Knjaževsko-srpska banda osnovana je u Kragujevcu. Svirao je marševe i narodne i prigodne pesme. I tako se razvijao i prestovao do 1841. kada titulu prepušta Beogradu. No, tokom Velikog rata bio je svojevrsno sedište Srbije. Udomio je Vrhovnu komandu. Tu su nastali pobednički planovi za Cersku i Kolubarsku bitku. Ne čudi, jer je na čelu vojske bio rođeni Kragujevčanin i veliki vojskovođa i ratnik, vojvoda Radomir Putnik.
Među poznatim znamenitostima ističu se Saborna crkva, prva izdignuta u vizantijsko-romanskom stilu u oslobođenoj Srbiji, velelepna crkva Svetog Save, spomenik Uspenje, u čast palim sugrađanima u poslednjim ratovima, i spomenik vojvodi Putniku.
2. Jer u Kragujevcu je stolovao Miloš Veliki
Pored kulturnih i administrativnih zdanja, sačinio je sebi i dvorski kompleks. Danas je deo Narodnog muzeja Kragujevca, čija centralna postavka je smeštena u Mihailovom konaku. Izložene su iskopine vinčanske i starčevačke kulture pronađene na tlu centralne Srbije, rekonstruisane kuće, matrice za tkaninu, nakit, čigre, alatke od kostiju.
Najlepše zdanje unutar kompleksa je Amidžin, znan i kao Momački konak, iz 1818. godine, tipično balkansko-orijentalnog stila. U njemu je zanimljiva ratnička postavka – prve puške kremenjače, kubure, jatagani, sablje, originalna dokumenta na turskom, zapisi o Sretenjskom Ustavu, i po njemu zastava Srbije. Ne liči mnogo na današnju. Ljubičin ili Šareni konak, gde su rođeni Milan i Mihailo Obrenović, izgoreo je u požaru krajem XIX veka. Sada je livada. Knežev konak je stradao u bombardovanju 1941. Nije se marilo da se obnovi. Ali, dobio je Miloš bistu, tek da se ne zaboravi da je nekada tu knezovao.
3. Jer u Kragujevcu je proglašen Sretenjski ustav
Na drugoj obali Lepenice, preko puta Dvorskog kompleksa, izgrađena je Stara crkva, u prvim danim vladavine kneza Miloša, koji je dobio dozvolu da je sazida, pod uslovom da ne nadvisi okolne džamije. Veliki je istorijski značaj crkvice. U porti je započet skupštinski život tek oslobođene Srbije. Tu su do izgradnje Skupštinske zgrade održavana zasedanja pod vedrim nebom kojima je mogao da prisustvuje običan narod. Počinjala bi liturgijom. Upravo tu je donet prvi srpski ustav – Sretenjski – potpisan 15. februara 1835. godine. Bio je jedan od najdemokratskijih vrhovnih pravnih akata. Izgleda previše demokratski za velike sile. Pod njihovim pritiskom suspendovan je 55 dana kasnije. Smatra se jednim od najvrednijih pravnih akata novog veka. Sačinio ga je Dimitrije Davidović.
U Staroj skupštini donete su mnoge bitne odluke za državu i narod. Objavljen je rat Turskoj 1876. i pročitane odluke Berlinskog kongresa, po kojima je Srbija stekla potpunu samostalnost. Danas je deo Narodnog muzeja Kragujevca. Lepa i zanimljiva postavka iz koje može mnogo da se nauči o važnom dobu srpske prošlosti.
Možda i najlepši deo Kragujevca koji smo posetili. Sređen, čist, duhovan, i istorijski neprocenjiv.
4. Jer je muzej Stara livnica arsenal oružja
Prvi komšija Staroj crkvi i skupštini je kompleks Zastave. Nekada moćan. Danas su mnogi objekti napušteni i zapušteni. Istina, razoreni su tokom NATO bombardovanja. Kragujevac ima dugu tradiciju oružja. Još 1836. godine postojao je Arsenal za opravku ručnog oružja, koji je brzo izrastao u fabriku za vojnu opremu. Sredinom XIX veka i Topolivnica se iz Beograda seli u Kragujevac. Bila su to burna vremena i valjalo je imati sopstveno oružje.
Muzej Stara livnica smešten je u zgradi koja je izgrađena krajem XIX veka. Neobičan prostor i nesvakidašnja postavka. Mašine i alati, arhivska gradja, fotografije, pečati i ordenje. Maketa prvog topa izlivenog u Kragujevcu, retkosti poput puške Mauzer-Milovanović, znane kao Kokinka, i njene poboljšane verzije Đuričke sa pet metaka, prva srpska ručna bomba, puška M24 koja je cela izrađena u Kragujevcu, i uputstvo kako na konja natovariti rasklopljeni top. Nikad se ne zna kad će i to znanje ustrebati. Hod kroz istoriju domaće vojne industrije, ali i primerci „sa strane“. Uzbudljivo, posebno za ljubitelje dugih cevi.
5. Jer Šumarice su nezaceliva rana
Zvanični naziv je Spomen-park Kragujevački oktobar. Za mnoge će ostati Šumarice. Prisnije je. Prostire se na 350 hektara po kojima je rasejano 29 grobnica pogubljenih oktobra 1941. godine. Streljano je oko 3.000 nedužnih, među njima 300 mladića i đaka srednjih škola i 40 dečice od 12 do 15 godina. Njima u spomen podignute su humke.
Na ulazu u spomen-park je Muzej 21. oktobar. Zdanje crvenkaste boje, jednostavno, a potpuno neobično, ni po čemu nalik muzeju. Dok začuđeni hodamo ka ulazu, uviđamo da prozora nema, nigde. Svetlost dolazi odozgo, tek. Kao u grobu. Jame oblivene krvlju kragujevačkih stradalnika. Užas originalno prikazan muzejskim zdanjem. Dočekuju nas stihovi Branka Miljkovića, prodorni, vrišteći, večni.
Stalna postavka prikazuje istoriju kragujevačkog zločina. Dokumenta, fotografije, lične stvari, poslednje misli i poruke upućene najmilijima, ispisane drhatvima rukama na papirićima, đačkim knjižicama, ličnim dokumentima, nekoliko snažnih umetničkih dela, izvezeni stihovi Krvave bajke Desanke Maksimović… I jeziva, mračna odaja sa osvetljenim kružićima u zidovima koji predstavljaju stradale. Pojedini sa likom i imenom, mnogi prazni. Bezimeni. Strahotno potresna postavka. Dostojan spomen nevinim žrtvama.
Humke unutar spomen-parka povezane su pešačkom stazom. Najpoznatiji je Spomenik streljanim đacima i profesorima, delo Miodraga Živkovića, koji ga je po pojedinim izvorima nazvao Prekinut let. Tu je pogubljena najveća grupa đaka i 15 profesora. Humka od belog mermera kao simbol nevinosti, čistote i mladosti ugašena u trenu kada je trebalo da se vine. U kamenu pored spomenika uklesana strofa Desankine Krvave bajke i istorijska rečenica jednog od neustrašivih profesora: „Pucajte, ja i sada držim čas“!
Među istaknutijima su spomenik Bola i prkosa, spomenik Otpora i slobode, Kristalni cvet, posvećen petnaestorici čistača cipela, dečkićima uzrasta od 12 dо 15 godina, Sto za jednoga, sećanje na zlogalsnu naredbu nacističkog generala Franca Bemea, i delo meksičkog vajara Protiv zla. Ovde se izdivljalo za milenijum čitav, u samo jednom danu.
Početkom XXI veka podignuta je hram-kapela Kragujevačkih novomučenika u srpsko-vizantijskom stilu. Ceo spomen-park je prigodno uređen, oplemenjen cvećem i besprekorno čist. Toliko bar dugujemo pogubljenima.
6. Jer Šumaričko jezero je sportska oaza
Nalazi se u blizini Šumarica. Veštačko jezerce sa uređenom plažom je leti spas od vreline, a tokom cele godine izletište, raznolike ponude za zabavu i rekreaciju – teren za odbojku na pesku, stolovi za stoni tenis, avantura park za odrasle i mališane, igralište za najmlađe, izip lajn kojim se jezero može preleteti. Ima kafić i restoran, čak i ambulanta. U jesenjim mesecima uglavnom ga pohode šetači i ribolovci. Kad se asfalt užari, sigurno je krcato i živo. Tada se mogu iznajmiti pedaline, voziti čamci i skuteri, i naravno kupati.
7. Jer je Sa nama na putu uvek pri ruci
Pauzu pravimo na jednoj od pregršt NIS Petrol benzinskih stanica. Kao ljubitelji programa lojalnosti, tražimo karticu Sa nama na putu, ali nas ljubazni radnik podseća „Možete i preko aplikacije“. Vadimo telefon i uključujemo aplikaciju Sa nama na putu. Skeniranje QR koda iz aplikacije – klik i završeno. Ovog puta platili smo sakupljenim bonus poenima.
Bilo nas je više na stanici, pa radnik dodaje još jednu korisnu informaciju – novi članovi koji se učlane online do 30. 11. dobijaju čak 500 bonus poena pri prvoj kupovini goriva. Sjajna ponuda zar ne?
Spremni nastavljamo upoznavanje gastronomskih lepota ovog dela Srbije.
8. Jer u Biblioteci kod Milutina jede se šumadijski
Čudno ime za kafanu. Gde bi se spojila knjiga i pečenje ako ne u Srbiji. A ko to kaže da pečenje, poput knjige, ne može biti čovekov najbolji prijatelj? Milutin se potrudio da to i dokaže. Usput, dok se mastite, možete i čitati. Knjige uporno mame sa polica, ali niko da ih se lati. Šumadijski odabrasmo prasetinu, ispod sača. Topi se, sočna, ne zameraju čak ni ljubitelji jagnjetine. Prebranac i sarme domaćinske izrade i umesto pogače, stižu ne baš tradicionalno kragujevačke tortilje, ali vruće i ukusne. Konobari hitri, srdačni i nasmejani. Možda kod Milutina i nastane koje književno delo. Ne bi bilo prvi put u srpskoj kafanskoj istoriji.
