Idemo na zapad domovine, gde je priroda izvajala čudesne krajolike, istorija ispisala junačke podvige, a umovi krojili budućnost. Ka lepojki Drini, braniku i sponi, odvajkada. U postojbinu narodskog govora i današnjeg srpskog jezika i pisma. Do Loznice se iz Beograda može preko Šapca i Sremske Mitrovice. Hoćete li put Malog Pariza ili nekadašnjeg Sirmijuma, volja je vaša.
Zašto posetiti Loznicu i Tršić?
1. Jer Loznica je dom dvojici velikana
Loznički kraj naseljen je još oko 4.500 godina pre nove ere, Iliri su mu ostavili bogatu materijalnu kulturu, a za vreme Rimljana bio je deo provincije Dalmacije. Veruje se da je grad nazvan po vinovoj lozi koja se uzgaja još od III veka. U spisima se prvi put spominje u povelji kralja Milutina povodom izgradnje obližnjeg manastira Tronoše 1317. godine. Kneževini Srbiji pripaja se za vreme Miloša Obrenovića i postaje slobodni seljački posed.
Rodno je mesto Jovana Cvijića, naučnika i oca srpske geografije, i Miodraga Miće Popovića, čuvenog slikara i akademika. Cvijiću je Loznica digla spomenik i posvetila park i glavnu ulicu. Popović je zavičaju poklonio oko četrdesetak slika i grafika koje se baštine u Galeriji Miće Popovića. Dela su često na proputovanju kroz Srbiju, te mogućnost da ih razgledate ovisi o sreći. Nas nije pogledala, ovaj put.
Među gradskim lepoticama ističu se Vukov dom kulture, nesvakidašnjeg izgleda i dekorativne fasade jarke boje, Muzej Jadra, OŠ Anta Bogićević, na uzvišenju nekadašnjeg ustaničkog utvrđenja, i obližnja Crkva pokrova Presvete Bogorodice, podignuta u drugoj polovini XIX veka na mestu starijeg zdanja.
Majušan, ali životan, gostoprimljiv i čist gradić, gde ijekavica i ekavica, poput dve obale Drine, druguju složno.
2. Jer Muzej Jadra čuva Drinski monoksil
Monoksil, staro plovilo za prevoz ljudi i robe isklesano od jednog komada hrastovog drveta, pronađen je na obali Drine 2011. godine. Vrh je virio iz zemlje, a spazili su ga ribolovci, ko drugi. Dugačak je sedam metara i težak više od tone i smatra se izuzetno retkim primerkom ove vrste vodenog prevoza čija starost je procenjena na nekoliko vekova. Rečna grdosijica zavredila je posebno mesto i krasi dvorištance Muzeja. Istina, teško bi se udenula pod krov. No, ostatak postavke o jadarskom kraju vredan je pažnje. Počinje od praistorije i pokriva period do sredine prošlog veka. Posebno su zanimljivi predmeti pronađeni na obližnjem bronzanom lokalitetu Paulje, gde je iskopana zajednička grobnica, a prikazana je i maketa nekropole. Buntovničke i ratničke dane ovoga kraja proživljavamo kroz maketu šanca, koji je odigrao važnu ulogu u Lozničkoj bici, znanoj i kao Boj na Tičaru, kao i priče o ovdašnjem vojvodi iz I srpskog ustanka, Anti Bogićeviću, i Momčilu Gavriću, najmlađem učesniku Velikog rata. Pošto mu je neprijatelj pobio celu porodicu, osmogodišnji mališan se dao u vojnike. Kasnije je probijao Solunski front. Etnološka zbirka sadrži zanimljive alatke i predmete iz pokućstva, a da se štogod saznati i o Cvijiću.
Muzej je smešten je u dopadljivoj zgradi stare apoteke izgrađene početkom XX veka.
3. Jer Tršić je kolevka današnje azbuke
Svega nekoliko kilometara od Loznice nalazi se Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića. Sakupljača narodnih umotvorina i pesama, lingviste, reformatora srpskog jezika, i pisca prvog srpskog rečnika i gramatike, Pismenice po govoru prostoga naroda. Mnogo šta vrednog zaveštao nam je Vuk, ali ono najdragocenije, neprocenjivo je azbuka. Fonetska, savršena. Jedinstveno pismo na svetu. No, biće da mi nismo dovoljno savršeni da je negujemo, pa smo je pokondireni turili u zapećak.
Vukov zavičaj danas je deo Predela izuzetnih odlika Kulturni predeo Tršić-Tronoša. Na samom ulazu je OŠ Vuk Stefanović Karadžić i molba mladih da se kolevka srpske pismenosti ne đubri. Čini se da je uslišena.
Muzej jezika i pisma predstavlja važne ljude iz Vukovog doba i daje prikaz porekla ćirilice. Oko Muzeja su postavljeni Vukovi azbučni kovčežići, 30 sandučića nalik kućicama za ptice za svako slovo srpske azbuke. Na kutijicama je nalepljen QR kod preko kog posetioci mogu da se upoznaju sa rečima iz Vukovog Rječnika koje govore o narodnim običajima, verovanjima i tradiciji. Ukoliko imate svoju narodsku reč, napišite je na papiriću i ubacite u kovčežić. Doprinećete očuvanju i obogaćenju jezika i tako postati pravi vukovac. Sjajna zamisao.
Do Vukovog doma stiže se pešaka. Usput, na drvenim tablama čitamo urezane umotvorine o časti, pravdi i ljudskosti. Prolazimo pored saborišta sa Crkvom brvnarom Sv. arhangela Mihaila, i obnovljenih vodenica i kuća starinskog izgleda. Nekoliko domaćina se vratilo iz pečalbe i oživelo svoja ognjišta, ponosito nam kazuje naš domaćin. Na vrhu brdašca, preko rečice Žeravije rodio se otac današnje azbuke. Na ulazu u dvorište dočekuju nas Vukove reči:“Ja sam se u Srbiji rodio i uzrastao i zato mi se čini da na svijetu nema ljepše zemlje od Srbije, niti ljepšeg mjesta od Tršića”. Ulazimo u skromni kućerak, brvnaru, na zidanom podrumu. Nije izvorni. Taj su, prema Vukovim zapisima, Turci palili bezmalo deset puta za vreme vladavine Karađorđa. Ali meštani su krajem XIX veka obeležili mesto prvobitnog doma krstom koji je postavljen u spavaćoj sobi Spomen-kuće, podignue 1933 godine. Tada je održan i prvi Vukov sabor. U dvorištu su dva vajata, kačara i ambar.
Zavičaj dostojno čuva uspomenu na Vuka. Čisto, zeleno, prirodno, zdanja u drvetu i kamenu, a znanje mami odasvud. Samo ga treba upiti.
U blizini je čuveni manastir Tronoša gde je Vuk kratko boravio, malo se školovao, više čuvao stada. Prošetajte zanosnom okolinom, uspnite se do vrela Žeravije, uživajte u očuvanoj prirodi i cvrkutu ptica, pamtite umotvorine, i obnovite azbuku. Ako nigde više u Srbiji, ovde još gazduje.
4. Jer Koviljača je kraljevska banja
Smestila se nedaleko od Drine, u podnožju šumovite planine Gučeva. Veruje se da su se ljudi ovde lečili od davnina, a pisani izvori spominju lekovite vode u prvoj polovini XVI veka. Nekada je znana kao Smrdan Banja ili Smrdan Bara po sumporovitim mirisima blagotvornog blata. Preimenovana je početkom XIX veka. Po jednoj od mnogih legendi, nazvana je u čast bogate Koviljke koja tu sačini grad.
Danas je jedna od najlekovitiji, ali svakako najlepših lečilišta Srbije. Dragulj podrinjske lepotice je raskošno sređeni park sa alejama više od 80 vrsta drveća, cvetnim aranžmanima, travnatim površinama, i velikim vodoskokom. Prostire se na oko 40 hektara i jedan je od najvećih veštačkih oaza zelenila u Srbiji. Pored uređene prirode, lepotom pleni i Kur-salon, građen pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra I Кarađorđevića, a po uzoru na bečki. Osim kure (lečenja), od začetka je bio opredeljen i za zabavu gospode plave krvi. Tako je banja od podrugljivog naziva Smrdan dospela do dičnog nadimka Kraljevska. Ovaj drugi danas zavređuje. Kafica na prostranoj, osunčanoj terasi Kur-salona sa pogledom na prelepi park uz zvuke klasike. Par kraljevskih minuta koje sebi morate da priuštite.
5. Jer Gučevo je junačka gora
Šumovita planina koja natkriva Banju Koviljaču i poji je mineralnim vodama sa svojih izvora. Smenjuju se grab, hrast, bukva, javor, i crni bor te se diše punim plućima. Dom je zečevima, lijama, raznim ptičicama, srnama, a nađe se i poneki vuk. Omiljeno je izletište i odredište pešaka, planinara, biciklista, bajkera, i adrenalinaca paraglajdera. Vožnja do vrha je bajkovita, ali put nije baš svuda dovoljno širok, te oprez, naročito na brojnim krivinama.
U istoriju Srbije upisala se po prvom rovovskom boju u Prvom svetskom ratu. Gučevska bitka, vođena tokom Bitke na Drini 1914. godine, trajala je 55 dana i u narodu je znana kao Bitka iznad oblaka. U znak sećanja na pale podignuta je Spomen-kosturnica u obliku piramide, visoka 15 metara sa dvoglavim orlom raširenih krila na vrhu. Sahranjeni su posmrtni ostaci oko 4.000 srpskih i austrougarskih vojnika. Iznad sarkofaga je ispisana čuvena Njegoševa misao:“Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi”. Odatle se očima grli deo otadžbine oko Drine. Da, imali su heroji rašta živote dati.
6. Jer je Etno selo “Sunčana Reka” oaza odmora
Koji kilometer južno, između planina Gučeva i Majevice, razvilo se Etno selo Sunčana reka. Pogolemo, na sedam hektara, pruža raznovrstan sadržaj za odmor i rekreaciju – jahanje, vožnje fijakerom i čamcem, tereni za tenis, fudbal, košarku, i odbojku na pesku, veselo dvorište za najmlađe, vežbalište na otvorenom, i mogućnost iznajmljivanja kvadova za istraživanje okoline. Posebnu draž daje mu uređena plaža, gde su snimljene tri poznate domaće serije. Na obali smaragdne lepotice. Vazda studene, nepredvidive, očaravajuće. Ima i nekoliko restorana i barova za nešto pojesti i popiti. Smeštaj je podeljen po naseljima rađenim u duhu starih vremena, svako svojih osobenosti. Jedno nosi ime poznatog holivudskog glumca Roberta de Nira koga je Drina toliko omađijala da je svoju usvojenu kćer po njoj nazvao, tvrde mnogi izvori. Kućice su od drveta, cigala i kamena, a pet nalik sojenicama čine seoce k’o nekad. Malo istorije nikada nije naodmet, te je upriličena i muzejska postavka Drina kroz vreme, ali je trenutno zatvorena zbog obnove. Odmor na starinski način, domaća kuhinja, družbovanje sa životinjama, i ogledanje u bistrim drinskim vodama.
7. Jer Srpska kafana služi Argentinske ćevape
Eto, ne mora se preko Atlantika u zemlju Maradone da se kušaju njihovi ćevapi, dovoljno je put prevaliti do lozničke Srpske kafane. Dvorištance slatko, u etno stilu, a unutrašnjost malena, ali prijatna. Osim “Argentinca”, koji je priznajemo odličan, ponuda tipično kafanska. Naručujemo kobasice, vrhunske, domaće, i pljeskavicu na kajmaku, koja preliva tanjir. Dala bi zasititi dvojicu ješnih. No, veličina ne može da nadomesti ukus. Morala bi biti sočnija i mekša. Cene pristojne, usluga hitra i ljubazna. Preporuka svakako, naročito za gladnice, samo se držite kobaja i ćevapa spravljenih “božjom rukom fudbala”.
8. Jer na BS NIS Petrol Loznica možete platiti gorivo bez izlaska iz automobila
Nakon egzotičnih ukusa iz zemlje Maradone i tanga, vreme je da otplešemo natrag za Beograd. A kako je za ples ljubavi i smrti uvek potrebno dvoje, moramo napojiti i svog četvorotočkaša. Goriva ima tek do benzinske stanice Loznica. Punih stomaka nam se ne mrda, te primenjujemo omiljenu nam i vrlo praktičnu Drive.Go aplikaciju. Plaćamo gorivo iz toplog vozila, udobno i hitro. Sad već svi siti i zadovoljni, palimo motore za sabiranje utisaka o doživljajima iz uvek zanosne zapadne Srbije.
