Najveći je grad Timočke Krajine, na jugoistoku Srbije. Udomio se u kotlini podno karpatsko-balkanskih planina, omeđen dolinama Crnog i Belog Timoka. Nadaleko je čuven po rok svirci, ali i pivu. Iz Beograda se najbrže stiže auto-putem E75, a posle izlaza za Paraćin i Zaječar sledi stotinjak kilometara prijatne vožnje kroz pitome krajolike. Ukazuje se mistična planinska piramida, Rtanj, tek da najavi magičnost istoka. Kako nije baš blizu glavnog putnog pravca kroz Srbiju, u njega se ne svraća usput, već ide ciljano.
Zašto posetiti Zaječar?
1. Jer je Feliks Romulijana deo svetske kulturne baštine
Pre Zaječara nalazi se jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta na tlu Srbije. Sebi rezidenciju gradio je krajem III i početkom IV veka rimski car Galerije i nazvao je u čast svoje majke Romule. Prostire se na 6,5 hektara, opasanih bedemom od 20 gorostasnih kula te više sliči moćnom gradu toga vremena. Trebalo je da bude završen do proslave dvadesetogodišnjice Galerijeve vladavine kada je nameravao da se sa trona povuče i nastani baš tu, u svom grandioznom dvorskom kompleksu. No, bolest ga je sprečila, te Feliks Romulijana nikada nije dovršena.
Unutar zidina su palata, paganski hramovi, hrišćanske crkve, terme sa podnim grejanjem, i razni drugi objekti. Palata je bila raskošno ukrašena zidnim oplatama od skupocenog kamena, skulpturama i podnim mozaicima koji se svrstavaju među najbolja ostvarenja kasnoantičkog doba. Trenutno se može videti samo jedan, ali će i drugi, koji trenutno odmaraju pod peskom, dodatno ulepšati Romulijanu uskoro, tvrdi vodič.
Burne je istorije. Posle Galerijeve smrti bila je u rukama hrišćanske crkve, razorili su je varvari, obnovljena je i pretvorena u tvrđavu u VI veku, i napuštena pred najezdom Slovena. Pet vekova kasnije zaživela je kao slovensko srednjevekovno naselje, a za vreme turske vladavine služila je kao sklonište.
Na vrhu obližnjeg brda Magure izdižu se dve polulopte. Pomislismo neko čudo prirode, ali nije. Vodič nam otkriva da su to humke Galerija i njegove majke. Ujedno i poslednja zabeležena apoteoza – pretvaranje u bogove.
Na listu Svetske kulturne baštine organizacije UNESKO upisana je 2007. godine. Smatra se najočuvanijim primerom posebne rimske dvorske arhitekture. Radovi na uređenju se nastavljaju. Planira se izgradnja centra za posetioce, a predstoje i dodatna iskopavanja. Šta li će još izroniti iz doma poslednjeg rimskog boga?
Romulijana se naziva i Gamzigrad, prema obližnjem selu, gde je lečilište Gamzigradska Banja sa toplim izvorima i jedna od tri najstarije hidrocentrale u Srbiji. Još radi i proizvodi struju.
2. Jer Zaječar grle dve reke
Nema mnogo gradova tu privilegiju. Crni Timok protiče kroz grad i u blizini se spaja sa Belim i tako nastaje (Veliki) Timok. Ali nije nazvan po vodenim tokovima. Ne zna se pouzdano odakle mu ime potiče. Pojedini vele da je po reči zajac, kako se nekada izgovarao zec. Čuvar zečeva, po jednom predanju. Biće da ih je mnogo u obližnjim šumama. Svakako simpatično tumačenje. U spisima se prvi put pominje 1466. godine kada je turski ćata utefterio podatke o stanovnicima Vidinskog pašaluka. Danas je ljubak i živ gradić sa nekoliko uređenih trgića. Prilično čist. Nekoliko zdanja se posebno ističu svojom lepotom – zgrade Okružnog načelstva, Istorijskog arhiva i Skupštine grada, kao i Hram rođenja Presvete Bogorodice. Podigao je spomenike stradalima u Prvom svetskom ratu i svojim rođenim Zaječarcima – hajduku Veljku Petroviću, političaru Nikoli Pašiću i Zoranu Radmiloviću. Po velikanu srpskog glumišta nazvano je i Pozorište Timočke Krajine. Izuzetno zdanje.
3. Jer Gitarijada je svetski poznati festival
Jedan je od najstarijih i najznačajnijih muzičkih događaja u Srbiji. Osnovana je daleke 1966. godine i ubrzo postala pravi simbol Zaječara. Velika je prilika za mlade grupe i izvođače da svoja muzička umeća predstave publici. Mnoge je i proslavila. A pored takmičarskog programa, istinski ljubitelji roka uživaju u nastupima već dokazanih majstora, jer u Zaječaru su prašila najveća imena domaće, ali i svetske muzičke scene. Sjajni zaječarski ritam se ne sme propustiti. Rezervišite par dana za ozbiljnu svirku u avgustu.
4. Jer muzej Zaječara svedoči o burnoj istoriji ovog kraja
Priča o Feliks Romulijani nastavlja se u Narodnom muzeju Zaječara. Počinje u prizemlju, u moderno postavljenoj sobi gde su izložene vredne iskopine sa nalazišta, skulpture i dva velelepna mozaika. Jedan je posvećen Dionisu. Grčkom, večno mladom bogu sa kojim se Galerije poistovećivao. Eto, jednom su Rimljani i stari Grci bili u ljubavi. Penjemo se na sprat gde su još dve velike prostorije posvećene Gamzigradu, a onda hodimo kroz istoriju Zaječara od njegovih ranih dana, kroz ratnička vremena i neizostavnu Timočku bunu do savremenog doba, i razgledamo zanimljive starinske predmete i skupocene i neobične komade nakita. Dame uživaju. Posebna prostorija posvećena je zaječarskim velikanima – Zokiju Radmiloviću i Nikoli Pašiću, čiji gipsani odlivak šake je izložen u vitrini. Prijemčiva, zanimljiva i dakako obrazovna postavka. Zgrada muzeja, u centru grada, je jedna od gradskih lepotica i proglašena je spomenikom kulture.
5. Jer je Radul-begov konak važan spomenik orijentalne kulture
Svega koji minut hoda od Narodnog muzeja je Radul-begov konak, spomenik orijentalne kulture. Ne zna se ko ga je i kada tačno uzdigao, da li krajem XVIII ili početkom XIX veka. No, po oslobođenju Timočke Krajine od Osmanlija 1833, kupuje ga Radul Gligorijević, bogati srpski trgovac iz obližnjeg sela, kome zbog silnog novca uz ime pridodaše beg. Mora da je lepo begovao u prostranom konaku. Prizemni deo je opredeljen za kulturna dešavanja, a na spratu je stalna postavka nazvana Stari Zaječar. Osmišljena je tematski po prostorijama – arapska, devojačka i turska soba, salon, i trpezarija. Kuriozitet je poveliki foto-aparat iz doba kada bi se uparadilo i išlo na slikanje samo posebnim prilikama. Izložen je i starinski album sa izbledelim sličicama. A kako već svedoči turskom dobu, meštani ga zovu čardak.
6. Jer Popova plaža i Kraljevica su sportske oaze
Čini se da je Zaječar baš neguje sportski duh. Na obali Crnog Timoka raznolika je ponuda za profesionalce i rekreativce – tereni za razne ekipne sportove, odbojku na pesku, šah na otvorenom, badminton, mali golf, skejt park, i staza zdravlja. Uz samu obalu je uređena plaža, pa je leti vrlo živo. Sjajno mesto za porodičnu, a i romantičnu šetnju.
Ko više voli brdovitije krajeve, razmrdava se u park-šumi Kraljevici. Omiljeno izletište raznovrsne ponude tokom cele godine. Pored raznih terena, tu su sportska hala, bazen, fudbalski stadion, i trim staza sa spravama. Posebnu vrednost Kraljevici daje ski staza. Do vrha se stiže žičarom u obliku sidra. Staza je duga oko 650 metara, osvetljena je pa se može i po mraku vitlati, i opremljena topovima za veštačko osnežavanje kada je prirodni škrt. Koji još srpski grad može da se podiči ski stazom?
7. Jer kod “Dva brata” se jede bratski
Hvale se meštani da se u Zaječaru dobro jede svuda. Ne sumnjamo, ali sledimo preporuku našeg iskusnog domaćina i hitamo u Dva brata. Iako na ulazu piše restoran i to na izvornom engleskom, unutra je sve kafansko. Karirani stoljnjaci, a po zidovima pokačene stare fotografije i poneki etno detalji. Za predjelo stiže vozić raznoraznih đakonija – izbor domaćih sireva maštovito nazvan salata dva brata, marinirane tikvice, timočka salata, pastirski mladi sir zapečen u rerni, i vruće lepinje. Skoro da smo siti, ali ne možemo odoleti teletini ispod sača i pikantnim rebarcima. Hrana savršena, atmosfera prijateljska, usluga bratska i sestrinska. Baš kao u kafani.
8. Jer na NIS Petrolu štedite koristeći „Sa nama na putu“ aplikaciju
Posle bratskog obeda, krećemo na put uz sabiranje utisaka. Opraštamo se od svega što smo videli uz obećanje da ćemo se u što skorijem roku vratiti – da ponovo upijamo lepote istočne Srbije i da se još jednom divimo gostoprimstvu domaćina iz Timočke krajine.
Svraćamo na NIS Petrol benzinsku stanicu gde točimo kvalitetno G-Drive gorivo i uzimamo ukusne Drive Cafe grickalice. Naravno, sakupljamo bonus poene preko Sa nama na putu aplikacije, koje ćemo nekom drugom prilikom da iskoristimo na bilo kojoj NIS Petrol ili Gazprom benzinskoj stanici širom Srbije.
Praktično, štedljivo i lako, zar ne?
