Planinsko leto nastavljamo u centralnoj Srbiji, u blizini Kraljeva. Na visovima omeđenim trima vodama – Ibrom, Ribnicom i Brezanskom rekom, čije duboke kotline su ispresecale Stolove na dugačke grebene koji mu podariše zvezdasti oblik. Zapadni obronci sačiniše klisuru nemirnog Ibra, čija bajkovita dolina skriva bisere srpskog srednjevekovlja.
Zašto posetiti Stolove i Gradac?
1. Jer na Stolovima stoluju konji divlji
Poludivlji, tačnije. Ne zna im se tačan broj niti ima li i među njima usamljenika i odmetnika. No, zna se da su u ovim planinskim predelima odvajkada živeli stočari. Prema jednom od mnogih narodnih kazivanja, junak nad junacima, Miloš Obilić, svog Ždralina uzjahao je upravo na Stolovima.
Konje su otpitomili ovdašnji seljani koji bi ih leti odvodili u brda da bi imali manje posla. Vremenom bi ih u divljini ostavljali sve duže, katkada i tokom zime, a konji bi se snalazili, učili da prežive i konačno se osamostalili. I kada bi ih vraćali u pitominu, često bi bežali natrag u slobodu. Tako postadoše poludivlji. Zimi uslovi znaju biti veoma surovi te konji ostaju bez hrane, ali plemenite duše nađu način da im je dopreme.
Pohod do četvoronogih gracija je poprilično mukotrpan. Biramo kolski put iz pravca naselja Žiče. Najizdržljiviji mogu i pešice. Dočepasmo se zaravni sa koje se pruža predivni pogled na okoliš, verujući da smo stigli dovoljno visoko i daleko, blizu konja. Dok ih nestrpljivo tražimo očima, skoro smo uvereni da se jedino terencem može dovde dogegati. Kad eto “običnog” četvorotočkaša koji pristiže sa susednog brda. U kabini sva mesta zauzeta, za volanom dama. Nasmejana i opuštena kao pistom da vozi. Zbunjeni smo, istovremeno zadivljeni. Vesela petorka nas uputi uzbrdo, dokle točak može.
Terenca u nekom trenutku napuštamo i nastavljamo na sopstveni pogon. Ne znamo tačno kuda niti gde se kriju, samo znamo da ih moramo pronaći. Taman savladamo jedno brdo, kad izranja novo… Usput srećemo mlađi par, ljubitelje pešačenja u prirodi, iz Vojvodine. Od jutra se pentraju, lutaju, ali ne odustaju. Zahvalni smo na neočekivanom društvu. Lakše je. Šalimo se i hrabrimo. Konačno ugledasmo toliko željeni prizor. Upornost se ovoga puta isplatila. Nekoliko lepotana spokojno gricka travu, ne obazirući se na pridošlice. Tek kada mlađani par iz ranca izvadi šargarepice, počeše prilaziti, lagano. Hranu životinja odmah nanjuši, ali zna i dobrotu. I nisu tako divlji, pomislismo. No, oprezno i nežno sa lepotanima.
Za naziv Stolova vezano je nekoliko legendi. Po jednoj, ime potiče od glavnog grebena koji iz daljine sliči stolu. Po drugoj, knez Lazar je pre boja na Kosovu često tu lovio, a za obedovanje su se sačinjavale klupe i stolovi. Prema trećoj, prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava je stolovao u obližnjem manastiru Žiči.
Priroda Stolova je potpuno netaknuta i divlja, poput njenih najpoznatijih stanovnika. Ne mnogo šumovita i poprilično suvkasta, bez potoka i vrela. Pašnjaci, nisko rastinje, žbunje, poljsko cveće, i brda koja se protežu unedogled.
Zadovoljni, ali dobrano iscrpljeni. Verujemo da i našem prevozu treba okrepljenje. Najbliža benzinska stanica je u Kraljevu, NIS Petrol. Ne gubimo vreme. Plaćamo gorivo Drive.Go aplikacijom, bez odlaska do kase. Iz automobila, očas. Hitamo dalje.
2. Jer Maglič je čuvar srca nemanjićke Srbije
Uzdignut na visokoj, strmoj steni. Teško pristupačan. Gotovo neosvojiv. Preživeo je sijaset ratova, ustanaka i buna. Zahvalnost duguje položaju, ali i magli, koja bi često zaposedala njegove bedeme. Po njoj je nazvan, kaže narodno predanje.
Osim magle, obavijen je velom tajne o svom poreklu. Ne zna se pouzdano kada i ko ga je uzdigao. Pretpostavlja se da je izgrađen u XIII veku da štiti nemanjićke zadužbine – Žiču, Studenicu, Sopoćane i Đurđeve stupove, ali i nekada prometni i usamljeni trgovački put koji je prolazio dolinom Ibra. Prvi pisani podaci o ovom srednjevekovnom gradu potiču iz 1337. godine, iz vremena arhiepiskopa Danila II, koji je u Magliču podigao palate i ćelije.
Tvrđava se prostire na više od 2.000 kvadratnih metara, opasanih zidinama sa sedam kula i glavnom, Donžon. U unutrašnjosti grada su ostaci višespratne palate sa podrumskim prostorijama, crkve Svetog Đorđa, stambenih objekata, bunara, i rezervoara za vodu.
Proglašen je spomenikom kulture od izuzetnog značaja. No, kao i vekovima unazad, ostaje nepristupačan. Mosta preko Ibra nema. Odnela ga nabujala voda… I taj, kažu meštani, bio je nebezbedan. Prelaz je moguć jedino plovilom. Trenutno je Maglič u skelama, izvode se radovi na obezbeđenju bedema. Do kada će trajati, nismo uspeli da saznamo. Niti kada će se Ibar premostiti. U međuvremenu je pokrenuta inicijativa „Obnovimo Maglič“ kojom bi se srednjevekovnom gradu vratio pređašnji sjaj. Prema maketi, izgledao bi veličanstveno. Umesto ostataka zidina, ulazom u dolinu Ibra gospodario bi zamak.
3. Jer dolina Ibra je prirodni i kulturni biser
Usekla je uporna voda sebi put između dva planinska gorostasa – Golije i Kopaonika. Kroz raskošnu prirodu stvorila je nestvarne pajzaže. Protkane dahom istorije i kulture. Nazivaju je Dolinom kraljeva, Dolinom vekova, a za romantičare je Dolina jorgovana. U pozadini je ljubavna priča. Prema jednoj legendi, jorgovane je posadio kralj Uroš I da iskaže ljubav prema budućoj srpskoj kraljici Jeleni, a po drugoj, njihov sin, kralj Milutin je, posle dva neuspela braka, za treću sreću, svojoj izabranici dolinu posuo jorgovanima. Našlo bi se još poneko predanje. Ko god da ih je zasadio mora da je bilo iz ljubavi, jer mirisni bokori, plave, ružičaste i bele boje cvetaju i dan-danas.
Ibar je raj za ljubitelje raftinga i nadaleko čuven po svom Veselom spustu. Krajem juna ili početkom jula na stotine veseljaka se okuraži da se splavom, gumenim čamcima, kajacima ili već čime god se da ploviti i plutati otisne nizvodno 25 kilometara do Kraljeva. Zabava i dobar provod su zajamčeni.
4. Jer Gradac je zadužbina kraljice Jelene
U narodu poznate kao Anžujske. Ne zna se zasigurno iz koje zemlje i porodice je potekla, ali se pretpostavlja da joj je poreklo povezano sa Anžujcima koji su tada vladali jugom Italije. Potpisivala se “Jelena milošću božjom kraljica sve srpske zemlje i pomorske”. Bila je supruga srpskog kralja Uroša I i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Ostavila je upečatljiv trag u srpskoj srednjevekovnoj državi. Njen dom bio je prva biblioteka i učilište. Okupljala je siromašnije devojke iz kraja i podučavala ih raznim posovima i veštinama, ali i pismenosti i muzici. Naručivala je prepisivanje knjiga koje je kasnije poklanjala i darivala je i obnavljala mnoge hramove. Pred smrt se zamonašila i po sopstvenoj želji sahranjena je u svojoj zadužbini, manastiru Gradcu. Za vreme ratovanja sa Turcima, njene mošti su izmeštene i verovatno sakrivene. Ni danas se ne zna gde su.
Manastir Gradac se udomio na obroncima šumovite Golije, iznad Gradačke reke. U poslednjoj četvrtini XIII veka. Za izgradnju, kraljica Jelena je odabrala najbolje umetnike koji su prema njenim uputstvima sjedinili raški sa vajarskim ukrasima romanskog stila. Freske, koje su pretrpele velika oštećenja, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila i smatraju se nastavkom umetnosti sopoćanskih slikara.
Glavna crkva, posvećena Presvetoj Bogorodici, bila je grobno mesto kraljice Jelene, a manja je izidana u čast Svetom Nikoli. Pretrpeo je više rušenja i haranja, a ozbiljna obnova pokrenuta je tek polovinom minulog stoleća. Danas je ženski manastir. Svojevrsno svedočanstvo života velike prosvetiteljke i mudre srpske kraljice.
5. Jer kafana kod Mira nudi starinske gurmanluke
Ceo dan smo junački trpeli glad, znajući da nas čeka gozba u jednoj od najčuvenjih srpskih kafana. U Bogutovcu. Poduge istorije. Kafana kod Mira zvanično je otvorena 1826. godine, ali postoje podaci da je ugostiteljstvo ovde živelo još daleke 1770. Počinje se čašicom rakije, kako već tradicija nalaže. Izbor ljute kapljice je povelik, za svačiji ukus. Za predjelo se iznosi vodenički projni kolač i plata sira, kajmaka i domaćeg ajvara. Sledi čorbica u kotliću, a zatim ono glavno – ćevapi od čiste teletine i pileći ražnjići u foliji za koje je vezana nesvakidašnja priča. Sladokusci, koji su nekim čudom uspeli da ostave prazan “džepić”, mogu odabrati Lenin kolač ili seksi salatu. Izuzetno uslužno i šali sklono osoblje će vam objasniti sastojke salate nesvakidašnjeg naziva.
Ako umilite gazdu, možda vam pokaže jedinstvene primerke motocikala, kolekcije slika i razne zanimljive i retke “starudije”. Sve odiše duhom predaka. Hrana naročito. Jedini problem može biti popunjenost. Sačekajte da se mesto uprazni, nećete zažaliti.
