Jer Pešter je bajka prirode
Za mnoge je tek srpski Sibir, tamo negde bogu iza nogu, gde veju veliki snegovi i nemilosrdno mrzne. Uistinu, sadržaja na najvećoj visoravni Balkana udomljenoj međ’ sedam planina i gora nema, ali je priroda kao da ju je Bog za sebe stvarao. I prizvao sebi krda ovaca, kravica i konja da se baškare prostranim suvatima. U miru. Nestvarna pitomina i skladni suživot sa prirodom, često odviše surovom, malobrojnog stanovništva. Srdačni, gostoljubivi, nasmejani. Obraduju se svakoj duši koja odnekud naiđe. Pešter treba doživeti dušom i to pre nego i na njega nasrnu mešalice i bageri.
Jer Uvac je srpski Kolorado
Tako ga zovu pojedini meštani. Nismo posetili Veliki kanjon, ali prema raspoloživim fotografijama i video zapisima poređenje je nepravedno prema izuzetnostima Uvca. Nije baš sve američko bolje i lepše od srpskog, možda je samo veće. Naša klisura diči se zadivljujućim ukrštenim meandrima, bujnim zelenim okolišem, smaragdnom vodom u koju se bezbrižno leti uranja, i Ledenom pećinom bogatom nakitom. Pride i svojim nebeskim stražarima beloglavim supovima koji su se udomili u strmim uvačkim liticama u jednoj od najvećih kolonija u Evropi. Gorostasi moćnih krila i savršenog leta. I vidikovcima sa kojih se pruža pogled koji se ne da dočarati rečima. Nije Uvac nikakva verzija Kolorada, već jedinstveni srpski dragulj. Dugo je čamio u nepoznanosti, a onda ga je neko „otkrio” i sasvim zasluženo je postao jedan od najprepoznatljivijih pejzaža Srbije. Kad je Uvac uspevao godinama, biće da se još poneki sličan biser negde pritajio.
Jer Đerdap je remek-delo Dunava
Nisu sve podunavske zemlje imale sreću da im plava reka bude golema i silna. Ali Srbija jeste, dobrim delom. Kod Golubačkog grada više sliči morskim vodama. Opustio se i razmahao, ali ne zadugo. U susretu sa masivnim planinama uteran je u najveću klisuru probojnicu Evrope, duž više od 100 kilometara, do utvrđenja Diana kod Kladova. U Đerdapskoj klisuri, Dunav dele Srbija i Rumunija. Izvajala je moćna reka uz pomoć stena bajkovite krajolike. Izdašnija je štogod bila prema desnoj, srpskoj obali. U svojoj borbi sa liticama umalo je izgubio čast u tesnacu Malom Kazanu gde je sateran u svega 150 metara širine, pa se obrušio na dno i usekao do 90 metara u dubinu. Čitav tok kroz Gvozdenu kapiju, kako stranci zovu Đerdap, obiluje gustom vegetacijom, prelepim prizorima, duhom starih kultura, i ostacima ranih civilizacija. Da je Štraus kojim slučajem doživeo Đerdap, verujemo da bi svoj čuveni valcer nazvao „Na neukrotivom plavom Dunavu”.
2. Jer prošlost srpskog tla je zagonetna
Hodili su ovom zemljom skoro pa svi koji su se ikad obreli na tlu Stare dame. Tek pojedini mirno živeli, uglavnom napadali, porobljavali, zulumćarili, rušili, palili, ali i gradili. Ostavili su za sobom nemerljivo i raznoliko kulturno i arhitektonsko blago. Ponešto je otkriveno, ponešto nije. Svakako su svedočanstva važnosti i privlačnosti ovog prostora.
Jer Lepenski Vir je kolevka Evrope
Naseobina na desnoj obali Dunava, u Đerdapskoj klisuri, začeta je oko 9.500 p.n.e, prema zvaničnim podacima oko 3.000 godina kasnije. Nisu Lepenci slučajno odabrali ovaj krajolik, između vode bogate ribom i strmih stena koje su ih štitile od vetra. Kuće su postavljali prema istoku da ih već zorom sunce ogreje. Pametni, ali i zdravi su bili. Riba im je bila glavna prehrana. Iz lovačko-ribolovačko-sakupljačke zajednice prešli su na ratarastvo i stočarstvo. Tako se stanovništvo uvećavalo, a prostor postajao tešnji, što je dovelo do seoba. Kuda su se Lepenci dalje uputili, nije poznato.
Naseobina koja je zapanjila svet otkrivena je tokom istraživanja koja su vršena pre izgradnje HE Đerdap. Što je tada nađeno, nađeno je. Ako šta nije, ostaće neotkriveno, u Dunavu. Iskopine su izložene u Centru za posetioce Lepenski Vir. Izuzetna savremena postavka. Uz Vinču, Lepenski Vir je najvažnije arheološko nalazište u Srbiji. No, dele istu sudbinu. Oba su nedovoljno proslavljena, a njihov značaj delimično osporavan.
Jer Viminacijum je balkanska Pompeja
Više hiljada godina posle Lepanaca, opet tu negde oko Dunava, nedaleko od Kostolca, dođoše nam u posetu Rimljani. Biće da im se mnogo svidelo, jer gostovanje potraja…više stoleća. Prvobitno su izgradili vojno uporište, ali uvidevši plodnost zemljišta, bogatstvo rudama i važnost vodenih puteva razviše naselje, koje postade prestonica provincije Gornja Mezija i važan trgovački, zanatski, pa i medicinski grad. Sredinom V veka je opljačkan i uništen i tako pod zemljom ostade zaboravljen, poput Pompeje. Ali, iskopaše ga arheolozi. Danas se mogu videti mauzolej, grobnice, rimska ulica, terme sa podnim grejanjem, i amfiteatar koji je dograđen. Kao da ste seli u vremepolov i vratili dve hiljada godina u prošlosti. Još samo da odnekud vaskrsne gladijator ili stari Rimljanin u oklopu i togi. Za Viminacijum se nadaleko zna. Pošteno govoreći, zasluženo. Sjajno osmišljen turistički centar bogatog istorijskog, kulturnog, zabavnog, i sportskog sadržaja. Posebnu čar daje mu mamutica Vika, bez sumnje najstariji stanovnik ovih prostora.
Jer Caričin grad je jedinstvena vizantijska zaostavština
Gospodarili su ovim prostorima i vladari Istočnog rimskog carstva. Jedan od najvećih, car Justinijan I, koji je po pojedinim izvorima rođen na srpskom tlu, odluči da podno Radan planine izgradi budući prestoni grad i arhiepiskopsko sedište Ilirika. A kako ga je prema predanju namenio svojoj zabranjenoj ljubavi, plesačici Teodori, nazvan je Caričin grad. Izgrađen u prvoj polovini VI veka bio je veliki i skupoceno opremljen, opasan bedemima sa kulama i vodenim rovom. Unutar utvrđenja bile su popločane ulice, terme, crkve, bazilike, stambena zdanja, saborna crkva, episkopska palata, i trg za javni život. Obiluje raznobojnim podnim mozaicima koji se daju videti samo na propratnim panoima. Nije bio dugovečan, ni stoleće nije dočekao kada ga pod najezdom slovenskih plemena stanovnici napustiše.
Podseća na atinski Akropolj, na nižem je brdu, ali prostraniji i neuporedivo raskošniji. Jedinstveno nalazište na prostoru Balkana. Skrajnuto i zapušteno. Prijava za upis na listu Svetske kulturne baštine organizacije UNESKO podneta je daleke 2010. godine. Neko je prepoznao vrednost Justinijanove zadužbine, ali tu se stalo.
3. Jer na srpskim planinama „nema zime”
Slaninica, pršut, kajmak, i ljuta domaća provereno deluju protiv hladnoće. A njih je na svim srpskim planinama u izobilju. Te uz toplu odeću, za iskusne zimoljupce nema zime. Snega obično bude koliko treba, a ponekad kad se odobrovolji zna da zatrpa i puteve zaveje.
Jer Kop je top
Skijaški je krov Srbije. Ljubiteljima zimskih sportova nudi oko 65 kilometara staza i puteva za alpsko i nordijsko skijanje, moderne povezane ski liftove i žičare kojima se krstari s jednog na drugi kraj skijališta, uvek utabane i sređene staze, skoro sve pokrivene sistemima za veštačko osnežavanje i odlično obeležene, i noćno skijanje pod reflektorima za one nikad umorne. Adrenalinci mogu da iznajme motorne sanke po zatvaranju staza i voze se taksi tabačem. Kopaonik je znan i kao srpski Davos, što zbog poslovne elite koja se u martu okuplja na Ekonomskom forumu, što zbog cena u pojedinim mondenskim ugostiteljskim i smeštajnim objektima.
I dok kiseonik još uvek krepi na sve strane, novi kvadrati nemilice niču, a prostora za bezbedno skijanje i bordovanje sve je manje. U jeku sezone, Kopaonik se pretvara u poveći grad gde je bitka za parking i mesto u kafićima jedna od svakodnevnih akrobacija. U sezoni 2021. puštena je i gondola iz Brzeće, koja svakako smanjuje broj vozila u centru, ali uvećava broj skijaša i bordera. Zato, kacigu na glavu, par očiju na leđa i obazrivo.
Kopaonik je mnogo više od skijaškog centra. Nacionalni je park izuzetnih prirodnih odlika. Treba ga posetiti leti kada je suv, mirniji i razbujan, istražiti njegova bogatstva i doživeti čari divljine.
Jer Zlatibor nudi odličnu razonodu
Pročuo se po vanrednom kajmaku i pršutu, ali i kao vazdušna banja. U međuvremenu se razvio i u skijalište sa nekoliko liftova i ozbiljnijih staza. Poput Kopaonika i Zlatibor je prilično urbanizovan i prenaseljen. To je cena popularnosti, ali zahvaljujući istoj živi tokom cele godine. Nudi raznolike sadržaje za zabavu i razonodu, mogućnosti za treniranje, rekreaciju, i adrenalinske sportove. Leti i za kupanje. Tada se preko pašnjaka da odlutati duboko u šume i skoknuti do jedinstvenog muzeja na otvorenom Sirogojno. Tu se čuva nasleđe, stari zanati i veštine u još uvek netaknutoj prirodi.
Jer Stara planina je zimski porodični raj
Opuštenija, mirnija i pristupačnijih cena od druge dve planinske lepotice. Prigodna i za početnike i one umešnije na daskama koje radost znače. Najviše je prilagođena porodicama sa malom decom. Sve se odvija u centru, na početku gondole, te ih je lako držati na oku, dok ne proskijaju i otisnu se na vrhove. Problem može biti udaljenost smeštaja od skijališta. Ukoliko ne možete priuštiti hotel, konak se traži u privatnim kućama koje su udaljene nekoliko kilometara, te se mora vozilom svako jutro. Nema ni bogatog noćnog provoda, osim boemisanja u kafanama. Ali mnogima tako i odgovara. Ne propustite nikako da probate kraljicu kobasica, peglanu, i belmuž, mladi beli sir umešan sa brašnom. Nekada je čuvao snagu pastira čitav dan, poslužiće i vama.
A kada se otope snegovi Stara je, njeni dobri poznavaoci tvrde, magična. Vodopadi, izvori, rečice, pećine, pešačke staze preko brda i livada. Zvana i Balkan, Stara planina je duhom večno mlada.
4. Jer versko nasleđe Srbije je osobito
Teško da ima kutka u Srbiji bez hrama, manastira, crkve, ili kapelice. Srednjevekovni srpski vladari bili su veliki zadužbinari, pa nam u amanet ostaviše ne samo duhovno, već i umetničko i građevinsko nasleđe. Svetinje su bile i središta kulture, obrazovanja i pismenosti i delile sudbinu naroda, pa su često bile utočišta hajducima i rodoljubima.
Jer Studenica je rodonačelna svetinja
Nije prvenac Nemanjića, ali je grobna crkva Stefana Nemanje, rodonačelnika loze. Bogorodičina crkva građena je krajem XII veka. Čuva sarkofag sa moštima Nemanje. Čuvena je po svojim freskama, od kojih je najpoznatije Raspeće Isusa Hrista, poznato i kao Studeničko raspeće, jedno od najlepših dela vizantijske umetnosti XIII veka. Nekada se u okviru duhovnog utvrđenja nalazilo 14 crkava. Danas ih je pored Bogorodičine još dve – Kraljeva, zadužbina kralja Milutina, i Nikoljača, posvećena Svetom Nikoli, najmanja i najjednostavnija kojoj posetioci nemaju pristup. U njoj je Sveti Sava napisao Studenički tipik, prema kom je Studenica određena kao slobodna od crkvenih i svetovnih vlasti. Zbog izuzetnosti svojih fresaka i vajarskih ostvarenja Studenica je upisana na listu Svetske kulturne baštine organizacije UNESKO 1986. godine.
Posebnost Studenice je svepristuna. Poklonici je upijaju očima i dušom nečujno, bojažljivo, skoro strahopoštovanjem. Svesni veličanstvenosti prve među jednakima.
Jer Mileševa je dom Belog anđela
Najlepšeg umetničkog ostvarenja srednjeg veka, smatraju mnogi. Živopisan je u ranom XIII veku. Preživeo je i tursko haranje. Narod ga je svojom visprenošću sačuvao. Freska neprolazne lepote, vrhunskog umetničkog izraza i duboke duhovne poruke. Proslavila je Mileševu širom sveta. No i bez svog najdragocenijeg anđela, manastir na obalama žuborne Mileševke, u narodu se smatra jednom od najsvetijih hramova. Svojevremeno je zvana manastir Svetog Save koji je voleo tu boraviti. Po njegovom upokojenju čuvala je mošti prvog srpskog arhiepiskopa sve do kraja XVI veka kada su ih Turci oteli i odneli na spaljenje u Beograd. Zadužbina je kralja Vladislava, unuka Stefana Nemanje. Diči se i najvećim zvonom u Srbiji, darom ruskog naroda, i riznicom, koja među mnogim relikvijama baštini žezlo Svetog Save, dokaz autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
Unutar belih zidina Mileševe uvek je životno, bližnje i bezbrižno. Radost i nada koju svakoj duši koja kroči unutra podari Beli anđeo.
Jer Manasija je viteški hram
Vrhunsko ostvarenje srpskog graditeljstva kasnog srednjeg veka. Gorostasno, moćno utvrđenje, opasano debelim, visokim odbrambenim zidovima sa 11 kula, i dodatnim spoljašnjim zaštitinim zidom. Unutar tvrđave je Crkva Svete Trojice, biser moravske škole. Manasiju je u ranim godinama XV veka u blizini današnjeg Despotovca uzdigao sin kneza Lazara, despot Stefan Lazarević. Vitez nad vitezovima. Junak, zadužbinar, književnik, i pesnik. Kako je bio vešt ne samo mačem, nego i perom, ali i obrazovan, u svojoj zadužbini okupljao je pisce, monahe, prevodioce, i prepisivače koji su ukrašavli rukopise i knjige. Tako je nastala poznata Resavska škola. Manastir, zvan i Resava, bio je centar duhovnosti i prosvećenosti tokom nekoliko narednih vekova.
Iako je sačuvana tek trećina izvornih živopisa, spadaju u vrhunske domete srednjevekovnog slikarstva. Najpoznatiji su kompozicija koja oslikava despota Stefana, 12 svetih ratnika prikazanih u pokretu i lik arhanđela Mihaila, za koji je vezano zanimljivo narodno predanje. Rušena, pustošena i harana nebrojeno puta. Ali i obnavljana. Danas, omeđena gustim zelenilom i šumom podseća na tajanstveni zamak iz bajke. Poslednjih nekoliko godina domaćin je međunarodnom viteškom festivalu Despot Stefan Lazarević. U slavu junaštva i onoga što se ne da kupiti – časti i obraza.
5. Jer jezera Srbije mogu more da zamene
Nema ni Srbija sve. Nije joj se dalo da izađe na slanu vodu, bar ne u novije doba. Ali dala je sve od sebe da taj nedostatak nadomesti svojim planinskim i ravničarskim jezerima.
Jer Vlasina je kutak za zaljubljenike u prirodu
Nekada golema močvara, danas predeo izuzetnih odlika, raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. Drugo je najveće jezero u Srbiji, ali najviše, na 1.200 metara nadmorske visine. Voda kristalno čista, ali prilično prohladna. Ne da se ugrejati ni leti. Jedinstvena je po plutajućim ostrvima, kojih je danas desetak. Odmaraju nasukana dok ih snažni planinski vetrovi ne rasplove. Posećuju je uglavnom istinski ljubitelji prirode, jer drugih sadržaja jedva da ima. No, skoro sve što priroda pružiti može, ovde je darivala.
Jer Palić je dika Vojvodine
Poznatiji je kao uređeno i prijemčivo izletište bogatog sadržaja, no kao kupalište. Iako ima dugu uređenu plažu, mnogima se ne da smočiti. Kao domaćin Olimpijskih igara i to 16 godina pre održavanja prvih zvaničnih modernih, neguje sportski duh i danas. Voze se bicikli, rikše i roleri i džogira na obali, a vodom se krstari kajakom ili pedalinama. Zeleni, cvetni parkovi, zanimljiva arhitektura i kafići i čarde koje nude raznovrsne vojvođanske đakonije. Za najmlađe otvara vrata svog malog zoološkog vrta, tačnije safarija gde se stanovnici slobodno šetkaju. U okolini je nekoliko poznatih salaša i ergela, i Subotica, raskošne arhitekture.
Jer Srebrno jezero neguje morski duh
Voda nije srebrnkasta, ali tako svetluca u smiraj dana. A narod voli da zlati i srebrni svoja dobra, te tako pregrađeni rukavac Dunava dobi ime. Duž obale su travnata i šljunkovita plaža, a ima i betonskih sunčališta. Izgrađen je i bazen za skakanje i najtrofejniji sprski sport, vaterpolo. A šetalište je prava riva, šareniša svakojakog. I kafići nazvani po luksuznim evropskim letovalištima. Mališani uživaju u akva parku i na igralištima, a za sportiste su obezbeđeni raznorazni tereni i mini golf. Osim hotelskog i privatnog smeštaja na Srebrnom jezeru se može kampovati u prikolici ili pod šatorom i usidriti u marini sopstvenim plovilom. Odatle vozi brod na tročasovno krstarenje Dunavom. Potpuno novi doživljaj plave reke.
6. Jer gradovi Srbije imaju burnu prošlost
Prema mnogima prošlost je bila surova, a sadašnjost nepravedna. Veći ili manji, stariji ili mlađi, svaki je dao doprinos slobodi i razvoju i iznedrio bar jednu znamenitu glavu. I svaki krije bar jednu tajnu ili svojstvenu dragocenost.
Jer Vršac je poetična vinska varoš
Grad vina, velikana i skladnog života raznih nacionalnih zajednica, kultura i veroispovesti. Nesvakidašnje bogatstvo. Čist. Ljupkih, očuvanih velelepnih zdanja, među kojima se posebno ističe Vladičanski dvor Banatske eparhije. Bogatog verskog nasleđa. Gradom dominira rimokatolička crkva Svetog Gerharda, impozantna neogotska bogomolјa. Gradski park, urađen po uzoru na francuske i engleske vrtove, svojevrsna je botanička bašta. Dom je Vazduhoplovnoj akademiji. Osim po ocu srpske drame Jovanu Steriji Popoviću, slikaru Paji Jovanoviću i pesniku Vasku Popi, najčuveniji je po svom izdašnom vinogorju. Vino se ovde pije još od doba Dačana. Tradicija vredna dubokog naklona.
Jer Kruševac je Lazarev grad
Doveka će ostati vezan za skoro mitskog srpskog cara Lazara i sudbonosni „Kosovski boj”. Za vreme svoje vladavine u njemu je stolovao. U utvrđenju na brežuljku, od kojeg je malo šta ostalo. Odatle je ratnike poveo na Gazimestan. Iz crkve Lazarice, lepotice moravske škole, gde se junaci pričestiše. Milić od Mačve mu je poklonio više od 120 svojih slika koje su izložene u njegovom legatu. Ima jedinstvenu turističku atrakciju, Park minijatura na Bagdali. Oblika je Srbije u kojoj su smeštene makete najvećih pravoslavnih hramova. Izrodio je velikane srpskog glumišta – Čkalju, Taška Načića i Radmilu Savićević. Mnogo je stradao kroz istoriju pa je spomenika palima i pogubljenima na svakom koraku. Nekada carska prestonica, danas grad koji zavređuje poštovanje.
Jer Novi Sad je grad kulture
I zvanično. Proglašen je evropskom prestonicom kulture 2022. godine. Potvrda nadimka koji odavno ponosito nosi, Srpska Atina. Od samog osnivanja pažnju pridaje duhovnom i kulturnom životu. Najvažnija ustanova je Matica srpska, koja se iz Budimpešte doselila 1864. godine. Neguje i kulturnu i versku raznolikost koja se izražava zanosnim starinskim zdanjima. U srcu grada ističu se rimokatolička Crkva imena Marijinog, Gradska kuća i Vladičanski dvor Eparhije bačke. Posebnu čar centru daju mnogobrojni bočni sokačići u kojima se da svašta naći. Fasade sređene, ulice čiste. Na ponos Novosađanima. Iskoristio je i blagodeti Dunava. Sredio je plažu Štrand, vikend naselja Ribarsko ostrvo i Kamenjar i podugačko šetalište uz levu obalu. A prekoputa, desnu krasi Petrovaradin, možda i zaštitini znak Novog Sada. Jedan od najbolje očuvanih bastiona u ovom delu Evrope, građen je skoro stoleće, od kraja XVII do kraja XVIII veka.
Preko mosta u Sremskoj Kamenici je Zmajev muzej. Treba ga posetiti. A trebalo bi se i ugledati na čika Jovu. Posvećivao se najmlađima, jednako pristupao bogatima i sirotinji, sadio drveće i iskreno voleo svoju domovinu.
7. Jer gdegod da krenete mi vas čekamo nasmejani
Lepota Srbije ima toliko da nikada nije pitanje „Gde krenuti?”, već kojim redosledom sve te bisere obići? Svako treba da otkrije Srbiju na svoj način, onako kako ga put vodi.
A kada vas jednom put povede, dobro je znati da su na tom putu uvek negde NIS Petrol ili Gazprom benzinske stanice. Sa više od 300 lokacija pokrivaju Srbiju i predstavljaju mrežu vrhunskih ponuda. Bilo da je reč o kafi, ukusnim burgerima, grickalicama, osveženju, gorivu svetske klase, ili tehnološkim inovacijama, svaka potreba će biti ispunjena.
Možete uživati natenane, a možete i samo natočiti gorivo uz Drive.Go aplikaciju i zbrisati dalje, bez potrebe da izlazite iz kola. Bonus poene svakako dobijate ukoliko ste članovi programa lojalnosti „Sa nama na putu”.
