Na 25 kilometara od Zlatibora nalazi se Sirogojno, mestašce koje odoleva naletima buldožera i betona. Prva asocijacija na Sirogojno svakako je džemper i drugi odevni predmeti od vune, koje su ovo mesto proslavili ne samo u bivšoj Jugoslaviji, već i u svetu.
Sirogojno ne treba da posetite samo zbog džempera koje su nosile kraljica Elizabeta ili Jovanka Broz i druge poznate ličnosti. Jedan od glavnih aduta ovog mesta je i Muzej na otvorenom – Staro selo, jedini takve vrste i takvog koncepta u Srbiji.
kaže direktorka muzeja Svetlana Ćaldović.
Prva brvnara je preseljena na ovu lokaciju 1980. godine. To je bio ambar za žito, koji je poklonila poznata sveštenička porodica Smiljanić.
Na ovom jedinstvenom mestu, možete da vidite i osetite kako su nekada živeli naši preci.
Tokom letnje turističke sezone, ovde se oživljava muzejska postavka. Domaćice pripremaju neko lokalno jelo u ognjištu, zanatlije demonstriraju stare zanate, organizuju se festivali muzike, vašar starih zanata, razne radionice za decu i odrasle…
Muzej se sastoji iz celine koja čini stalnu muzejsku postavku, a nju čine dva domaćinstva iz 19. veka, potpuno autentična i kada su u pitanju objekti koji su u domaćinstvu, njihov raspored u okućnici i enterijer. U okviru ovog muzeja-sela nalaze se dvorana, odnosno galerija odrađena za programe muzeja, kao što su promocije, naučni skupovi, izložbe.., zatim prodavnica proizvoda starih zanata i biljna apoteka, krčma i konaci.
Jedan od objekata, koji je nekada bio čobanski katun, pretvoren je u muzejsku postavku stare škole.
Tokom perioda turske vladavine u Srbiji, postojale su samo turske osnovne i srednje škole – medrese. Srpska deca nisu imala svoje škole, pa su se opismenjavali u manastirima ili kod popova. Poseta ovom muzeju je i jedinstvena prilika da vaša deca, naviknuta na mobilne telefone, vide kako su nekada izgledala školska zvona, računaljke, đačke klupe (nekada su se zvale skamije – od glagola skamutati – što znači gonetati, sticati znanje), tablica, đačka torba…
Saznaćete i kako su se nekada đaci kažnjavali: Učitelj je mogao da kažnjava neposlušne đake prutom – batinom, da kleče na podu, na zrnima kukuruza ili ljuskama od oraha, da ih zatvara u mračni podrum škole ili da ih posadi u magareće klupe.
Konaci za prenoćište
U konacima možete da prespavate ili boravite nekoliko dana. Cena prenoćišta za jednu osobu je 2.000 dinara, a konaci su kompletno opremljeni (kreveti, kupatilo, kuhinja, televizor…). U obližnjoj krčmi možete da se hranite, a nikako ne bi trebalo da propustite specijalitete ovog kraja – crne pogačice sa kajmakom i pršutom, heljdopitu, pitu sa zeljem, pitu sa sirom, musaku sa koprivom, naravno neizostavna je jagnjetina, pršuta, slanina, čvarci…
Pletilje su proslavile Sirogojno
,,Džemper je simbol ovog sela i sve je nastalo od tog džempera Sirogojno”, kaže Svetlana Ćaldović, upućujući nas na Muzej pletilja i čuveni sirogojno modni proizvod, koji je ,,šetao” i svetskim modnim pistama.
Masovno pletenje džempera u Sirogojnom počelo je šezdesetih godina prošlog veka, kad su radovi zlatiborskih žena bili prezentovani na izložbi u Beogradu. Nakon što se ispostavilo da domaće ovce baš i ne daju dobru vunu za džemper, počeo je uvoz iz Islanda. I tako, decenijama, pravi džemper iz Sirogojna se plete isklučivo od islandske vune, a čak ni period sankcija, rata, nemaštine, nije zaustavio proizvodnju.
Ovaj zanat se prenosi sa kolena na koleno.
,,Moja majka i baba su plele i tako sam ja naučila od njih. Radim ovo, možda, 30-ak godina”, kaže nam jedna od pletilja Gordana Ilić, koja obično radi kod kuće, kada završi sve kućne obaveze.
,,Koliko sam džempera isplela? Zaista ne znam, broja im se ne zna!”, odgovara sa osmehom na pitanje.
Kaže i da za jedan džemper treba nekoliko dana, a najkomplikovanije su jakne koje se pletu, pa posle vezu motivi na njoj.
Inspiracija se dobijala sa domaćih tkanih proizvoda, ćilimskih šara, a početkom sedamdesetih godina počeli su da se dodaju cvetovi, oslikavaju zlatiborski pejzaži, kuće, drveće, kaže Rosa Ljubojević, rukovodilac u proizvodnji džempera.
Postoje i posebne porudžbine, a mi smo pletilje zatekli baš pri završetku vrlo komplikovanog džempera sa simbolima svih najvećih svetskih gradova (Kip slobode, Ajfelov toranj, crkva u Moskvi…).
Umetnost, reklo bi se i to kažemo glasno.
,,Da, ali nas niko ne tretira tako”, odgovaraju.
Magično mesto – Gostiljski vodopad
Kad ste već u ovom kraju, šteta bi bilo da ne obiđete zaista magično mesto – vodopad u Gostilju, rodnom selu Dimitrija Tucovića. Vodopad se nalazi na nekoliko kilometara od Sirogojna (sve je označeno, ne možete da zalutate i put je u dobrom stanju).
Voda se obrušava sa 20m visine niz krečnjačke litice. Nizvodno od vodopada, potok gradi veći broj manjih vodopada, slapova, brzaka i virova sve do ušća u reku Katušnicu. Stene prekrivene mahovinom i voda koja se probija kroz njih praveći brzake čine impresivnu sliku.
Do vodopada se stiže uređenom betonskom stazom, tako da je prilaz i više nego pristupačan.
