Prođete kroz kapiju sa natpisom ,,Viminacijum” i putujete… Za to vreme pokušavate da ga obuhvatite jednim pogledom, ali vam nikako ne uspeva. Samo naslućujete njegove granice, u daljini. Prvi utisak je nesumnjivo prostranstvo, njegova grandioznost. Kada ,,konačno” stignete do glavne zgrade i krenete u obilazak, shvatite da hodate po istoriji! Šetkate tako u čudu i skoro na svakom koraku se pitate: kako je moguće da je neko tako davno, početkom nove ere, ne samo imao sjajnu arhitektonsku, urbanističku i stratešku viziju, nego je uspeo da je sprovede u delo!
Dok razgledate lokalitet, kao da vas je neko smestio u vremeplov i svakog časa očekujete da se odnekud pojavi stari Rimljanin u prepoznatljivoj togi.
Ovde u Viminacijumu, zapravo svedočite postepenom izranjanju skoro dva milenijuma starog rimskog grada i vojnog uporišta. Jedini je legijski logor u Evropi koji se nalazi na nenaseljenom prostoru. Kako je za sada iskopano tek nekih 3% ukupnog nasleđa, dajete mašti na volju šta bi sve još moglo da se krije pod ovom, sada našom zemljom, i sama pomisao ostavlja bez daha! Balkanska Pompeja, kako mu je nadenut nadimak, nestrpljivo čeka da ponovo nikne i otkrije vekovima čuvane tajne.
Trenutno se marljivo radi na pripremi dosijea za upis oblasti Dunavski limes – istočni deo, koji uključuje i Viminacijum, na listu Svetske baštine organizacije UNESKO.
Kako je izgledao grad
Sve je zapravo krenulo od vojnog uporišta, ali se ubrzo zbog položaja, plodne zemlje, ruda i vodenih puteva razvilo u naselje koje je postalo glavni grad provincije Gornja Mezija. Široke ulice koje se seku pod pravim uglom, hramovi, javna kupatila, vile, arena, tri linije akvadukta, trgovi i gradski bedemi. Nesumnjivo je da su Rimljani bili vrsni poznavaoci arhitekture i građevinarstva, što dokazuju i pronađeni šestari, lenjiri, viskovi. A opaska jednog posetioca nam je skrenula pažnju i na izgled nekadašnjih građevina: ,,Pa oni su oduvek imali osećaj za lepo!”, aludirajući na današnje Italijane koji važe za naciju sa najviše ukusa.
video
Sa nama na putu do Viminacijuma
Među kuriozitetima je i ostatak kaldrmisane rimske ulice sa ivičnjakom! Na jednom kamenu se čak nazire i urezani trag točkova kočija. Ili nam se tako bar učinilo.
Razgledali smo terme, kao javna gradska kupatila sa ložištima za PODNO GREJANJE, javni toaleti u kojima je stalno proticala voda, te skoro da nije ni bilo neprijatnih mirisa, domusi – raskošne vile bogatijeg staleža, ali i insule – višespratnice za širi sloj stanovništva, sportska arena za zabavu širokih narodnih masa, gradska biblioteka, vojni logor…
Stekli smo utisak tokom posete da su te ljudske civilizacije i generacije bile naprednije od naše, jer su tek usvajale znanja i nisu imale ovu današnju tehnologiju i mašine, koje bi im olakšale gradnju ovih čudesa.
Viminacijum je bio, bez sumnje, izuzetno važan grad sa svojom kovnicom novca i pristaništem za rečnu flotu. Hroničari su ga opisali kao najlepši grad Rimskog carstva drugog i trećeg veka, kada je imao oko 40.000 stanovnika. Bio je dom i paganima i hrišćanima o čemu svedoče grobnice oslikane freskama sa paganskim i hrišćanskim motivima.
Ulaz u podzemni svet je poseban i mističan. Bez brige, ne iskaču kosturi, ali ga baš i ne preporučujemo klaustrofobičnima i onima višeg rasta.
,,Viminacijumska Mona Liza”, Hristov monogram (jedan od prvih tragova hrišćanstva) i grobnica sa Kupidonom vredni su svake sekunde zgrčenog tela i ,,patkastog” hoda. Još jedna posebnost Viminacijuma je više od 13.500 grobova, od 4. do 6. veka, do sad otkrivenih na nekropolama. Bio je to grad umešnih zanatlija i vrsnih medicinara koji su se bavili i hirurgijom (pronađen je instrument za otvaranje lobanje), a na fino izrađenom nakitu od zlata i srebra pozavideli bi mu i mnogi današnji juveliri.
Kratki istorijski pregled Viminacijuma
Viminacijum je ponikao u prvim decenijama prvog veka na teritoriji keltskog plemena Skordiska, na ušću Mlave u Dunav, na strateškom raskršću komunikacionih i trgovačkih puteva koji su vodili od zapada ka istoku i od severa ka jugu, što je omogućilo brz razvoj. U rimsko doba oslanjao se neposredno na rukavac Dunava, koji se danas nalazi na oko 3.5 kilometra. Prostor nekadašnjeg grada i vojnog logora Viminacijuma (više od 450 hektara šire gradske i 220 hektara uže gradske teritorije) danas se nalazi ispod obradivih površina.
Bio je i važno uporište vojske Rimskog carstva. Uostalom, to potvrđuje i što se u sklopu Viminacijuma nalazila Sedma rimska legija, čiji je moto bio ,,Klaudijeva odana i verna” zbog lojalnosti iskazane u pobuni nekadašnjeg guvernera Dalmacije (42. godine). Legionari su bili izuzetno cenjen stalež u rimsko doba. Najpre su bili regrutovani među rimskim građanima, a potom su postepeno, birani iz redova stanovništva (legionari su služili 25 godina, imali su platu i uživali su razne pravne privilegije).
Dobro utvrđeni bedemi grada, koji su dugo odolevali, posrnuli su 441. godine pred najezdom Huna, koji su ga poharali i razorili.
Moćna arena – amfiteatar
Ondašnji Rimljani i njihovi imperatori i osnivači gradova mislili su i na zabavu. Znali su da narodu treba dati hleba, ali i igara. A ondašnje igre jesu bile surove – međusobne borbe gladijatora ili borbe gladijatora na život i smrt sa medvedima ili nekim drugim životinjama.
Približavajući se amfiteatru, koji je mogao da primi do 8.000 posetilaca, i koji je iznutra ceo bio oslikan kožama divljih životinja, uočili smo repliku kočija, koje su služile za defile pobednika nakon izvojevanog uspeha u bitkama ili u trkama. Amfiteatar je imao tribunalije – lože za imućnije i viđenije građane, kao danas VIP lože.
Atrakcija Viminacijuma – mamut Vika
Posebna atrakcija Viminacijuma je kostur mamuta, nazvanog Vika. On je potpuno očuvan, a procenjuje se da je star između 500.000 i milion godina! Reč je o mamutu ženke, staroj oko 60 godina. Bila je visoka 4,5 metara, dugačka više od 5 metara, a teška oko 10 tona. Mamut je otkriven u celosti, zahvaljujući tome što je ostao zaglavljen u pesku i mulju na obali.
Najnovije otkriće
Najnovija vest iz Viminacijuma, baš kada je naša ekipa posetila ovaj lokalitet, jeste da je u njegovoj neposrednoj blizini otkriven brod dužine između 15 i 26 metara, verovatno iz antičkog perioda.
rekao je doktor Miomir Korać koji vodi istraživanja u Viminacijumu.
Srednjevekovna tvrđava Ram
Kad ste već u Viminacijumu, šteta bi bilo da ne obiđete i mesto Ram, na oko 25 kilometara udaljenosti. Iz njega je bio dopremljen kamen od kojeg je bio sagrađen čitav Viminacijum! Inače, u tom mestu je u tursko vreme napravljena tvrđava, čija rekonstrukcija je nedavno završena i danas predstavlja svojevrsnu atrakciju. Sa njenih zidina se pruža prelep pogled na Dunav. Za one koji to do sada nisu probali, postoji i mogućnost da se iz Rama prebacite preko Dunava u Vojvodinu (Banatska Palanka) i to skelom. Sjajna avantura za kraj ovakve jedne istorijske pustolovine.
Lepa je ova naša Srbija, bogata istorijskim nasleđem i predivnom prirodom koja kao da nam poručuje da imamo šta da čuvamo, da imamo u čemu istinski uživamo i čime se ponosimo.
Zato putujte sa nama i posle nas, obiđite Srbiju i njene dragocenosti. A uskoro vas vodimo i u novu avanturu.
