Nekada je pored imena nosila odrednicu velika. Usput ju je nekako izgubila, ali je šarm i ljupkost sačuvala. Na severoistoku ravnog Banata, skoro na granici sa Rumunijom ušuškala se varošica zanosnog graditeljstva, umetničkog duha, srdačnih meštana, drugog najvremešnijeg stanovnika Srbije, i hrane od koje može da se pobenavi. Prestonica je bundeve. Zimi i utočište noćnim grabljivicama.
Zašto posetiti Kikindu?
1. Jer Kikinda je romantična varoš
Pitom i prijemčiv gradić, ne mnogo duge istorije, ali zanimljivog sadržaja. Srbi se doseljavaju sredinom XVIII veka, a nekoliko decenija kasnije Marija Terezija osniva Velikokikindski dištrikt i grad počinje da doživljava uspon. Zanimljivo je da su sve ulice pod pravim uglom. Tako je to kad Austrougari planiraju, sve mora da je pod konac, a i brinu da se slučajno ne zagube u nekom nepredviđenom sokačetu. Dugo se zvala Velika Kikinda, a posle Prvog svetskog rata pripaja se Srbiji i postaje samo Kikinda.
Tipično vojvođansko graditeljstvo ušoranih kućica, raznobojnih i uglavnom sređenih fasada sa pregršt detalja i ukrasa. Raskošna zdanja među kojima se posebno ističu Budišinova palata, biser neobaroknog stila, zgrada Opštinske uprave i Drakslerova i Slanikina palata. Poneka zgrada, ali niske spratnosti da ne narušava skladnost. Šetalište je neobično podugačko, živo i solidno čisto. Kafići, restorani, drveće, klupice za odmor i čavrljanje, i skulpture od terakote, kao majušni muzej na otvorenom.
Diči se i jednom od najlepših ulica ne samo u Srbiji, već i u svetu. Nosi ime narodnog heroja Petra Drapšina. Duga oko dva kilometra obrasla je drvoredom iza kojih se promaljaju kuće, mahom porodične, živih i pastelnih boja i zanimljivih kapija. Stabla su zasađena krajem Drugog svetskog rata i danas ih je skoro 400. Listopadna su, te se tek u proleće razbujaju i stvaraju zeleni tunel. Tu je i stari drveni vodotoranj, koji sa visine uživa u čarobnom prizoru.
Oaza zelenila, park Blandaš koji je spomenik prirode, nalazi se nedaleko od centra i omiljeno je mesto za rekreaciju. Iako je jedan od retkih srpskih gradova bez reke, snašla se Kikinda. Staro jezero, ostatak nekadašnje reke Galacke i jedina prirodna vodena površina u gradiću, pretvorena je u odmorište i izletište. Trenutno se dodatno uređuje. Nekoliko kilometara od Kikinde nalazi se bogomolja Vodice, crkvica podignuta sredinom XIX veka, koja se smatra kultnim mestom. Za Kikindu se vezuje i najpoznatiji hunski vođa. Naime, veruje se da je Atila, poznat kao Bič Božji, koji je tokom prve polovine V veka harao ovim prostorima, sahranjen u kikindskom ataru. Da li baš tu ili negde već u Panoniji, nije još utvrđeno. Ali nije bitna Atilina večna kuća, već golemo blago sa kojim je, kaže legenda, pokopan. Prošlo je skoro 16 vekova, a blago pronađeno nije. Dovoljan izazov za sve srpske Indijane Džons.
Poznata je i kao prestonica tikve. Obično u septembru održavaju se Dani ludaje, kako meštani zovu bundevu. Takmiče se tada domaćini čija je ludaja duža i teža. Ma kolika god da je, kad se na nju popne pogledom se obgrli čitav grad. Tako Kikinđani zbijaju šale na račun svoje ravne zemlje. Inače, raspoložena, susretljiva i razgovorljiva gospoda.
2. Jer Kikinda je dom Kike
Jednog od dva srpska mamuta. Tačnije mamutice krštene po imenu grada gde je iskopana. Procenjena starost je oko pola miliona godina. Mlađa je od svoje srodnice Vike, nađene nedaleko od Viminacijuma. Dame se obično ne hvale krštenicom, ali biće da su u doba mamuta prilike bile sasvim drugačije.
Kopija Kike u prirodnoj veličini postavljena je u dvorištu Narodnog muzeja Kikinde, a skelet, gotovo čitav, na prvom spratu. Kika je otkrivena 1996. godine u glinokopu fabrike Toza Marković na dubini od 21 metra. Bila je visoka oko 4,7 i duga oko sedam metara, a teška oko sedam tona. Kljove su joj dužine 3,5 metra. Kakva grdosija! Prosečni životni vek mamuta je bio između 60 u 80 godina, a zanimljivo je da su tokom života zube menjali šest puta. Na šta su ih trošili ako su se hranili travom, lišćem i raznim žbunjem.
Iako je Kika proslavila Kikindu, gradski muzej se ima jošte čime pohvaliti. Smešten je u zgradi nekadašnje kurije, što na latinskom znači sudnica ili većnica, u kasnobaroknoj građevini, jednoj od najstarijih i najlepših. Postavka je prilično zanimljiva. Mogu se videti iskopine i otisak stopala iz doba neolita, ledara – sanduk za čuvanje hrane bez struje, kapa zlatara koju su mladoženje kupovali svojim izabranicama da ih propisno nakite za venčanje, maketa stare kuće lutrike potpuno građene od zemlje, i muzička kutija sa raznim melodijama, uglavnom simfonijama, koja se navijala na dve krune, te ponesite sitninu. Savremene slike izložene su u holu. Pod zemlju se ne zalazi, jer je tamo nekada bilo 40 tamnica. Danas su depoi.
Ispred muzeja, na šetalištu je fontana sa skulpturom Porodica. Pravo mesto da se uz istorijske istaknu i neprolazne vrednosti.
3. Jer u Kikindi zimuju sove
Kada hladnoća zapreti, Kikinda se pretvara u najveće urbano zimovalište sova utina na svetu. Dolepršaju odasvuda. Prija im ta kikindska klima. Moguće, jer snega nema…ne pamte, bar mlađi, kada su ih pahuljice obradovale. Utina je strogo zaštićena vrsta. Danju mirije u krošnji stabala, a noću lovi, uglavnom pacove i miševe. Korisna bića. A da bi nastavile svoju misiju, treba im sačuvtia staništa – drveće. I saditi nova. Ukazuju se na različitim mestima, pa i onim prometnim. Čini se da za ljude ne haju. Samo se šćućure na bezbednoj visini i odmaraju čekajući da se tama svije pa da se ustreme na prehranu. A verovanja u vezi sa sovama su različita. Pojedini smatraju da donose nesreću, a drugi da su simbol mudrosti i smirenosti. No, Kikinđani su se izgleda srodili sa ovim simpatičnim buljavim stvorenjima i lepo ih goste. Čak se u njuhovu čast u novembru održava naučno-zabavni događaj simpatičnog naziva Sovembar.
Danju ih je teško spaziti, ali nas već uveliko iskusni meštani upućuju. Gde je ispod drveta mnogo belih “flekica”, tu su zasigurno. Samo su se poput kameleona utopile sa krošnjom pa je potrebno promatrati pažljivo i strpljivo.
4. Jer Kikindska suvača je jedina u Srbiji
Jedinstveni je spomenik srpske arhitekture sa kraja XIX veka. Suvača je mlin na suvi pogon, sa velikim točkom koga su pokretali upregnuti konji. Mlelo se žito, ali i paprika i biber. A fino samleveno brašno iz kikindskih suvača pročulo se čak do bečkog dvora, priča veli. Od nekada hiljade suvača, u Evropi su ostale samo dve. Naša ne melje od 1945. godine. Danas je deo Narodnog muzeja Kikinde. Sve je sačuvano u izvornom obliku, samo konja nema. Kulturno je dobro. Za posetioce je otvorena od aprila do kraja oktobra.
5. Jer Atelje Terra je raj za umetničke duše
Dočekuju nas dva mala čupava lajavca iza gvozdene kapije. No, ispostaviće se da je to dobrodošlica i da su prilično druželjubivi i mazni. Atelje Terra smešten je u nekadašnjoj fabrici crepa fabrike Toza Marković. Prizor nestvaran. Stara industrijska građevina sa kraja XIX veka kao iz bauk filma, a sa obe strane na otvorenom postavljena vajarska ostvarenja u terakoti. Deo starog pogona je obnovljen i pretvoren u stvaralčki prostor, odgovarajuće opremljen. Ovde se svake godine sakupljaju umetnici iz celog sveta da svoje snove vajaju. Nalazi se na perifereiji je, ali je vredan posete. Posebno će uživati oni koji žele malo drugačiji doživljaj. Umetničko okruženje, pomalo divlje, ležerno i nesputano. A na drugom kraju grada, za one koji vole da razgledaju u sređenom prostoru, otvoren je pre nekoliko godina Muzej Terra, gde su predstavljena dela učesnika umetničkog simpozijuma. Trenutno ima oko 1.000 skulptura u tehnici terakote.
6. Jer kikindski potaž od bundeve je bez premca
Po preporuci obedujemo u restoranu Twenty, u pešačkoj zoni. Šta predstavlja dvadesetica ispisana na engleskom, nismo saznali. Unutrašnjost savremena, mešavina nespojivog, ali hrana uistinu domaćinska. Prvo pristižu vrući slani štapići iz pećnice, prave pravcate. A onda kikindski specijalitet – potaž od tikve. Kaša vrhunskog ukusa, sa tajnim dodacima, malčice pikantna. Mesnih ukusa je u izobilju. Biramo kreolski pileći batak u pacu sa kulenom, ribić u kajmaku, i krompir domaćinski sa začinima. U bogatoj ponudi su naravno ćuretina sa mlincima i dimljena pačetina sa šumskim voćem i svakakve druge đakonije. Pravo gurmansko iskustvo, uz veoma uslužno osoblje. Jedino su cene bliske prestoničkim, ali ovakva gozba vredi svake engleske funte. Ne napuštajte Kikindu bez da ste se zasladili pitom od bundeve, a ako joj sezona nije, nepogrešivi izbor je sutlijaš.
7. Jer na BS Kikinda plaćaš gorivo iz svog automobila
Nakon dobrog obedovanja, došao je trenutak da se, samo nakratko, oprostimo od ovog divnog mesta. Svraćamo na NIS Petrol benzinsku stanicu u Kikindi. Nakon uzbudljivog i ispunjenog dana, poslednje što smo želeli jeste da izađemo iz automobila i odemo do kase. Zato gorivo plaćamo putem Drive.Go aplikacije, u samo tri klika i iz udobnosti auta. Sve smo to uradili brzo, jednostavno, sigurno i, nakon toga, nastavili put do Beograda.
