6 razloga da posetite Carsku baru

Svakojake krasote i čuda udomila je Srbija. Pa i trougao. Ne onaj Bermudski, đavolji tamni vilajet, ali ništa manje tajnovit. Ako Beograd, Novi Sad i Zrenjanin zamislimo kao temena trougla, u srcu će se ukazati međurečje Tise i Starog Begeja. Prostrane vode u kojima se nesputano ogleda zbijeno rastinje koje prikriva čudesni svet životinja. Malo mašte i kraljice svih nauka na putu ka mestu gde priroda za svoje poznavanje matematike dobija čistu desetku.

Zašto posetiti Carsku baru?

1. Jer Panonsko more je stvorilo srpsku Amazoniju

Od golemog mora ostade bara tek. Ali carska. Doduše, bez očekivanog glamura i luksuza. Sasvim suprotno. Netaknuta, razbujala, bezbrižna. Carstvo biljaka i ptica. Cvrkut i klepet krila odzvanjaju gustim ševarima trske, vrbacima i lokvanjima. Zaplesala priroda sa vodom, travom i šumom u skladnom trokoraku.

Naziv je dobila po austrougarskim plemićima kojima je bila omiljeno lovište. Kasnije su pušku poneli i drugi velikaši. Među onima koji su pripucali bili su habzburški prestolonaslednici Rudolf i Franc Ferdinand i kralj Aleksandar Karađorđević. Sva trojica tragično skončaše. A nisu jedini. Slučajnosti ili ne, iz istorije treba učiti, te jedino preporučljivo “naoružanje” su kamera, foto-aparat i dvogled.

Specijalni rezervat prirode Stari Begej-Carska bara prostire se na 4.726 hektara i stanište je 500 biljnih vrsta, oko 240 vrsta ptica, 24 vrsta riba, i pojedinih ugroženih i retkih vrsta sisara. Područje je podeljeno u tri zone zaštite. Posetiocima je dozvoljen pristup samo trećoj. U prvu se nipošto ne ulazi, što zbog strogo zaštićenih vrsta, što zbog bezbednosti, jer je dom divljim mačkama i šakalima.

Iako močvarni predeo, zazuji tek pokoji komarac. Kao i svuda gde ljudska noga nije kročila, priroda je sve uredila. A ovde se baš zainatila da bude čarobna “divljakuša”.

2. Jer vožnja carskom lađom je nepredvidiva

Stari brodić se umorio i zasluženo penzionisao, a novi je uveliko zagrejao motor. Plovidba vodenom džunglom je krajnje živopisna, a u društvu razgovorljivog i srdačnog čuvara i neočekivano zabavna. Pomno slušamo priču o najuspešnijem lovcu na planeti, ali i najvećem napasniku, vilinom konjicu. Kako izgled zna da prevari. I kada ga ženka odbija, ne odustaje, a u pohodu često zna i glavu da joj otkine kleštima. Ali ne ostaje ženski svet nikada dužan. Dovija se na razne načine. Kako su različite boje, ženka poput kameleona promeni boju u onu svojstvenu mužjaku, a ako ga to ne uspe zavarati, izvrne se na leđa i pravi mrtva.

Nastavlja dobri domaćin priču o kormoranima, velikim žderonjama i načinima na koje kažnjavaju nevaljale ljude, vodomaru, prelepom najmanjom pticom ribolovcem, i nežnim barskim kornjačama. Smireni, dobroćudni kapetan se neprestano smeška i iz prikrajka dobacuje raznorazne anegdote. Otkriva nam da je barski orah istog ukusa kao onaj što se stavlja u torte i kolače i da se mora “obrati” pre no pusti sidro i zakači se za dno. Kakav brodski dvojac!

Priče su prilagođene uzrastu posetilaca. Lađa Carica isplovljava vikendom, a može da se iznajmi za posadu do 10 putnika, uz kapetana.

Koje životinjke ćete usput sresti, nikada se ne zna. Jer priroda nije zoo vrt, već iznenađujuća i uvek drugačija pustolovina.

3. Jer možete carevati vasceli dan

Porodično, sa društvom ili sa voljenom osobom. Izletište nije veliko, ali su mogućnosti razne – posmatranje ptica, vožnja biciklom, šetnja stazom zdravlja, dečje igralište, poljanče na kojem se može pikati mali fudbal, i odbojkaška mreža, koju bi valjalo sitno dotegnuti. U letnjem baru su dostupna osveženja, a za hranu se morate pobrinuti sami. Piknik korpica i ćebence za travu ili drvene klupe i stolovi pod nadstrešnicom. Uživajte, posmatrajte i osluškujte. Samo nemojte roštiljati.

4. Jer u Kaštelu Ečka su družbovali plemići

Svečano je otvoren 1820. godine. Tri dana trajaše fešta. Poslednje večeri, priredi se raskošni bal, a za klavir sede devotogodišnjak. Čudo od deteta. Franc List. Kasnije plodni kompozitor. Prisustvovao je i nadaleko čuveni grof Esterhazi. Od tada je dugo bio omiljeno sastajalište strastvenih lovaca i vlastele. Imanje je 50 godina kasnije otkupio grof Feliks Ornonkur, koji je Kaštel Ečku dogradio i izmenio. Današnji izgled glаvne, vlаstеlinske kuće pоtiče s kraja XIX i početka XX veka, kada je porоdicа bila na vrhuncu.

Dočekuje nas vitez oklopnik, u prirodnoj veličini. Na zidovima bočnog hodnika okačeni su trofejni rogovi. Izlazimo u baštu. Velika, sređena, cvetna, zelena. Sa fontanom i dečjim igralištem.

Danas je spomenik kulture i hotel. Nekadašnja balska dvorana pretvorena je u restoran. Proširio se i na velelepnu terasu. Sve odiše umećem življenja plemića nekih davnih vremena.

5. Jer se u Kaštelu obeduje dvorski

Dvoumili smo se između ribljih specijaliteta u restoranu Sibila odmah prekoputa ulaza u Carsku baru i lalinskih ukusa u Etno selu Tiganjica, ali nas je ambijent dvorca očarao. Te, da malo gospodujemo. Biramo kaštelski gulaš sa pečurkama, aromatičnu piletinu sa zapečenim njokama I lagano pečena svinjska rebarca glazirana BBQ sosom. Svaki zalogaj kao da je spreman za one plave krvi. Piletinu u Marsala vinu i čuvene mlince sa ćuretinom ostavljamo za sledeću posetu. Vratićemo se, zasigurno. Pre no što se pozdravimo sa jednim od najlepših dvoraca Srbije, šetamo raskošnim vrtom. Isto bi, verujemo, učinila i nekadašnja vlastela.

6. Jer je na BS Zrenjanin usluga carska

Kada je dan ispunjen carskim uživanjem u prirodi, povratak na asfaltni put pada teško, a najmanje što vam treba je da se zadržavate na benzinskoj stanici. Zato je NIS Petrol stanica u okolini Zrenjanina prava stvar. Tamo možete natočiti gorivo i platiti ga bez izlaska iz automobila. Dovoljno je da imate vrlo zgodnu aplikaciju Drive.Go i, uz samo dva tri klika, vaš boravak na stanici će biti rekordno kratak. Carska stvar!