Poslednje trzaje leta grabimo za još jedno sunčano druženje sa prirodom. Idemo tamo gde su plodnu, pitomu mačvansku ravnicu Srema izvajale dve rečne lepojke, Sava i Drina. Gde se priroda osamila i izrodila raznoliki biljni svet, a čovek nekim čudom rešio da je ostavi netaknutu i rezerviše za bića koja joj zlo ne čine. Životinje. A kad smo već blizu Drine, skoknućemo malo i preko grane, do najvećeg grada Semberije i čuvenog etno sela. Iz Beograda put vodi ka Sremskoj Mitrovici i dalje ka Bogatiću. Usput se prati putokaz za Kamping Zasavica.
Zašto posetiti Zasavicu i Etno selo Stanišići?
1. Jer Zasavica je pitomi safari
Mirna Sava i plahovita Drina od davnina su tokove menjale, meandre stvarale i predeo prekrajale. Kada je poprimio današnji izgled, ko bi to znao. No, keltske karte beleže da su ovde živeli zmajevi, jednom. Svojom snagom prirodu su čuvali sve dok se nisu pojavili ljudi zmajevitog duha kadri da ih zamene. Kaže legenda. A možda i istinu govori.
Specijalni rezervat prirode Zasavica prostire se na površini od 1.825 hektara, od kojih je 675 hektara pod prvom kategorijom zaštite. Nazvan je po rečici Zasavici, dugoj 33 kilometra, koja se podzemnim putem napaja drinskom vodom. Jedno je od poslednjih izvorno očuvanih močvarnih područja Srbije. Kao prirodno dobro od izuzetnog značaja zaštićena je 1997. godine.
Savršeno je mesto za celodnevni izlet, naročito porodični. Sjajna prilika za dečicu da bezbrižno trčkaraju travnatim tepihom, poigraju se na otvorenom igralištu, ali i da se upoznaju sa životinjama, sa ponekom možda i sprijatelje. Roditelji spokojno mogu da odmaraju i uživaju u domaćim đakonijama u restoranu sa velikom baštom. U ponudi je i plovidba brodićem, iznajmljivanje čamčića i ribarenje, uz dnevnu dozvolu. Ne propustite da se popnete na toranj vidikovac sa koga pogled puca na veliki deo ovih nedirnutih predela dok se u daljini nazire vrh junačke planine Cer. Može se i konačiti. Od nedavno, postavljene su dve kućice za takozvani glamping, glamurozni kamping u glamuroznom prirodnom orkuženju.
Svakako najzanimljivija je safari vožnja električnim busićem. Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta je neprocenjivo, počinje priču simpatični vozač. Pronađeno je 150 novih vrsta flore i faune, a prošle godine otkriven je rečni račić star 540 miliona godina! Rezervat je stanište 216 vrsta ptica kojima gospodari orao belorepan, 20 vrsta riba, među koje se udenula i dvodihalica mrguda, u narodu znana kao crnka, zaštićena kao prirodna retkost, 275 vrsta gljiva i pet vrsta tartufa, 70 vrsta dnevnih leptirova, i šest vrsta zmija, ali bez brige, nijedna nije otrovna. Ni biljčice ne zaostaju. Ima ih 680 vrsta. Izdvaja se smrdan od koga se spravlja narodni lek. Kakva gužva raznolikosti i bogatstva!
Ubrzo stižemo do središta safarija, pojilišta sa ispitanom vodom iz arteskog bunara. Žurka u toku. Mnoštvo domaćih, tačnije bosanskih brdskih konja, podolskih goveda, kravica, i prasića, koji ne mare mnogo za nezvane goste. Poneko grlo nam uputi upitljiv pogled, poneko i priđe, ali većina teško da nas je primetila. Svikli se na suživot, a i ljude. Biće da su ovde svi dobrodošli sve dok se ponašaju u skladu sa ovdašnjim pravilima. Nema magaraca, primeti neko. Mora da su se lenjivci uspavali i kasne na jutarnje pojenje. Dobri vozač odmah pokrene busić i odveze nas do njih. Kao po komandi prilaze, neustrašeno i umilno ne bi li se ogrebali za koji zalogaj. Pristižu i pulad. I mladunci druželjubivi. Njuškaju se sa mališanima. Mila, mazna stvorenja. Eto, sada znate zašto nas muškarce žene često nazivaju magarcima, nasmeja nas sve vickasti vozač. Ispustio je, sigurno nehotice, da spomene tvrdoglavost magareću.
Safarijem se može i prošetati. Ne uzdajte se mnogo u svoj istančani njuh i dobro obratite pažnju na usputne nagazne mine, mnoštvo ih je. Sve je to prirodno i ne bi nikako valjalo da je drugačije. Uživaćete u nestvarno netaknutoj prirodi naših predaka. Takvom je treba sačuvati za potomke.
2. Jer u Zasavici se spravlja jedinstveni sir na svetu
VIDEO
6 razloga da posetite Zasavicu i Etno selo Stanišići
Ujedno i najskuplji – 50 grama košta 50 evrića. Magareći. Pravi se, očekivano, od magarećeg mleka. Veoma je slično majčinom, bogato je hranljivim sastojcima i vitaminima, izuzetno niskog procenta masti, ne izaziva nikakve alergije, i pije se sveže. Prema zapisima, odvajkada ga je narod koristio kao lek. Mnogo je truda uloženo dok se mleko nije usirilo. I to bez ikakvih aditiva. Čista organska proizvodnja na način koji su primenjivali naši stari, sa pašnjaka koji nije preoran poslednjih 300 godina. Receptura, koja se ne odaje ni za živu glavu, pronađena je, ali ne i potrebne količine mleka. Za kilogram ovog mlečnog zlata potrebno je 25 litara mleka. Magarica daje mleko šest meseci, a prva tri meseca ne sme da se muze. Tek ako je mladunče napredno i zdravo, tokom druga tri meseca mleko joj se kraducka. Pa sad, možda svetska eksluziva Zasavice i nije toliko skupa.
Svega nekoliko dana po objavi vesti da se sir sačinio, u Zasavicu je pristigao lični izaslanik britanske kraljice Elizabete II, otkriva nam razgovorljivi domaćin, koji je i najzaslužniji za nastanak mlečnog čuda. Ne znamo da li se njenom veličanstvu sir dopao, ali ga je zasigurno okusila. Mi nismo, nažalost. Ali nas je magarećim kobasicama počastio domaćin. Izvrsne su. Ako ne sir, možete sebi priuštiti mesnu prerađevinu od mangulice, konjskog i magarećeg mesa, ili narodne preparate od bilja.
Težak je rastanak sa živim svetom Zasavice, ali kanimo za dana preko Drine, u bratsku Semberiju.
3. Jer Stanišići su vikend oaza
Najbliži je prelaz Badanovci, preko Pavlovića mosta. Uz ličnu kartu, eto nas očas u Etno selu Stanišići. A tamo, nema čega nema, od igle do lokomotive, doslovno. Na ulazu nas dočekuje stanica Podlugovi, i odmah u nama zapeva Čola. Odatle kreće turistički vozić. U jezercetu pored je Nojeva barka, brodić zanimljive istorije, kome eto, nije bilo suđeno da zaplovi. Idemo pešaka u obilazak. Još nekoliko jezeraca sa labudovima, šepuri se i par crnih sa svojim mladuncima, mostići, mini zoo vrt, crkva i kapelica, svečane sale za raznorazne proslave, i mali amfiteatar za priredbe. Ljubitelji sporta mogu da igraju tenis, pikaju fudbal i oprobaju se na strelištu. Upečatljive su stare brvnarice prenete iz sela opštine Vareš i planina Zvijezde i Romanije, sa pokućstvom i narodnim nošnjama i kućice građene od kamena. Pojedini delovi izgledaju kao muzej na otvorenom – vodenice, kovačnica, mlekara, i mlin potočar, koji još melje brašno za potrebe restorana. Smestiti se može u etno kućicama prilagođenim savremenim potrebama i hotelima sa pet zvezdica sa velnes i spa uslugama.
Upriličen je i audio vodič za one koje žele da saznaju više o istoriji i duhu mesta. Sve je učinjeno da se posetiocima ugodi, od prostranog parkinga do raznolikih sadržaja. Za svačiji ukus i džep ponešto. Možda previše načičkano, možda ponegde i prejaki sudar starog i novog. Ali sve sređeno i besprekorno čisto. Domaćini srdačni, gostoljubivi i veseli, po tradiciji već.
4. Jer u Stanišićima teletina ispod sača je vrh vrhova
Od nekoliko restorana, biramo Konobu, iz koje su se Stanišići i razvili. Gužva i utrkivanje naroda za prazan sto nagoveštavaju odličnu hranu. I jeste, i to više nego odlična. Naručujemo platu predjela- uštipci, još vrući, kajmak, vanredan, sir, i domaći pršut. Bilo bi nam dovoljno, ali kako ne probati roštilj i teletinu ispod sača. Pljeskavica i ćevapi, očekivano savršeni, nadaleko čuvene roštiljdžije ne mogu da omanu. A tek teletina! Vrhunski spremljena, raspada se i topi u ustima. Ako zbog nečega vredi prevaliti put do Stanišića, onda je to bez sumnje hrana.
5. Jer Bijeljina je dom muzeju Semberije
Smestio se na glavnom gradskom trgu, u najstarijoj zgradi, koju bi valjalo spolja doterati. Baštini više od 10.000 predmeta raspoređenih u tri stalne postavke. Arheološku čine eksponati iz doba od neolita do kasnog srednjeg veka, zbirka stećaka sa ćiriličkim natpisima na staroslovenskom i rimski kameni spomenici. Istorijska soba prikazuje prošlost grada od prvog pomena 1446. godine, a etnološka, verovatno i najzanimljivija, pruža uvid u narodni život sela Semberije i starogradsku kulturu Bijeljine. U čitavom prostoru za oko zapadaju kost i zub mamuta, kome godište nije određeno, i radio koji je revolucionaru i književniku Rodoljubu Čolakoviću, rođenom u bogatoj bijeljinskoj porodici, poklonio lično Nikita Hruščov, nekadašnji vođa Sovjetskog Saveza. Nedavno je otvorena i Spomen-soba palima u poslednjem ratu.
Na glavnom trgu Muzeju društvo pravi zgrada Skupštine grada, spomenik kralju Petru I Karađorđeviću i parkić sa podnom šahovskom tablom i velikim figurama. Dok dvoje pokušavaju jednog drugog da matiraju, nekolicina sa klupa dobacuje. Tako se nekada živelo.
6. Jer od sada možeš ostvariti popuste i na našim benzinskim stanicama u BiH
Nakon što smo posetili muzej Semberije i ispunili svoja čula istorijskim činjenicama i lepotama, okrepili smo se na Gazprom benzinskoj stanici Bijeljina 1. Ljubazno osoblje nam je u domaćinskoj atmosferi pružilo lepe informacije o novim popustima. Karticu lojalnosti Sa nama na putu iz Srbije sad možete da koristite i u Bosni, a kažu nam da za više informacija posetimo vest o popustima u BiH. Puni utisaka i spremni za povratak, krenuli smo kući uz obećanje da ćemo se vratiti u Semberiju – gde je istorija mnogo pričala, a budućnost tek kreće da zausti.
