Да ли сте знали? Иако су за нафту знали и стари Кинези и древни Египћани, њено име је заправо персијског порекла и потиче од глагола „нафата“ што значи „знојити се“. Наиме, на црну, лепљиву течност која је избијала на површину, Персијанци су гледали као на зној земље, а њихово име се задржало све до данашњих дана.
На основу ове колоритне приче можемо закључити да, у извесној мери и у зависности од технолошког напретка, људи широм планете нафту користе већ хиљадама година. Ипак, сама индустрија је доста млађа…
Постоје различити подаци о тачном датуму производње прве нафте у индустријске сврхе, али је извесно да се то догодило у првој половини 19. века. На нашим просторима, та историја још је краћа, а прави и системски развој може се пратити тек након Другог светског рата.
Том развоју немерљив допринос дала је и Нафтна индустрија Србије (НИС), односно компаније из којих је касније формиран НИС. А у њиховом пословању нарочито је била значајна прва деценија…
Одакле се кренуло?
Савремени развој индустрије нафте у Србији почиње 1945. године формирањем првог домаћег предузећа за промет нафте и нафтних деривата под називом Петролејско предузеће општедржавног значаја „Југопетрол“. Две године касније ово име се мења у Трговачко предузеће за промет нафте и нафтиних деривата „Југопетрол“ Београд.
Данас знамо и да су основна средства предузећа те давне 1947. износила нешто мање од 18, док су обртна била 28 милиона тадашњих динара. Као предмет пословања наведен је „увоз, извоз и промет петролејским производима и сировинама“.
Тих давних дана данас се ретко ко још сећа. Ипак, и постојећи подаци довољно су илустративни. Наиме, свој рад једна од најуспешнијих компанија са ових простора почела је са само 180 запослених и у веома неповољним условима.
Према неким подацима, само на територији Србије, у четворогодишњим ратним разарањима, уништено је око 85 одсто објеката који су служили за складиштење и продају нафтних деривата. У читавој земљи постојало је само девет бензинских станица (које су се све налазиле у Београду), а ни ситуација са складиштима и стовариштима није била много боља – у Београду (на Чукарици) постојало је једно складиште, док је у читавој држави, у различитом степену функционалности, било тек двадесетак стоваришта, од чега су се три налазила у главном граду.
истраживањима.
Све бројке компаније чије наслеђе данас баштини НИС биле су у успону. До 1957. број запослених у „Југопетролу“ се попео на 614, а вредност основних средстава је стоструко порасла.
Три пута више радника остварило је приближно три пута већи промет. У години оснивања тржиште је потрошило око 51 хиљаде тона нафте и нафтиних деривата. У години обележавања прве деценије рада, та бројка је први пут прешла сто хиљада и износила је тачно 175.257 тона.
Порастао је и број објеката. „Југопетрол“ Београд је тада имао два централна складишта (у Београду и Смедереву), 19 стоваришта и пет аеросервиса – у Земуну, Подгорици, Дубровнику, Тивту и Скопљу.
Број бензинских станица и даље је био скроман – у Београду их је постојало 11 и у унутрашњости 16. Ипак, почев од 1953. и на томе је почело интензивније да се ради, па је и та бројка расла, а слично је било и са транспортним капацитетима.
Куда се ишло?
Ваља поменути још и ово – у првој деценији рада, „Југопетрол“ се појавио и на иностраном тржишту, као прво предузеће у Југославији регистровано за послове спољне трговине. Развој те делатности почео је 1953. године када је за потребе наше земље увезено три и по хиљаде тона нафтиних деривата који су недостајали на домаћем тржишту.
Након што је нафта пронађена и у Србији, на светском тржишту Југопетрол се појавио и као извозник. Иако су то у прво време биле скромне количине, на овај начин исписана је још једна страница домаће историје – ова компанија постала је компанија која најдуже ради на спољнотрговинском промету течних горива у нашој земљи.
Пут ка будућности био је истрасиран.
Наставиће се…
Аутор текста: Александра Богдановић „Историјски забавник“
