Да у Србији има нафте и гаса, знало се још у давна времена. Ипак, истраживања су пре Другог светског рата била спорадична, несистематска и у највећем броју случајева – неуспешна. Ова слика је полако почела да се мења почев од 1945. када држава почиње са озбиљнијим улагањима у развој ове индустрије, а нарочито након 1949. године када са радом почиње Предузеће за истраживање и производњу нафте, претеча једне од најзначајнијих и најдуговечнијих компанија у Србији – Нафтне индустрије Србије, или популарног НИС-а.
Кратка историја дуге потраге
Још крајем 18. века, први изданци нафте регистровани у западном делу Панонског басена навели су истраживаче на закључак да се сличне резерве могу пронаћи и на територији Војводине. Како је област у то време била у саставу аустроугарске монархије, они су били ти који су, током 19. века, први започели истраживања, нарочито у Банату, али нису имали много успеха.
Непрегледна равница испресецана рекама и са земљиштем које се често плави, није пружала нарочите услове за рад, па је територија Војводине у аустроугарским књигама била више у теорији него у пракси означена као нафтоносна.
Ни након 1918. када је та територија ушла у састав Србије, ситуација се није много променила. Током ’30-их година било је покушаја да се нафта и гас открију и у нашој земљи, али резултати су били слаби. Истраживања и радови су били скупи, а држава их није сматрала нарочито исплативим. Са друге стране, за такве врсте пројекта није био заинтересован ни страни капитал јер је суседна Румунија већ имала рафинерије и продајну мрежу.
Због тога су, и поред основане претпоставке да у Банату има нафте и гаса, озбиљнија испитивања тог простора почела релативно касно. Интересантно је да су прва геолошка истраживања у Банату вршили Немци 1942. године, за време Другог светског рата, у рејону Велика Греда-Локве-Јаношик. Почетна мерења урадили су стручњаци из фирме „Сеизмос“ из Хановера, а била су организована и истражна бушења са специјализованим екипама.
Ратна ситуација није дозволила да се са овим истраживањима оде далеко. Из истог разлога о њима не постоји ни много података, тако да су прави радови на истраживању и експлоатацији нафте у Војводини систематски и озбиљно започели тек након ослобођења.
Нова предузећа и нове идеје
Осим слободе, крај Другог светског рата донео је и промену читавог друштвеног система, па средину ’40-их година прошлог века карактерише и оснивање великог броја нових институција које су имале пресудан значај за развој нафтне индустрије у Србији.
Већ почетком 1945. у оквиру Савезне владе Демократске Федеративне Југославије, формирано је Министарство рударства које је у свом саставу имало и Одељење за нафту, со и гас. Исте године, основана је и прва домаћа фирма за промет нафте и нафтних деривата – Петролејско предузеће општедржавног значаја „Југопетрол“, која од 1947. носи назив Трговачко предузеће за промет нафте и нафтиних деривата „Југопетрол“ Београд. Две године након са радом почиње и Предузеће за истраживање и производњу нафте које као примарни задатак има да у источном делу Панонског басена открије “црно злато” и које се од 1952. зове „Нафтагас“.
У тим првим данима, радило се у веома тешким условима. У ратом разореној земљи функционисао је мали број бушачких гарнитура, није било неопходних геофизичких апарата, као ни обученог кадра.
Ипак, и то се полако мењало. Финансијска ситуација постајала је све стабилнија. Такозвана „плитка“ бушења већ 1949. мењају истраживања на дубинама већим од хиљаду метара, а како је држава почела да издваја значајна средства за школовање кадра, у новоосноване фирме почели су да долазе млади стручњаци из рударско-геолошке области.
Дан када је потекла нафта
Заједно са новим кадром стигли су и први резултати. Само пет месеци након оснивања Предузећа за истраживање и производњу нафте, 13. јула 1949. године, на бушотини Вг-002, на територији насеља Велика Греда, у општини Пландиште у Јужнобанатском округу, пронађено је прво лежиште природног гаса у Србији. Производња је почела три године касније.
Ипак, круна тих првих дана пословања предузећа чије наслеђе данас баштини Нафтна индустрија Србије или добро познати НИС, била је откриће првог нафтног поља у Србији! Тог 17. новембра 1952. нафта је потекла из бушотине Је-001, код Јерменоваца у Банату, недалеко од раније откривеног лежишта гаса.
Експлоатација нафте на овом пољу почела је четири године након открића, 1956. и и данас траје. Заједно са напорима пионира српске нафтне индустрије расли су и успеси – за само три године производња се са 7.350 тона повећала на око 84.000 тона.
Све ово дало је додатни „ветар у леђа“ развоју нафтне индустрије у Србији. Добијена су средства за даља истраживања и развој предузећа. Ентузијазам запослених био је огроман, а не треба заборавити ни чињеницу да су основну радну снагу на терену чинили мушкарци из оближњих села који су управо ту стицали искуство које су касније могли да пренесу другима.
Тако је потрага за „црним златом“ Србије, осим авантуре, постала и невероватна школа живота. Многи од њених првих „ученика“ израсли су у неке од највећих домаћих стручњака из области истраживања и производње нафте и гаса који и данас своје знање преносе новим генерацијама.
Наставиће се…
Аутор текста: Александра Богдановић „Историјски забавник“
