Мало је окаснило, али га дочекасмо, не претерано усхићени. Јер, по свему судећи, овог лета нема нам морских путешествија. Али не бисмо ми били народ какав јесмо да немамо скривеног кеца у рукаву, чак и за ова времена зла. Спаковасмо тако летње пинкле и упутисмо се ка мору, нашем, домаћем. Изабрасмо дужи, али занимљивији пут, преко Панчева и Ковина. Успут, опет та раздрагана и необуздана природа и поља сунцокрета, који се непоколебљиво и предано уздижу ка сунцу. Свашта се да научити од мајке природе.
Зашто посетити Сребрно језеро и тврђаву Рам?
1. Јер и “Drive Cafe” покреће врхунски причу
На путу до Сребрног језера, направисмо предах на НИС Петрол бензинској станици у Ковину. Оно што на НИС Петрол или Газпром бензинским станицама не треба пропустити је врхунска Drive Cafe kafa у којој можете уживати из чаша са различитим мотивима Србије. Но, осим тога што чаше осликавају нашу земљу у малом, оне доносе и премијум италијанску кафу пржену посебном методологијом.
2. Јер Дунав се не да препливати али скелеџија уме преко
Можда више не тако плав, али и даље силан. Зна да се узјогуни, заковитла и усталаса, али данас је тако мио, питом и кротак, дакако само наоко. Дунавска бонаца. Скела из Банатске (Старе) Паланке од 7:30 вози на три сата. Уколико мало ураните, можете уз пићенце сачекати у башти оближњег ресторана.
На скели, разног света. Сви фоткају и снимају, у тишини, скоро бојажљиво, као да не желе да пробуде воденог горостаса. Довде је већ ослухнуо шапате четири престонице и пригрлио тајне пет земаља, док оне кроз Србију још увек радознало осваја. Двадесетак минута сплаварења величанственом, непрегледном воденом површином. Пристадосмо под зидинама недавно обновљене тврђаве.
3. Јер је Рам много више од тврђаве
На остацима античких и византијских темеља подигао ју је турски султан Бајазит ИИ крајем XВ века као стратешко, артиљеријско упориште за одбрану границе од угарских упада. Предање вели да током обиласка својих војника султан застаде да одмори на брежуљку и остаде омађијан погледом који се пружа на Дунав. Седе на ихрам (простирку за молитву), помоли се и рече: “Саградите ми град”. И би тако! У турским изворима, спомиње се као Ихрам Харам, а по другој легенди, настанак села везује се за осниваче Рима, браћу Ромула и Рема. Извесно је и да је место походио злогласни хунски вођа Атила, познатији као Бич божји.
Под утврђењем је римска табла, исписана на латинском, коју су Османлије неким чудом сачували, сматра се, због поштовања војничког кодекса. Одмах изнад, у сеоској кући је и школа коју похађа само два ђака и чији део ће ускоро бити преуређен у музеј. Није само турски султан био очаран овим дунавским крајем, већ и двоје Тајланђана, који су се накратко одрекли свог острвског раја, изнајмили кућу у селу и пуна два месеца живот делили са Рамљанима. Има ли боље препоруке? У атару села налазе се остаци римског војног логора Ледерата и келтског светилишта, старог око 3.000 година, са кога се види… па, попните се и уживајте.
4. Јер је у српском мору вода слатка
Пошто се надахнусмо природом и историјом, стигосмо на одредиште. Вештачко језеро, настало преграђивањем дунавског рукавца, смештено је у долини, окруженој брдима. У сутон, када сунце залази иза Карпата, вода сребрнкасто светлуца и баца искрице. Тако му народ надену име.
Плаже су травнате и шљунковите, а има и купача који воле да се осаме на “дивљим” бетонским сунчалиштима. Шљунак је насут по дну пар метара од обале, те је вода бистра и пријатне је температуре. Језеро се стално пречишћава, а сведочили смо и вађењу траве машином која је управо пристигла са београдске Аде. За млађе и умешније пливаче направљен је базен у језеру, за скакање и ватерполо.
Рива, додуше без палми, живахна и шаролика. Ресторани, дечја игралишта, киосци са кокицама и крофницама, продавнице, штандови са сувенирима, пливачким помагалима на надувавање, папучама за плажу и осталим потрепштинама, у случају да нешто нисте собом понели. А за што вернији доживљај морског амбијента, потрудили су се власници кафића, за ово подручје необичних назива – Римини, Сан Тропе … па сами бирајте у чије ћете воде упловити.
Опуштање, купање и забава за најмлађе нуде се и у аква парку, са пет базена и два тобогана. Плаже, чиста језерска вода, забава, добра храна, и разноврсне спортске активности – чини се много више од понуде просечног летовалишта. Једино недостаје та со у води. А ко уопште воли да га очи пецкају?
5. Јер су добродошли и кампери и јахташи
Поред хотелског и приватног смештаја, одвојен је простор за љубитеље камповања са приколицама и шаторима, а може се изнајмити место и дотерати сопствени кров над главом. Камп, смештен уз саму обалу, опремљен је санитарним чвором и тушевима. На другој страни језера је марина са привезиштем за власнике јахти и једрењака.
Долазак се мора најавити. Да гостима на води ништа не мањка, домаћини су обезбедили ражањ, роштиљ и тањирачу. Тек да не забораве да су у Србији. Истински заљубљеници у Дунав, они без сопствених пловила, могу се такође “укотвити” у марини, на шлепу са обновљеним собама и климом. Пецање из кревета и јутарње разгибавање у Дунаву, скоком са прамца.
6. Јер ленчарење није дозвољено
Излежавање на плажи по читав дан није баш упутно у оваквом спортском окружењу. Поред пливања, ваља са друштвом заиграти одбојку на песку, изнајмити педалину, кајак или све популарнију СУП (станд-уп паддлебоардинг) даску. У поподневним сатима можете опробати своје вештине на тенском или мини голф терену, протрчати уређеном стазом, провозати бицикл или, ако нисте скроз фит, изнајмити електрични тротинет. Ту је и кошаркашки камп Милоша Теодосића. Да, да, мађионичара међу обручима који нам је подарио много радости и убацио ону незаборавну тројку Шпанацима за светско полуфинале, сада већ далеке 2010. Овде се стварају будући шампиони.
7. Јер крстарење не мора бити привилегија богатих
У смирај дана, испловљава брод Силвер Стар на трочасовно крстарење Дунавом. Уз освежење и понеки залогајчић, уживаћете у панорами Великог Градишта, насеља Усиње, Винци и Молдова Веке, некада војног утврђења, завирити на румунску територију преко речног острва Молдава, пре него се на стрмој литици укаже средњевековна тврђава Голубац, у предворју Ђердапске клисуре. Ту се Дунав баш размахао, око 6.5 километара у ширину. Сваки сусрет са овом очаравајућом реком је нарочит, а пловидба њиме незаборавни доживљај.
8. Јер се тазе улове спрема на Аласки начин
На заслужени обед, по препоруци, пођосмо у ресторан Аласке зоре (успут питајте за Данкову кафану) у оближњем рибарском насељу Пожежено, где је скоро свака кућа радионица за израду метли, те га називају и село метлара. На води, скромно сређено кафанче са чувеним карираним стољњацима, опуштено окружење и срдачни домаћини , искусни у справљању праве аласке чорбе и рибе. У понуди је само свежа риба – сом, шаран, смуђ… и шта год друго уловљено тог јутра. Стиже на овалу са разноразним ђаконијама приде. Истински дунавски угођај.
9. Јер се из „незнања“ некада изроди чудо
На повратку, преко Пожаревца, упутисмо се ка манастиру Нимник. Укључисмо навигацију, јер путоказа, нажалост, нема. Но, ипак залутасмо. А када технологија закаже, ту су мештани да помогну намерницима. Следите наш пут и стићи ћете до срдачне бакице која ће вам, тврдимо, улепшати дан.
Назван по речима храбре чобанице Николине, која не хтеде разбојнике упутити ка манастиру који намерише опљачкати. На свом матерњем, влашком језику, само изусти: “Нишћу нимник” (не знам ништа). “Незнање” је коштало живота, а над њеним гробом подигнута је капела коју је народ прозвао Светињом. Верује се да се баш ту дешавају чудесна исцељења. Цркву је у време око Косовског боја саградио војвода кнеза Лазара, Богосав, а обновио је кнез Милош Обреновић.
10. Јер ако изда сунце, оближње наслеђе неће
Ако се време дрзне да вам поквари сунчање и купање, ето прилике да боље упознате културне, историјске и верске знаменитости отаџбине. Свега неколико километара је Велико Градиште до којег се може пешачко-бициклистичком стазом, где не треба заобићи родну кућу глумице Жанке Стокић и споменик чувеном музичару и диригенту Властимиру Павловићу Царевцу. Недалеко од Градишта, у Дунав се улива златоносна река Пек, која ситне честице злата брижљиво скрива у свом кориту.
У правцу Костолца је археолошко налазиште Виминацијум, а мање од сат вожње је чудотворни манастир Тумане. Брзо се стиже и до једне од дунавских лепотица, Голубачке тврђаве, унутар Националног парка Ђердап, где је смештена неолитска насеобина Лепенски вир. Одмор на српском мору ништа не може да наруши, па ни топла летња киша. А и она зна бити романтична.
