Тамо где се огранци горостасних Карпата сусрећу са непрегледном равницом, где падине Вршачких планина шурују са сунцем, а уздахе необраног грожђа и мирисне укусе вина побуђује неукротива кошава. Тамо где каткад доћарлија и дах српске Сахарe – Делиблатске пешчаре, шћућурила се варош. Подно брега. Другује са Румунијом. Грли Банат.
Зашто посетити Вршац?
1. Јер је Вршац град вина и великана
У историјским списима први пут се помиње 1427. као Подвршан. Називи су се мењали, али се врх задржао до данас. Зову га и Стеријин град, по оцу српске драме, Јовану Стерији Поповићу. Оправдано свакако, но можда неправедно према другим знаменитим Вршчанима – сликару Паји Јовановићу, велемајстору Бори Костићу и поети Васку Попи, који се родио у оближњем сеоцету Гребенцу.
Најчувенији је по свом пространом и издашном виногорју, које је рађало још у доба Дачана и римске владавине. Пићу богова остао је вечно веран. Сваког септембра домаћин је Данима бербе грожђа, које су мештани симпатично крстили „Грожђебал“.
Данас живи у богатству различитих националних заједница, култура и вера. У миру и слози. Успео је, неким чудом, да обузда свакојаке ћуди. Срдачни су, опуштени и насмејани Вршчани. Види се, воле свој град. Чист је и уређен. Многи би се могли угледати.
2. Јер вас градске лепотице очаравају на сваком кораку
У доба када су култура и све старинско гурнути у запећак, Вршац негује своју баштину. Нарочито архитектуру. Нема небодера, нити горопадних стакленаца. Све је складно и љупко. Могло би се чак рећи, поетично. Милина је шетати и разгледати. Међу највелелепнијим здањима су Владичански двор Банатске епархије из 1750, која је после обнове попримила необарокни и неоренесансни изглед, и неоготска Градска кућа (Магистрат). Никако не пропустите да се попнете до Апотеке на степеницама. Барокна грађевина у којој је 1784. године отворена прва вршачка апотека Код спаситеља. Међу најстаријима је у Србији. Мештани тврде, шеста по крштеници.
Етничка разноликост изродила је и богату верску архитектуру. Саборни храм Светог оца Николаја, из друге половине XVIII века, најстарији је православни храм у Вршцу. Римокатоличка црква Светог Герхарда је из друге половине XIX века. Импонзантна неоготска богомоља са торњевима који додирују облаке. Доминира градом. Румунска православна црква, изграђена почетком прошлог века. Повелика и живописна, споља. Нисмо ушли, као ни у католичку. Обе су затворене. Да ли смо се указали у неправо време или своја врата отварају само за посебне прилике, нисмо успели да дознамо. Штета. Унутрашњост обе мора да је подједнако раскошна.
На главном тргу је здање где је боравио Карађорђе. На повратку из Русије, у раним данима месеца јула 1817. сместио се тајно у Штенгеревој гостионици. У журби, у духу вечитог устаника, рачун не плати новцем, већ остави две сребрне кубуре. Гостионица је отишла у историју, али зграда чува успомену на Црног Ђорђа, његовом сликом и називом Два пиштоља.
3. Јер градски музеј баштини дела славног реалисте
Смештен је у згради Конкордија. Основан је 1882. Велику захвалност дугује истраживачу, учитељу и публицисти Феликсу Милекеру, који је дао значајни допринос музејској збирци. Атмосфера топла, другачија од већине здања која чувају културно благо. Друштвени и културни живот града представљен је збирком Хроника. Две собе са делима Паје Јовановића. Чувени „Вршачки триптих” и портрет Александра Карађорђевића у природној величини, насликан пар година пре атентата у Марсељу, још неколико портрета знаменитих личности, све осликано аутентичном палетом боја којом се служио реалиста светског гласа. Изложене су и археолошка и етнолошка збирка, а ускоро ће бити представљено и оружје. Музејски простор у згради Конкордија није велики, али је поставка веома занимљива и питка.
4. Јер у Вршцу је кућа у којој је стварао Стерија
Кућу је подигао Стеријин брат Ђорђе у другој половини XIX века на темељима старе, у којој је рођен Јован. Аутентични намештај, клавир и писаћи сто за којим су настала „Покондирена тиква”, „Зла жена”, „Кир Јања”, и „Лажа и паралажа”. Изложени су и поједини изворни рукописи, фотографије и портрет Стерије, дело Уроша Предића (још једног мајстора реализма).
Стерија је велики родољуб и интелектуалац, слободољубив. Заслужан је за оснивање Народног музеја и Друштва српске словесности, претече Академије наука и уметности. Живи кроз своја непролазна дела. Можда је и сасвим праведно што се Вршац зове и Стеријин град.
У Стеријину кућу не улази се тек тако. Број телефона особе која ће вас пустити унутра истакнут је на вратима. Док чекате кључоношу, немојте згубиданити. Први комшија је вински подрум. Завирите, делује баш вински.
5. Јер је градски парк ботаничка башта
Рађен је по узору на француске и енглеске паркове, мешовитог пејзажа. Бројне врсте листопадног и зимзеленог дрвећа, украсно грмље и разнобојно цвеће. Клупице за одмор, дечје игралиште, фонтана, и старински кафић са великом терасом. На улазу стоји упозорење: „У случају појачаног ветра, не улазите”. Ех, шта ли појачано подразумева овде где вазда звижди и фијуче.
6. Јер на БС у Вршцу можете платити ИПС-кодом
Вршац крије много чуда, од божанственог вина, преко уметничких дела, па до данашњих модерних чудеса. Рецимо, на НИС Петрол бензинској станици у Вршцу можете платити гориво и друге купљене ствари и ако сте заборавили новчаник. Довољно ће бити да на свом телефону покренете апликацију ваше банке и да одаберете опцију „IPS покажи”. Ваш телефон ће, потом, генерисати QR код који ће радник на каси очитати и износ за плаћање скинути директно са вашег рачуна.
И практичнији и бржи начин како бисте што пре наставили ваш обилазак преосталих вршачких лепота.
7. Јер се у Вршцу кале најбољи летачи
Док знатижељно испитујемо сваки , непрестано надлећу авиони. Нема бојазни. Знамо да су наши. Вршац је познат по Ваздухопловној академији. У њој се брусе они наши врсни пилоти што летелицу приземљују неосетно, као у паперје. Нисмо питали за небески круг изнад града. Други пут.
8. Јер је на брду Миса уређени видиковац
Стиже се колима или степеницама из самог града. Лепо је сређен, са клупицама за дружење или осаму. На платоу је капела Светог крста (крижа), најстарији католички храм у Банату, из двадесетих година XVIII века. У близини је Црква Светог Теодора, стаза здравља, клуб екстремних спортова, а мало више – Вршачки замак.
9. Јер је Донжон кула некад штитила Вршац
До паркинга ћете лако, а после мало пешачења, кроз шумицу. Уживаћете. Кулу није подигао Ђурађ Бранковић, већ угарски краљеви, и не у XV, већ у XIV веку, упоран је наш домаћин-водич, историчар. Поткрепљује тврдњу чињеницом да се некадашње утврђење помиње у списима још 1323. године. Има близнакињу, ситно млађу, у Чакову, родном месту Доситеја Обрадовића. Најочуванија је Донжон кула, висине 20 метара. Повремено је красе и уметничке поставке. Поглед би одавде требало да пуца…, али не баш. Заклања га огромни репетитор. Могао се поставити на неки други оближњи брежуљак.
10. Јер је село Гудурица вински рај
Удаљено је петнаестак километара од града. У виногорју, наравно. Зову га „Европа у малом”. Удомљава 14 нација. Винарија је прегршт. Но, као сваки друг на друму, бирамо ону тек у повоју, За своју душу. Па ако је за газдину, биће и за нашу.
Пијуцкамо домаће винце на посебно израђеној гарнитури од бурића, окружени муљачом, пресом и другим винским оруђем. Износи се и мезе – кобасице, димљене ђаконије, домаћи ајвар, туршија, и хлеб премазан машћу и посут алевом паприком. Заборављени укус детињства. Крај је богомдан за вино. Осунчане падине, земља погодна за воће и винову лозу и ружа ветрова. „Болест одлази”, кажу газде који се поносе својим здравим грожђем које се много мање прска него у другим крајевима земље. Захвални су ветровима. Пред полазак засладисмо се штрудлом и питом од вишања. Баш су се потрудили добри домаћини. Сјајно винско поподне. Још да су засвирали тамбураши. Биће прилике.
У повратку, сунашце залази у даљини, а ветар тек почиње да разиграва помало уснуле ветрењаче. Велике и бројне. „Вршац, лепа варош”, тепао му је Стерија. Више него сагласни. Овековечио га је кистом маестрални Паја, а опевао језгровито и себи својствено „умало” Вршчанин, Васко:
У виноградаревој руци
Пруженој из облака
Златан грозд
У једном зрну кула од кукуруза
У другој чаробни Брег
У трећем равница мајка…
