Од Келта до Срба. У књигама и путописима заведен као капија Истока и Запада. Доживео је и преживео многе народе и освајаче. Све их отпратио. Данас, као највећи град југа своје домовине, одмара на обалама Нишаве, дичећи се разноврсним наслеђем, старом кафаном и мераком.
Зашто посетити Ниш?
1. Јер Ниш је град дуге и бурне историје
Подручје данашњег Ниша било је насељено хиљадама година пре нове ере, показују археолошке ископине. Као град су га сазидали Келти у трећем веку старе ере и назвали Вилинград, по Вилиној реци (Нависсос). Слично име задржали су сви завојевачи.
Због свог географског положаја непрестано је био мета војски и владара. Рођењем цара Константина на његовом тлу, у другој половини трећег века, добија важно место у историји. Постаје значајно трговачко, војно и административно средиште покрајине Горње Мезије. Много пута је рушен и обнављан. Прошли су Хуни, Варвари, Словени, Авари, Бугари, византијска војска… Стефан Немања га је прикључио Србији, накратко. Војевао је са Османлијама скоро пет векова, а у међувремену био део Аустријског царства. За време Првог светског рата, био је престоница. Многи су за собом оставили вредна културна блага. Поједини су завредили споменике. Обогатили га шароликом архитектуром.
Центар, на десној обали Нишаве, ужурбан и жив. На главном тргу, високи споменик са коњаником и заставом, захвалност ослободиоцима. Даље се протеже главно шеталиште. Поглед се мути од нападних реклама. Бљештава, крупна слова посвуда. Многа исписана несрпским језиком. Поенглезио се. У тој недопадљивој трци без циља, заостају градске лепотице. Прекрасна, стара, аристократска здања. Срамежљиво покушавају да се прогурају, покажу. Успеће само код упорног и стрпљивог ока. Поједине обновљених фасада. Поједине унижене стакленом надоградњом. Ново доба, чини се, узима данак у красоти, складу, језику… Безобзирно.
2. Јер казанџијско сокаче чува дух старих времена
Последња сачувана улица некадашње нишке чаршије. Делимично. Некада турска занатлијска четврт, данас угоститељска уличица. За кафанским столом, дочекује нас Стеван Сремац у живом разговору са литерарним јунаком Калчом. Чува их верни пас Чапа. Ниш је био Сремчево непресушно надахнуће. Био је очаран непосредношћу, шалама, начином живота, и говором југа.
Старе занатске радње успеле су да опстану до краја 20. века, када су их заменили кафићи и ресторани. Поједини су задржали стари шарм. Поједини се помодарили. Чак се и у ових стотињак метара минулих дана ушуњао по који “Енглез”. Шта ли би рекао Сремац? Куд ли се деднуо његов Ниш којем је посветио своја најчувенија дела?
Обале Нишаве, укорићене у камене бедеме. Чисте. На пролеће, мора да су живахне. Преко реке, другачије. Мирније и питомије. Истиче се прелепо здање у коме је смештен Универзитет у Нишу, обгрљен цвећем. Скоро па савршени крајолик да нема пијаце, тик уз зидине тврђаве.
3. Јер нишка тврђава је међу најлепшим на Балкану
Историја градског утврђења дуга је око два миленијума. Тако сведоче археолошки налази. Турска тврђава подигнута је на остацима античких и средњевековних бедема у раном 18. веку. Чврсте, високе, одбрамбене зидине.
Пролазимо кроз масивну, гвоздену Стамбол капију. Изнад су пушкарнице и отвори за топове. Прво наилазимо на мајушни Нишвил џез музеј, хамам, најстарији сачувани објекат у тврђави из доба Турака и арсенал. Некада складиште оружја, сада Дигитални музеј. Мало даље су античке терме. Зидине изнад, нагрђене графитима. Улични “уметници” не бирају место за свој израз. Стижемо до Бали-бегове џамије, једине сачуване унутар зидина. Бисер оријенталне градње. Који корак даље је лапидаријум, необична збирка надгробних споменика из период од 1. до 4. века. Ходамо античком улицом са базиликом до Градске баште и барутана уз источни и северни део бедема. У близини су разваљени, напуштени, ишарани објекти. Новије градње. Урушавају целокупни утисак, али се не уклањају. Историја и природа у једном. Могао би се у тврђави провести цели дан. И то сјајан. Уз малко више бриге.
4. Јер нишка Саборна црква је велелепна
Голема. Трећи највећи православни храм у Србији. Помало неуобичајеног изгледа. Измешаних стилова – српско-византијског, романско-византијског и турског, са додиром барока и ренесансе. Изграђена је 1878. године и посвећена Светој Тројици. Тешко је страдала од савезничких бомби 1944., а касније и у пожару 2001. Обновљена је пет година касније. Свеже живописана. Блистава.
У порти се налази и Мала Саборна црква, Храм Светих архангела, који је из доба владавине Османлија, с почетка 19. века. По тадашњим законима освајача, морала је бити делимично укопана и приземна, да не надвиси џамије.
Можда и најлепша градска целина. Тиха, ушушкана у цвећу и дрвећу. Спокојна.
5. Јер Бубањ приповеда страхоте
Више од 10.000 душа стрељаних током Другог светског рата. На брду Бубањ, недалеко од центра града, три уздигнуте руке од бетона, стиснутих песница. Монументалне. Различитих висина. Представљају мушкарца, жену и дете. Симболизују пркос и отпор злочину. Недалеко је рељеф у мермеру са композицијама страдања, бунта и борбе. Угравирани су стихови нишког песника Ивана Вучковића: “…Стрељали су нас, али нас никад нису убили, никад покорили”. Још једно језиво стратиште у Србији које за собом оставише зликовци. Спомен жртвама и ода слободи.
Брдо Бубањ је једна од највећих зелених површина у Нишу. Кутак за дружење са природом и спортске активности.
6. Јер нишки роштиљ је без премца
За сада. Лесковац још нисмо походили. Врви Ниш од кафана и ресторана. Познати су угоститељи, још познатије мераклије. Бирамо Орач. Споља сасвим обичан, унутра господски. Топла атмосфера и камин. Прескачемо дубоки тањир, па и шкембе чорбу, сукану гибаницу и спржу, јужни специјалитет сличан дуван чварцима. Добрано изгладнели, мерачимо роштиљ. Мешано, од свега по мало. Месо свеже, сочно и мекано. Чиста 11. Приде мућкалица. Није изворна, лесковачка, али је јужњачка. Потаман зачињена. Изврсна. И моравска салата. Шта год наручили, она је неизоставна. Освежавајућа, иде уз све. За крај, тањир воћа и колача. На рачун куће. Гостољубиви, издашни и умешни домаћини. Нишлије.
7. Јер Медијана је Константинова раскошна вила
Луксузно предграђе, уз некада важни путни правац. Летња резиденција великог цара Константина и пољопривредно газдинство, с почетка четвртог века. Данас, међу најзначајним археолошким парковима наше земље. Делови две ранохришћанске цркве, војничких барака, винског подрума, и водоторња. Остаци раскошне виле са перистилом, главног здања, издвојеног и ограђеног високим зидинама, са богато уређеним вртовима, фонтанама и павиљонима, малим трпезаријама за пријеме и гозбе, и термама, до којих се топла, лековита вода доводила из оближње Нишке Бање. На стотине квадратних метара подних мозаика. Јединствених, кажу. Нисмо их видели. Нити прошетали Медијаном. Затворена је. Пише: до даљег.
Налази се на пола пута ка Нишкој Бањи, где канимо преноћити и одахнути, пре но се зором упустимо у нове нишке доживљаје.
8. Јер је у Нишкој Бањи вода топла
И лековита. Има пет минералних извора воде богате радоном, која ублажава многе здравствене тегобе, нарочито реуматске и срчане. Обилује и благотворним блатом, које се добија млевењем бигра наталоженог на изворима. Околним планинама ушушкана је од северних ветрова. Одлични климатски услови. У здрава времена, веома је живо. Посетиоци могу да пливају у затвореном базену, опусте се у џакузију или сауни, почасте масажом, прошетају стазама здравља, удахну четинаре. Овде здравље и на уста улази. На крају шеталишта, фино ресторанче, Гурманова тајна, задовољиће свачији укус. А гостионица Летња позорница служи буцкасте ћевапе. Не, нећете се убуцити, само слатко наручкати. Здравље, иће и природа. На свега десетак километара од Ниша. Права згода за Нишлије, али и све госте.
9. Јер на БС Ниш можете платити гориво из аутомобила
На ободу Ниша и бројних историјских знаменитости, сместила се НИС Петрол бензинска станица. Ипак, као упркос свему, она је модерна и савремена.
Њена главна “знаменитост” је могућност плаћања горива без напуштања аутомобила. Довољно је да покренете Drive.Go апликацију, пар пута кликнете и ваш рачун ће бити измирен. Онда можете ићи даље, у сусрет давним причама које Ниш једва чека да вам исприча.
10. Јер Синђелић вечно бди над Нишом са Чегра
Устаничка Србија. Дигла се раја против кулука и харача. Организовано, коначно. После неколико векова. Напада Османлије широм земље. На пролеће 1809. јуриша на Ниш. Устаници се распоређују и утврђују на више положаја. Стеван Синђелић бира најистуреније место, на брду Чегар, недалеко од града. Док устаници оклевају, Турци нападају војводу, који је остављен сам. У зору, последњег дана месеца маја. Одолевају побуњеници читав дан, иако Турцима непрестано стиже појачање. У сумрак, кад увиде да толику силу не може савладати, Синђелић их многе намами у утврђење, опали хитац у спремну барутану и диже све у ваздух. Себе, саборце и многобројне непријатеље.
На месту рова, данас се издиже кула. У част херојском подвигу и творцима слободе. “Војводи Синђелићу и његовим неумрлим јунацима”.
11. Јер Ћеле-кула је једна једина на свету
Изидана од лобања. Људских. Српских ратника изгинулих на Чегру. Јесу Турци надмоћни превладали, али би то Пирова победа. Разјарио се тадашњи османлијски заповедник града, Хуршид-паша. Нареди да се кожа са глава палих Срба одере, напуни сламом и памуком и пошаље султану као ратни трофеј. Лобање да се кречом и песком узидају у кулу на главном Цариградском друму. 952 лобање. Да их сви путници виде. Да страше и опомињу бунтовне Србе. Преварише се грдно Османлије као и многи пре, а и после њих.
Касније су Срби кришом скидали и сахрањивали лобање. Поједине су подлегле зубу времена. Данас их је 58. У капелици. Једна стоји посебно издвојена, на пиједасталу. Вође храбрих бораца, Стевана Синђелића.
Места зулума на српском тлу су небројена. Но, Ћеле-кула, као ниједно друго, сведочи, страхотно верно, страдалништву народа на путу ка својој слободи.
Ужаснут је сваки посетилац. Био је и француски песник и полтичар Алфонс де Ламартин, који записа:
12. Јер храм цара Константина је ода озакоњењу хришћанства
Окружен је зеленилом парка Светог Саве. Посвећен римском императору Константину Великом, рођеном Нишлији, и његовој мајци, царици Јелени. Камен темељац постављен је за време НАТО бомбардовања. Градио се за прославу 1700 година од доношења Миланског едикта, којим је Константин забранио прогон хришћана и дао им слободу вероисповедања.
Изграђен је у византијском стилу. Изнутра недовршен. Осликан је иконостас, а живописан само олтарски део. Голема површина и пусти зидови. Споља обложен белим каменом, без посебности. Некако не сличи православним храмовима у Србији. Чини се, нама бар, без довољно душе.
13. Јер нишки логораши су први прескочили жицу
У поробљеној Европи. Прво организовано бекство. Неколико месеци по успотављању логора, 12. фебруара 1942. године, 147 голоруких логораша напало је стражаре и кренуло у бег. Спасло се 105. Затвореници су били изложени стравичном мучењу, злостављању, хладноћи, глади… Током окупације, иза жице је било више од 30.000 родољуба, Јевреја и Рома. Трећина је погубљена на Бубњу. Логор су фашисти напустили месец дана пре ослобођења Ниша, у септембру 1944.
Данас је Меморијални музеј 12. фебруар, познат и као логор Црвени крст. Један је од малобројних сачуваних фашистичких логора у Европи. Комплекс је ограђен високим зидом и бодљикавом жицом. У њему су зграде некадашње кухиње, трпезарије и купаоне, стражаре, осматрачнице и главна логорска зграда која је претворена у музеј. Просторије где су некада боравили заточеници, њихове дирљиве, снажне поруке на зидовима, лични предмети, писма, фотографије… Самице на последњем спрату. Језа одасвуд. Потресна поставка. Одлично приређена. Још напада хладноћа са дебелих зидова кроз које никада не пролази сунце. Многе је прерано престало да греје. Не поновило се!
