У свануће, претило је тмурно небо кишом, но недовољно да поколеба заљубљенике у путовања. Одлучно и оптимистично седосмо у ауто и упутисмо се ка Палићу. Верује се да је језеро некада било слано и да је настало, по предању, од силних суза пастира Павла који је ту напасао и изгубио своје стадо, а по другој причи, од ишчезлог Панонског мора. Каква год да је истина о настанку овог заштићеног подручја, Палић је највеће природно језеро у Србији и разлога је прегршт да га лично доживите.
1. Јер равна Војводина штеди ваше време
До популарног кутка природе, стиже се за мање од два сата вожње ауто-путем од српске престонице. Да би ужитак био потпун, возимо лаганица. До пола пута, шаролик крајолик, а од Новог Сада, равна Бачка, зелена, златна и цветна поља која се протежу унедоглед.
2. Јер можете открити ракету која никад није полетела
Ево га – водоторањ, симбол Палића, у облику праве правцате ракете. Кула издигнута уочи Великог рата, са изрезбареном лучном капијом израженог етно стила, у духу мађарске сецесије, води ка Великом парку и Великој тераси. Никада није послужио за истраживање свемира, али јесте дуго као водоводни објекат, али и трамвајска станица.
3. Јер је имао своје игре пре Олимпијаде
Кладимо се у пет литара горива да нисте знали да је Палић имао своје сопствене, пре одржавања првих модерних Олимпијских игара. И то 16 година раније! Све захваљујући богатом велепоседнику и страственом и свестраном спортисти, Лајошу Вермешу. Те далеке 1880. године, дичило се ово месташце фискултурним справама, атлетским стазама и својеврсним олимпијским селом. Игре су одржаване лети и зими све до Првог светског рата.
“Кад си на Палићу, буди ‘олимпијац”! Будите активни и покретни. За обилизак језера, изнајмите чамац, кајак, педалину или бродић. По копну, бицикл или рикшу, двоседе и четвороседе, али их не вуче “мали косооки”, већ се тера на сопствени погон. Обала, дуга 17 километара, уређена је целом дужином, те топло препоручујемо ђир, или бар лагани ход од пешчане плаже и мушког штранда са једне, до једриличарског клуба са друге стране језера. Сјајни услови за вожњу ролера и џогирање, а риболовци, тврде мештани, овде имају “посла” напретек.
Освежење и предах тражимо на женском штранду (купалишту), необичној дрвеној грађевини на доковима, изграђеној у време када су се даме скривале од погледа пролазника.
4. Јер је јунећи перкелт довољан разлог да живите
Коју год од многих Палићу својствених чарди да одаберете, нећете погрешити. Гастрономска понуда је богата, али свакако препоручујемо јунећи перкелт са тестом и сиром или салашарску мућкалицу, а сладокусцима домаћу штрудлу или питу од јабука. Прсте да полижеш! Немојте ово баш дословце да схватите, бар не док досадну корону скроз не протерамо.
Улаз у поџемни свет је посебан и мистичан. Без бриге, не искачу костури, али га баш и не препоручујемо клаустрофобичнима и онима вишег раста.
5. Јер не морате отићи у Африку да бисте доживели сафари
Ах, та дивна створења! Већина становника палићког Зоолошког врта слободно шета унутар ограђених делова парка, у својеврсном малом сафарију. Уз сјајно породично дружење, упознаћете и ретке и егзотичне биљке.
6. Јер је Суботица прелепа суботом али и свим другим данима
Жива, али ненаметљива и опуштена варош, удаљена свега седам километара од Палића. У списима се спомињем крајем 14-ог века под именом Забатка. Била је и престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада, по чијем ризничару, Суботи Врлићу, је и названа, тврде поједини извори. Данас је град мира, исписано је на једном од многих знаменитости. Носи титулу бисера севера. Ево и зашто. Обилазак почињемо на Тргу слободе, којим влада обновљено Народно позориште ослоњено на шест моћних коринтских стубова.
7. Јер је градска кућа заправо највећи расадник лала
Који корак даље је надалеко позната Градска кућа, упечатљива по традиционалним украсима народне мађарске уметности. Пажљиво истражујемо необичну фасаду и такмичимо се ко ће открити више шара стилизованих цветова лале. И сви смо победници, јер има их…па безброј. Преко пута у паркићу, фонтана, ништа необично, осим што је ова плаве боје, обложена Жолнаи керамиком. Пошто се у маниру правих туриста исликасмо, мами нас оближњи корзо са кафићима под хладом крошњи, и радо бисмо окусили чувене Шомлои галушке, али хитамо даље.
8. Јер се може десити да помислите да сте у Барселони
Ето нас очас пред Палатом Рајхл, разиграна и колоритна. У чуду гледамо и питамо се да ли се Антонио Гауди у неком тренутку обрео на северу Србије и подарио му делић свог раскошног талента. Не, није то дело чувеног Каталонца, већ локалног архитекте који је стварао у духу сецесије или <ем>Арт ноувеау.</ем>
Палата Рајхл, данас дом Савременој галерији, сматра се једном од најлепших грађевина у Србији.
9. Јер је суботичка синагога друга највећа у Европи
Многи локалци ће свој глас ипак дати Синагоги, и то не без разлога. Велелепна, чак китњаста, са много витража и мотива мађарског фолклора, заслужено је неизбежни детаљ скоро свих рагледница града. Неприметно залутасмо по споредним уличицама, од којих су многе наткровљене густом крошњом, октривајући још понеко „гаудијевско“ остварење, архитектуру сецесије и здања са препознатљивим шмеком Пеште.
10. Јер на бензинској станици Палић можете да останете у колима и обавите све
Уколико вам понестане горива или само имате необичан хоби да посећујете бензинске станице широм света, немојте пропустити БС Палић. Пре свега, јер је то једна од станица у Србији на којој можете наточити гориво, а да уопште не морате отићи до касе. Употребом сјајне апликације Drive.Go, можете гориво наточити, платити и одмах потом отићи, а да аутомобил уопште не напустите.
Уколико сте љубитељ иновација, овде можете преузети апликацију (Google Play – Android или Apple Store) , а више о њој сазнати овде: Дриве.Го апликација.
11. Јер 15 дана доживљаја опуштено стане у 7
Ако сте у кофер спаковали седмодневни одмор, могућности за разоноду, рекреацију и упознавање домовине су велике. Можда их је и превише, али пошто је све близу и лако доступно, само ваља добро испланирати и све ћете стићи. Окуражите се и упишите школу једрења. Све ће вам потанко објаснити крајње срдачни и разговорљиви домаћин клуба, али и открити зашто је обавезан купаћи тамне боје и наравно, пожелети добар ветар. У околини, свашта нешто за доживети и дегустирати- војвођански салаши, ергеле за јахање и дружење са коњима, Суботичка пешчара, Лудашко језеро са високим тршћацима и малено Омладинско (Крваво) језеро, као и винарије са својим аутохтоним сортама и ракијицама. Не заборавите, добра организација гарантује сјајан провод.
12. Јер „мајка“ у Војводини значи бака
Било је тешко, признајемо, те прибегосмо новчићу који се окрену на Мајкин салаш, пар километара од Палића. Оаза нетакнуте природе, рибњак са острвцем и самовучна скела (опрез да не буде „бућ“), и простори за обедовање под кровом, стрехом и виновом лозом. Чиста рустика.
Све домаће, справљено ту, на имању, свеже. Зато храна ваљда и не стиже баш „ома“. А и куд журите? Та у Бачкој сте, натенане да се поразговарате. Док чекамо, истражујемо разноразне „старудије“ распоређене посвуда, мудрујући чему ли су својевремено служиле док их је <ем>мајка</ем> (а то је, „по војвођански“, бака) користила.
А кад падне ноћ и дружина се скупи, почиње право салашарење, уз наравно, тамбураше. Само опуштено и весело, јер уколико се и забекријате, без бриге, има се где заноћити. Сутрадан, пошто смо искафенисали и фруштуковали, упрегнусмо коња два и зајездисмо фијакером.
13. Јер је 13 за Палић очигледно срећан број
Број 13 многима није баксузан, али је свима тајанствен, те га треба докучити и истражити, баш као и Палић, околину и „српску Барсу“. После „палићког похода“, сигурно је да ћете сами открити бар још један, разлог бр. 14, зашто му се вратити.
