Сунце се и даље снебива, али зов југоистока Србије је неумољив. После сат и по вожње ауто-путем, прелазимо на једну траку и поприлично занимљивији околиш.
Природа се разбујала, размеће се, чак на појединим деловима “напада” са бокова. У тој дивоти пролете преостали сатић, и ето нас у Зеленом срцу Србије.
1. Јер је Сокобања већ два века краљица бањског туризма
Знали су наши од давнина како се ране видају и бољке исцељују, но и како се гости дочекују. Те не чуди што је српски туризам зачет баш овде – на 400 метара надморске висине, међу карпатским и балканским планинама, усред руже ветрова, на подручју срдачних и гостопримљивих људи. Далеке 1837, у доба кнеза Милоша Обреновића, издат је први забележени ваучер. Корзо подугачак, стао би на црту престоничком, уређен, под високим крошњама, живахан, бучан, и чист. Шетамо тлом којим некада ходише српски великани – Исидора Секулић, Стеван Сремац, Бен Акиба, и једини нам нобеловац (за сада), Иво Андрић. Успут се да презалогајити, пазарити сувенир, предахнути у Централном парку, и освежити се у кафићу.
3. Јер се можете бањати у кади књаза Милоша
Некада привилегија најугледнијих и властеле, а данас доступно свима. Турско купатило, познатије као (х)амам, изграђено је за време Османлија у 15. веку, на темељима римских терми. Обновио га је Милош Велики и себи сачинио каду. Скучена је, те се у њу не може баш ускочити, али њом “тече плава крв” и може бити само ваша. Много комотнији су базени, мушки и женски, раскошнији како и приличи, а можете се частити масажом и козметичким третманом. Радо бисмо себи приуштили неки ужитак, али су термини попуњени, а стижу и дечица на заказану инхалацију. Ето, оставише нам Турци и нешто благодетно у аманет, изрекосмо сви, скоро углас.
4. Јер се на Моравици плажа зове Џентлмен
Шетњом кроз Парк Бањица, разгледајући уметничка дела изложена на отвореном и ликове неколико чувених Срба изрезбарених у стаблима, стижемо до Моравице, чије многе плаже су прави спас током врелих летњих дана. Најпознатија је Жупан, за коју је везана и легенда о врмашком Ромеу. Чућете је од мештана, оних мало старијих. Следи Теснац, где је Моравица најужа, купалиште младих, 6 каца, са високим стенама за скакачка шепурења, и плажа Џентлмен, завучена и мирна. Малишани ће свакако одабрати забавно водени комплекс са три тобогана.
5. Јер и „Лептерија“ крије причу о Ромеу и Јулији
До најчувенијег излетишта „<ем>Лептерија</ем>“ стиже се путем, пешке, бајсом или четвороточкашем, или уз Моравицу, ако вам не мањка авантуристичког духа, смелости, а понајвише спретности. Име потиче од грчке речи елефтериа (слобода, слободиште), мада га легенда везује за кћер сокоградског господара у коју се загледао врмашки Ромео. Како су два владара ратовала око поседа, љубав је била неостварива, те се двоје младих дадоше у бег, нажалост безуспешни, јер је по налогу оца, соколачка Јулија погубљена, ту на пропланку.
6. Јер овде и стена има исцелитељске моћи
Прелазимо мостић, одлучни да се узверемо до <ем>Богородице у стени</ем>. Изазов и те какав, поготово са осетљивом и скупоценом опремом на плећима. Успесмо, углавном четвороношке. Препоручујемо неклизајућу обућу, а помоћ пријатеља је свакако добродошла. Тајну овог природног бисера открила нам је дружељубива госпођа која продаје сувенире. Чудесно природно „осликани“ приказ најбоље се види из даљине, са друге стране обале. Пошто нам у даху исприча историју, легенду и исцелитељске моћи Богородичине стене, госпођа, у својих шездесетак и обичним мокасинама, очас се попе и врати нам се, насмејана и неуморена. Помало у неверици, а више посрамљени, разменисмо погледе уз чврсто обећање да тренинг почињемо што већ сутра.
7. Јер не мораш бити соко да би видео Сокоград
Пут, један једини, ка тврђави Сокоград (Соколац) води уз живописну Моравицу, кроз зелени тунел. Природа бајковита, вода жуборна и помало каскадна. Скретање је обавезно ка Хајдук Вељковој пећини, наравно узбрдо, кроз шуму. Ха, ако је успон уз Богородичину стену био изазов, ово се чини као немогућа мисија. Но, нема предаје! Подстрек дају старија господа која тако вешто и олако савладавају стрму стену као да су читав живот бежали од Турака. Иако нема тачних историјских података о тврђави, подигнутој на изузетно неприступачном терену, претпоставља се да је настала у доба цара Јустинијана. Име се везује за занимање њених господара, који су по легенди, припитомљавали соколове. Освојили сте врх, поболи заставицу, остали без даха… али тек ћете када баците поглед уоколо.
Магична Србија
Иако је споменик културе, остале су само рушевине да сведоче о неким пређашњим, ратничким временима. Као и њихово утврђење, соколови су остали без својих господара, те су данас пука случајност. Али како је ово подручје чудеса, може вас изненадити савршени лет птице неспутане слободе.
8. Јер можеш да се изујеш и останеш у ципелама
После соколачке пустоловине, ноге искају одмор. Пажњу нам је привукло ресторанче Код Пудле, на узвишењу изнад Моравице. Понуда искључиво домаћа – ракијица, кафа која „изува из ципела“ и стиже по старински, у џезви, са ратлуком и две коцке шећера, „соци“ од локалног воћа, и Адонис чајеви справљени од биља са нашег поднебља за моментални опоравак. Док одмарате, ишчитајте исписане умотворине, пар животних лекција за понети. Нисмо се покајали.
9. Јер је Рипаљски водопад био први споменик природе у СФРЈ
До првог споменика природе у бившој Југославији, стиже се брдском стазом за ауто трке. Само без сувишног адреналина, много је шетача на путу. Прилаз водопаду Рипаљка је чаробан, како већ само природа уме да удеси. Назив је добио по народном изразу за скакање-рипање. Ово природно благо чини већи број каскада, а главни водопад висок је између 11 и 14 метара, зависно од количине воде. Кажу да зна да пресуши, али се заправо ток реке Градашнице лети често преусмерава ради водоснабдевања, те ћете можда морати да се вратите да га доживите у пуној сјају. Даље истраживање шуме одвешће вас до још многих скривених драгуља.
10. Јер можеш стати на камен на ком је Чучук Стана пољубила хајдук Вељка
Који километер више, одмаралиште Очно, око некада савремене очне болнице, данас оронуле и запуштене. Ливада окружена шумом, озвучена зрикавцима, са упадљивом стеном у средини, <ем>Камен љубави</ем>. Ту је на мегдану поклекао неустрашиви хајдук, и то пред дамом. Предање каже да је Чучук Стана јурила хајдук Вељка три круга око стене док га се није дочепала, а потом су на стени преспавали и запечатили своју љубав. Иако на самом камену нема натписа нити упутства, за дуговечну љубав, обрните магична три круга, попните се на камен, пољубите, и док вас … не растави.
11. Јер је и БС Сокобања чудо: платите картицом, а добијете кеш
Уколико сте заборавили да понесете кеш на пут, сасвим је извесно да нећете пронаћи банкомат ни на свим описаним пропланцима, водопадима или пећинама. Ипак, недалеко од свих ових лепота и доживљаја, на путу ка Сокобањи ћете пронаћи бензинску станицу Сокобања 2, која нуди сјајну опцију подизања готовине на самој каси. Довољно је да наточено гориво или било шта на бензинској станици (без обзира на износ) платите својом Мastercard картицом и аутоматски ћете остварити право да подигнете готовину до 5.000 динара. Таман довољно да наставите обилазак околних атракција без додатних брига и дилема.
12. Јер је Бованско језеро риболовачки рај на земљи
Свега седам километара удаљена, вештачка акумулација, пријатна за купање на уређеним плажама и погодна за веслање, једрење и вожњу педалина. Моторна пловила су строго забрањена. Удица, кажу, овде никада не заштуца. <ем>Бованско језеро</ем> обрадоваће вас смуђем, шараном, мреном, а можда изрони и штука. Ако се одлучите за камповање, као прве комшије могу се указати зец, лисица или срна.
13. Јер поломиш језик да кажеш Врмџа, ал вреди
А како другачије? Брдско сеоце, под воћњацима, богато водом, са много извора, река и потока, из чијег центра се издижу две огромне стене – остаци врмашког (Латин) града и Девојачки камен. До Врмџе је пола сата пријатне вожње од Сокобање. Не журите, застаните и приупитајте нешто сељане да чујете како из облака често врне киша и да се у баште наврће вода. На врху села је Етно музеј са традиционалним ношњама, грнчаријом и алатима, и дотрајала грађевина у коју се уселило дрвеће.
14. Јер је најбољи кајмак под Ртањском пирамидом
Макадамским путем, добро означеним, стижемо до кафане Воденица, која се угнездила крај поточаре, у подножју Ртња. Ако водите куцу, морате је држати на повоцу, уз себе, јер су неке претходне начиниле несташлуке. Домаћа гибаница и пројице, свежа пастрмка, качамак од тек самлевеног белог брашна, јагњетина. А кајмак? Нека не замере Златиборци и Чачани, али овакав још не окусисмо! После обеда, пријаће вам лагани ход до Врмашког језера, насталог, по казивању старих, од страшне провале облака.
15. Јер ћете са српског Олимпа обгрлити домовину
Пошто сте се наоружали калоријама, исте ваља спржити, а има ли бољег начина од вишечасовног планинарења? На брдовитом Балкану планина је много, али ниједна скоро савршеног облика пирамиде. Обавијен велом тајни, необјашњивим појавама и својим чудесним моћима, <ем>Ртањ </ем>је и данас недокучива загонетка. Доживљај мистериозне српске лепотице је само лични. Нема упутстава ни препорука, осим да понесете довољно воде, јер своје посетиоце мори жеђу.
Веровали или не у ванземаљце, ужарене лопте које га ноћу надлећу и појачана електромагнетна дејства, природа је задивљујућа, ваздух другачији, некако посебан, а биље на обронцима својствено само њему, лековито. И тај загрљај Србије са врха Шиљак! Не одлазите без моћних травки ртањског чаја. И никако не покушавајте да отворите неки од улаза у природну пирамиду за коју се верује да је шупља, јер „ко год је прошао кроз њу, није изашао нормалан“.
16. Jer se lako možete pohajdučiti
Петнаестак километара према Књажевцу, налази се Сесалачка пећина, према легенди, вековно уточиште хајдука. Дуга је око два и по километра, али вијугавим ходницима може се заћи 200 метара. Но, и то је довољно да уживате у пећинским украсима. Током летњих месеци, на тавану се може видети велика колонија слепих мишева. Без бриге, на безбедној су висини, а и домаћи су, те не преносе вирус, доказано. Близу је и вештачко језерце за купањац.
17. Јер можете да се сокобањате данима и да вам не досади
Колико год дана да сокобањишете, недовољно је. Јер куда год да залутате и у шта год завирите, открићете благотворни, природни, историјски или културни кутак, проткан народним казивањем и веровањем, неким чудесом или легендом о великој љубави. У духу здравља, сваки ужитак изискује поприлични физички труд, али су награде безмерне. Иако је неправедно у сенци појединих српских туристичких одредишта, Сокобања ће вам доказати да круну носи сасвим оправдано.
