6 разлога да посетите Горње Подунавље – други део

Дивљина српског дела Европског Амазона нас је опчинила, а његово пространство и разноликост културно-историјског и савременог садржаја приморали да дружење продужимо. После дубоког сна на миришљавој и уштирканој постељини беспрекорне домаћице, сркнусмо јутарњу кафу и пожурисмо у нове пустоловине и даље истраживање Горњег Подунавља. Дан је све краћи. Јесен увелико хрли у загрљај зими.

Зашто посетити Горње Подунавље

1. Јер је вожња кануом слободна пловидба

Ако сте се удобно провозали катамараном, време је да се мало размрдате и на сопствени погон запловите водама Бајског канала. Уједно да будете капетан пловила и слободно истражујете. Навуците прслуке за спасавање, прихватите се весла са једном лопатицом и отисните кануом. Дотакните трску и ритску вегетацију, завирите испод локвања, уживајте у ниском лету и лепету крила лабудова, пришуњајте се барским птицама. Пловите док вас весла носе. А када се заморите, бућните се и освежите где год вам душа пожели у једној од најчистијих каналских вода у Србији. Лети, наравно. Ако вас је четворо и не бисте се раздвајали, изнајмите чамац на весла. Полази се са уређеног мола код Еко-центра Карапанџе.

2. Јер се у Горњем Подунављу риба сама пеца

Лови се штука, сом, смуђ, баса, шаран капиталац, деверика, бабушка, трепан, амур, бабушка, штука… педесетак врста плива овим воденим подручјем. Риболовних терена је много, па сами бирајте. На Бајском каналу је увек живо. Удице се забацују са обале, молова приватних кућа и викендица, из чамаца. На молу код Еко-центра Карапанџе дружина млађих и средовечних пецароша. Спремају се за такмичење. Постављају штапове и распремају прибор. Спакован је брижљиво у посебне коферчиће са разноразним варалицама, мамцима, удицама, пловцима, најлонима и којечега још знаног само страственим поклоницима рибарења. Поставили су и сат да све буде што верније правом надметању.

Припреме се чине озбиљне, а они весели и причљиви. Шаљивџије. Риболов је за неке опуштање и осамљивање, за друге првенствено дружење. Уколико желите да своје пецарошко умеће опробате у водама Горњег Подунавља потребна је дозвола за спортски риболов. Па, нек’ вам је бистро!

3. Јер се бициклом стиже до скривених кутака

Нема одмора. После дуге шетње једном од пешачких стаза, прелазимо на бајс. Да брже досегнемо даље, дубље у шуму. Тамо можда сретнемо неку животињку или издалека угледамо јелена, вечно опрезног. Бићемо свакако тихи да им не нарушавамо мир. Вози се дуж обележених пешачких стаза, каменим путем или уз Бајски канал. Будите пажљиви по земљаним стазама да се случајно точак не заглиби, јер се тло у шуми густих, разгранатих крошњи дуго и потешко суши после кише.

За страствене љубитеље бициклизма Горње Подунавље је права уживанција. Пролазе три међународне бициклистичке руте – Дунавска стаза, део руте Еуровело 6 која спаја Атлантски океан и Црно море, Панонски пут мира и Европски Амазон. Нешто за професионалце, нешто за рекреативце, а свака за истинске заљубљенике у природу. Коју год стазу да одаберете, понесите бочицу воде, нарочито лети. Ми смо по обичају понели нашу природно добру изворску Јазак воду. Срећно и узбудљиво педалање.

4. Јер се само у Бездану тка свилени дамаст

Занатство уметног ткања пристигло је у Бездан давне 1871. године преносом опреме из Чешке и Мађарске. До данас се ништа променило није. Израда се врши искључиво на ручним дрвеним разбојима жакард ткања са бушеним картицама. Користи се најфинији памук и вештачка свила за ткање тридесетак дезена у исто толико боја. У ткачници је 18 добро очуваних дрвених разбоја и две моталице, све ручно рађено у Чешкој крајем XИX века.
Посета током које се сведочи настанку јединствених производа од свиленог дамаста мора се унапред најавити и одобрава се углавном групама. Разумљиво. Иако је мали музеј старог заната, уједно је и радионица где се привређује. Продајни део је одвојен и отворен за посетиоце па се можете частити столњаком, салветом, сетом за обедовање, или постељином. Ако вам се од понуђеног баш ништа не свиди или вам величине не одговарају, ткачница испуњава жеље и ради по наруџбини, јер сваки комад је, диче се, сувенир.

Ако не себи, обавезно пазарите поклон мајци или баки. Сигурно ће се обрадовати, јер итекако знају да вреднују ручну израду.
Безданска ткачница је јединствена у Србији, а вероватно и у Европи, јер и данас негује занат уметничког ткања свиленог дамаста. У главној улици потражите кућу са натписом Новитет Дунав.

 5. Јер је музеј Пудар миришљаво царство

Од девојачког хобија до музеја. То би укратко била прича две сестре, заљубљенице у парфеме. Уместо разгледница и грамофонских плоча, сакупљале су парфемске бочице. А онда су почеле да их добијају од пријатеља и рођака, прибављају на домишљате начине, али и купују. Толико их се накупило да су решиле да отворе Музеј парфемских бочица Пудар, други по броју бочица у Европи и јединствен у овом делу нашег континента.
Чини се као својеврсни омаж дугогодишњем колекционарству и вечној страсти, али и свим дамама од стила. Тако је и сређен, дамски. Једноставно, а елегантно. Збирка тренутно броји 4.400 бочица женских, мушких, унисекс, и дечјих парфема који су разврстани по произвођачу и изложени у витринама. Посебно су занимљиве бочице са тла бивше Југославије и оне старинске са пумпицом.

Видећете парфеме који никада нису били доступни на овим просторима, омирисати ретке и необичне ноте и сазнати много занимљивости о парфемима и појединим познатим дизајнерима и њиховим креацијама. Јер где су парфеми, ту је и мода, Изложени су и уметнички парфеми раскошних, ексклузивних мириса са ознаком ницхе. Како и где се праве и како се набављају откриће вам срдачне и ведре власнице. За потпуни угођај постављен је сточић за шминкање са великим огледалом, за брзинско дотеривање.
Миришљаво искуство које не треба пропустити. Посету треба најавити, јер газдарице немају одређено радно време. Објасниће вам и како стићи, јер не постоји ознака на путу, нити натпис на здању. Уколико имате несвакидашњу или тек празну бочицу, понесите је на дар. Да буде међу својима.
Мирис је и лични потпис. Зна да наговести нечији долазак и остави траг по одласку. Можда ћете свој пронаћи баш у Бездану.

6.Јер у чарди  Шебешвок другују мађарски и српски укуси

Додуше, тешко их је раздвојити на простору где се кухиње преплићу и допуњују. Небитно је чији су, само да су домаћински. Опет се водимо препоруком мештана. Искуство потврђује да ретко кад греше. Упутили су нас у чарду Шебешфок која се ушушкала у зеленилу истоименог викенд насеља, на обали Великог бачког канала, недалеко од Бездана. Дрвена тераса у цвећу на обали канала мами, али је већ хладњикаво. Нерадо седамо у затворени део, уређен војвођански. Како је понуда богата и разноврсна, тако и поруџбина би шаролика – филети смуђа, војвођанска закуска и бечка шницла. Ето, призвасмо мало и аустријску кухињу за трпезу. Порције обилате, месо свеже, укуси, чији год да су, скоро па савршени. Ако смо се при распитивању код мештана о добром залогају малко помучили да назив чарде запамтимо, обедовање смо упамтили без икакве муке, обедовање смо упамтили без икакве муке.