Ћуди горостасног Дунава не дају се набројати. Но, према Србији био је прилично благонаклон и дарежљив. Напојио је њене равнице и пробио најчудеснију клисуру Европе, а чим је у Србију зашао, исплео је кроз шуме и ливаде непрегледну мрежу рукаваца и канала у једном од последњих уточишта живог света поплавних подручја. У том крају приморао је становништво да му се прилагоди и тако искалио домишљате и плодотворне домаћине, а своје аласе даровао рибом у изобиљу, те кулинаре начинио умешним. Хитамо ка природној реткости на северозападу домовине, преко Сомбора.
Зашто посетити Горњe Подунавље
1. Јер је Горње Подунавље Европски Амазон
Тачније подручје великог Резервата биосфере Бачког Подунавља, српског дела области назване Европски Амазон која обухвата влажна станишта у приобаљу Муре, Драве и Дунава које је организација УНЕСКО прогласила првим петодржавним резерватом биосфере на свету. Специјални резерват природе Горње Подунавље удомио се на крајњем северозападу Србије, на тромеђи са Мађарском и Хрватском, уз леву обалу Дунава, дуж скоро 70 километара речног тока. Чине га два велика рита, Моношторски и Апатински, који се заједно простиру на скоро 20.000 хектара. Одликује се ритским шумама испресецаним рукавцима и каналима, са адама, меандрима, барама, мочварама, влажним ливадама, тршћацима, и шеварима. Овај јединствени речни предео успео је да очува невероватну биолошку разноврсност. Удомљава око 50 врста сисара, 250 врста птица, међу којима су орао белорепан и црна рода, 50 врста риба, девет врста гмизаваца, бројне врсте лептира, и више од 1.000 биљних врста. Станиште је најбројније популације европског јелена у Србији.
Средиште резервата је Еко-центар Карапанџа, поред викенд насеља Кенђије. Двориште је сјајно сређено са дрвеним видиковцем и наткривеном учионицом на отвореном где се одржавају разне радионице посвећене очувању природе. Уприличена је и мини стаза са информативним таблама прилагођена слабо покретним особама где укратко могу да се упознају са богатством резервата. За сада у понуди нема угоститељских објеката, те се вода и друга освежења морају понети. Постоје ложишта за котлић и роштиљ, па можете сами припремити храну у природи. Биће то свакако дан за памћење.
Амазонију, ону у Јужној Америци, нисмо посетили, те би свако поређење било непримерено. Али ова наша нас је потпуно очарала. Природа дивља и нетакнута, а људи пак питоми и сусретљиви.
2. Јер је вожња Бајским каналом дружење са птицама
Катамаран испловљава код мола испред Еко-центра Карапанџа. Вози Бајским каналом који спада међу најчистије каналске воде у Србији. Уживамо у природи са пловила. Потпуно другачији доживљај. Обале обрасле шумом, трском и ритским растињем. Приобаље накићено локвањима међу којима се скривају рибице. Има их разних врста. Друштво нам праве лабудови, паткице, чапље. Стижемо до најширег дела канала кога од миља зову Шира. Размахао се на преко 120 метара, али изгледа прилично ужи, јер је трска дубоко зашла у воду. Сат времена пролете очас. Искрцавамо се и поздрављамо са воденим драгуљем сомборске општине. Нисмо се бућнули, нажалост. Тренутно време не дозвољава. Али, вратићемо се када отопли, обавезно.
VIDEO
6 разлога да посетите Горње Подунавље – први део
3. Јер је шетња исконским шумама Дунава незаборавна
Како најбоље упознати предео до шетњом. Уколико сте истински пустолов, на располагању је обележена стаза за самостално тумарање, дуга око четири километра са инфо таблама, одмориштем и осматрачницом. Можете одабрати и туре уз стручног водича током којих ћете подробније сазнати о резервату и његовим посебностима, као и о поступку обнављања еко-система и културном и историјском наслеђу краја. Свакако ћете видети кућицу за слепе мишеве на дрвету, а можда и чути рику јелена или набасати на мале корњаче. За коју год пешачку туру да се определите, ослухните говор дрвећа, препознајте трагове животиња, пажљиво посматрајте, дишите дубоко, и напросто уживајте.
Стазе су погодне за све старосне групе и нивое физичке припремљености. Обућа треба да је удобна и прилагођена шумским приликама, другим речима, без икаквог модирања. Наравно, не заборавите да направите предах и попијете мало воде – преко потребне током дугих шетњи. Наш избор био је као и до сада – природно добра изворска Јазак вода.
4. Јер је мед справљен код Перишкића врхунски
Бачки Моноштор, кроз који се пролази на путу ка Еко-центру Карапанџа, има дугу традицију пчеларства. Пожелесмо да и ми мало будемо паметнице, а како се за добре вијугице мора јести медић, свратисмо код пчелара Перишкића. Добродошлицу пред капијом жели нам дрвени меда. Домаћини нам широм отварају врата учионице где дечица стичу знања о најважнијим бићима на земљи и њиховим здравим и лековитим производима. Сазнајемо да има више од 20.000 врста пчела, а медоносних свега седам. Казује нам да су у овим крајевима услови изузетно повољни за узгој пчела због прегршт водотокова, влаге и бујног растиња. Посао није нимало лак, али је мед сластан, те се не жали. Домаћин нас води и до старог типа кошнице коју из милоште називају моношторка, као и коморе за инхалацију, чије кошнице су осликали малишани, а која ће, нада се, прорадити следеће године. Ето, понешто научисмо о дивним вредницама и кушасмо мед, који је по анализама скоро па беспрекоран, дичи се домаћин. За обилазак домаћинства потребно је најавити се, али се свакако може свратити и пазарити теглица, две меда, ако су домаћини код куће.
Иначе, Бачки Моноштор је веома занимљиво насеље где се праве разноразне ђаконије и негују многи стари занати. Мора се мало наоколо распитати и подружити се са мештанима, те вам можда покажу своја умећа и приме у домове где од заборава чувају рукотворине и необичне личне збирке.
5. Јер је музеј Батинске битке помен храбрим борцима
Спомен-музеј Батинске битке смештен је на левој обали Дунава, у близини Бездана, на почетним положајима великог боја у Другом светском рату. Изграђен 1981. године чува сећање на борце Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије који су своје животе дали у једној од највећих заједничких војних операција за ослобођење земље. Некада је чинио целину са спомен-собом на Батини и спомеником „Победе“ који доминира крајоликом, на десној обали Дунава, данас у Хрватској.
На самом улазу у здање необичног облика постављена је дигитална табла на неколико језика прилагођена слепим и слабовидим особама. Кроз битку о којој многи нису учили у школи, могуће због свађе Тита и Стаљина, води нас срдачни кустос. Одиграла се између 11. и 29. новембра 1944. и била је прилично крвава. Погинуло је око 1.300 црвеноармејаца и око 900 партизана, док је око хиљаду људи нестало. Учествовало је око 1.500 жена, као болничарке али и праве ратнице, а међу борцима је био и чувени сомборски сликар Сава Стојков, прича кустос. У водама код оближњег моста преко Дунава, кад силна река усахне, могу се видети обриси потопљених руских тенкова, открива нам занимљивост кустос. У средишњем делу подно скулптуре птице је макета битке, а на зидовима су истакнути панои са именима палих и уметничке представе борбе. У витринама су изложене униформе, писма бораца, родољубиве песме настале током битке, ордење, црно-беле фотографије, и неколико комада оружја коришћеног у боју. Музеј баштини много више оружја, али је тренутно позајмљено за потребе снимања филма, правда се кустос. Градиво пропуштено у ђачким клупама надокнадисмо у Музеју на нашој обали Дунава.
Недалеко је бродска преводница, на ушћу данашњег канала Врбас – Бездан у Дунав. Изграђена 1856. године први је објекат у Европи где је примењено подводно бетонирање.
6. Јер се у чарди Пикец слади рибљим чварцима
А када сте на Дунаву, па још у Бачкој, свакако се обедује у чарди. По препоруци идемо у Пикец, недалеко од Музеја. Башта на самој обали Дунава са дрвеним столовима и клупама, крцата. Но, хитри конобар успева да нам нађе место. Не доноси јеловник, времена нема, већ искусно препоручује поховане филете смуђа и рибљи паприкаш, заљућен по жељи. Доноси га у великом котлићу. Пуши се. Приде носи ванглицу домаћих „ризанаца“. Треба их прелити док је сафт из паприкаша врућ да омекшају. Укуси прави, чардашки. Док уживамо и једва тек диванимо, конобар поред нас пројури носећи на дрвеној плати нешто необично, примамљиво. Успут довикује да су чварци. Знатижељни поручујемо. Тек када је пристигла гомилица са колутовима лука и тартар сосом, схватисмо да су рибљи. Уистину, греота би била да су поред оволике воде свињски. А подно чварака скривена кромпир салата, ’место ’леба. Ко за специјалитет зна, наручује га за предјело. Можда смо погрешили редослед, али смо се насладили, а богме и засладили. Уместо колачима, чварцима и то рибљим. Ко још мари за правила обедовања у чарди на Дунаву.
