Време се колеба поприлично, али природа баш и не хаје. Истрајно одева свој блистави пролећни плашт и дозива. Једва дочекасмо. Идемо у походе неспутаним лепотама, у крај где настају врхунски сиреви и још бољи мед. Пут води преко Пожаревца.
Зашто посетити Хомоље
1. Јер Хомоље одише природним лепотама
Област је у источној Србији обргљена планинским венцима одасвуд. Званични помен Хомоља везује се за XIII век када су целим Браничевом господарили бугарски великаши. У стара времена, због своје неприступачности, служило је као збег. Дичи се много чиме, понајпре Хомољским планинама, које су просечне висине око 900 метара. Обрасле су храстовим и буковим шумама и прекривене непрегледним пашњацима и ливадама на којима се још могу спазити катуни. Богате су разноврсним и лековитим биљем, шумским плодовима и станиште су многим животињама.
Док пешачите уређеним и обележеним стазама или сте у планинарском походу на неки од врхова, можете срести срну, зеца, лију, дивљу свињу, али и вука. Овде се посматрају птице, лови, рибари, и успони савладавају бициклом. Посебну чар дају многобројне пећине од којих су најпознатије Церемошња и Равништарка. Познато етно-село краја је Тршка. Многи кажу да је једно од најбољих у Србији. Не можемо потврдити јер смо пољубили врата. Уранили смо дан. Налази се на путу ка Жагубици и обележено је скретање за земљани пут.
Најважнији водени ток је река Млава, која је усекла 16 километара дугу Горњачку клисуру кроз раскошну, необуздану природу. Због верских здања и остатака средњовековног града Ждрела, мештани клисуру називају светом котлином. Многе мистичне приче и легенде су везане за Хомоље. На једном делу свог тока, Млава се не чује. Мештани га зову „вода која ћути“. Једна легенда вели да је на том месту гласник донео вест о изгубљеном боју на Косову. Тад је све занемело, па и Млава. Друга је везана за цара Лазара и манастир Горњак. Испричаће вам је мештани када пристигнете.
Хомоље се не да обићи, а камоли истражити за дан или два. Мора му се враћати и сваки пут знатижељно откривати нове кутке.
ВИДЕО
6 разлога да посетите Хомоље
2. Јер манастир Горњак је задужбина кнеза Лазара
„Крст на њој блиста, сунцу одговара, и по хладној стени златне пруге шара“, тако је у песми Пут у Горњак свој сусрет са манастиром у срцу Горњачке клисуре описао можда и највећи српски романтик Ђура Јакшић. Удомио се у живописној природи, подно стрмих литица планине Јежевац, на левој обали Млаве. Некада зван Ждрело, данас Горњак. Једно предање каже да је име добио по средњовековном оближњем граду, а друго да је назван по горњаку, горском ветру. Задужбина је кнеза Лазара који је желео да учини мали принос Богородици. Грађена је између 1379. и 1381. године у моравском стилу. Делио је судбину свог народа. Рушен је, паљен и небројено пута похаран. Нестале су све драгоцености из ризнице, међу њима повеља цара Лазара, чаша са његовим иницијалима, златни путир који је даровао манастиру, и барјак цара Душана.
Од средњовековних грађевина сачувани су главна манастирска црвка посвећена Ваведењу, капела Светог Николе и испосница Григорија Горњачког. У конаку је направљена капелица посвећена Светом Илији. Ту је ковчег са, како се верује, чудотворним моштима Григорија Горњачког. Главна црква се тренутно обнавља и улаз није дозвољен.
Преко пута, на десној обали Млаве је малени хотел где се може презалогајити и коначити, а околним шумама може се тумарати уређеним пешачким стазама. На паркингу је истакнута мапа краја са јасно обележеним знаменитостима и природним лепотама. Усликајте је, биће од помоћи у даљем истраживању.
Недалеко, на самом улазу у Горњачку клисуру, налази се манастир Благовештење. Верује се да га је изградио деспот Стефан Лазаревић, у скоро окомитој стени. Изузетан призор. Постоји ознака на путу као и проширење за паркинг, но манастир је пуст.
3. Јер Крупајско врело је Хомољски бисер
У подножју планине Бељанице, са десне стране Крупајске реке, измештено од света и заборављено од времена, у густом неокаљаном растињу притајило се благо Хомоља. Плава и зелена се поигравају својим најјаркијим и најпитомијим нијансама осликавајући бајковити крајолик. И хук слапова који се не да надгласати. Мелем за очи и душу. Још да имамо воду чиме захватити и напојити се. Можда бисмо коју трунку злата нахватили. Јер како легенда вели, Хомољске планине су прогутале големо благо које се скрива на дну Крупајског врела у златној пећини, а чува га водени дух, вероватно злочест. Ми не кренусмо у потрагу у толике дубине, али неко јесте. Рониоци су се спустили на 123 метра дубине и открили мрежу канала који воде до пећине. Биће да у сваком предању има нешто истине.
И док маштате о зачарном благу, окрепите се у једном од два ресторана и обавезно се частите пастрмком из рибњака. На располагању је необични базен од камена где се лети да освежити. Крупајско врело је споменик природе. Чисто и нетакнуто. Чини се само да би околину ваљало мало оплеменити. За почетак, средити прилазни пут и посадити траву на земљаном паркингу.
4. Јер у бањи Ждрело уживају и клинци
Позната је по својој термоминералној води. Извире на дубини од 180 метара и на површини је температуре 40 степени. Лековита је, нарочито за костобоље. Данас је приватни угоститељско-забавни комплекс Терме Ждрело. Посетиоци се опуштају у спа центру, брчкају у четири отворена и пет затворених базена, а клинци уживају на спољним и унутрашњим тобоганима. Осим гостију хотела, приступ је омогућен свима на бази дневне карте.
Хотел је изграђен у облику замка, а унутар комплекса преплићу се Римљани и стари Грци, и за сваког има по нешто. Од тезгица са аутентичним производима овог краја, сувенирима и разним дрангулијама, продавнице гардеробе, преко пластичне кравице, бачве за заљубљене, до фонтане са змајем, јер овде су некада слетали. Ово сјајно место за одмор и породично дружење својом понудом никога неће оставити равнодушним.
Налази се десетак километара од Петровца на Млави, уз сам пут, уз који се протеже уређена пешачка стаза са осветљењем и клупицама. Поред комплекса је простор за камп-кућице, а на располагању је и приватни смештај. Провозајте се насељем. Изненадиће вас повелике куће и неколико безмало двораца са оградама које блага вреде. Многе су ненастањене. Градило се, изгледа, за пензионерске дане.
5. Јер Хомољски залогаји су чудесни
Како нас је сутон затекао у Термама Ждрело, Етно ресторан се учини више него примамљив. Испоставиће се, пун погодак. У понуди свакојаког послужења. Бирамо овдашње укусе. За почетак, циганску погачу. Ватрена, баш како назив указује. Горе уста, али се једе у сласт. Качамак са сатарашем. Да га пробали нисмо, пропустили бисмо много. И плату хомољских сирева. Називи симпатично истакнути на папирићима на чачкалици. Умешала се међу њих урда. Загонетно се гледамо. Конобар нам појашњава да је то крављи, грудвасти сир. Сви су врхунски, али трофеј несумњиво иде козјем, без премца је.
Пристиже и влашки тањир. Меса разноразног, али пљескавица какву још не кушасмо, да нам опросте вешти јужњаци. Било је још свашта занимљивог за пробати, али већ смо претерали. Биће прилике, јер за овакав гурмански доживљај ваља далеки пут превалити. Док смо се наслађивали хомољским ђаконијама начусмо да су људи овога краја најдуговечнији у Србији. Уз ваздух и природу припомаже и исхрана. А наш мудри народ је одувек знао да здравље на уста улази.
6. Јер и на БС Пожеревац 3 служимо окрепљујућу кафу
Предуслов сваког врхунског путовања је будност, те потражисмо паузу на БС Пожаревац 3 где служе врхунску италијанску кафу у свим облицима. Узесмо капучино, и то у највећој величини, да зачинимо путовање аромом квалитетне кафе. Путовање почиње првим гутљајем омиљеног пића.
