„Тамо где су пријатељи”, слоган је градића на брежуљцима шумарака источне Србије, у загрљају три Тимока, надомак благородне Старе планине. Мало ко ће се одлучити да се наменски упути у некадашњи Гургусовац, вероватно не знајући да га одликују разноврсно исоријско наслеђе, природне реткости, домаћинска трпеза, и љупкост која је шармирала и познатог Француза.
ЈЕР ЈЕ КЊАЖЕВАЦ МАЛА СРПСКА ВЕНЕЦИЈА
Пећински цртеж у атару села Габровнице сведочи да је крај био настањен још у праисторији. Насељавала су га разна племена, прошле су хорде Хуна и Авара, походиле су га многе војске, често је мењао господаре, до коначног ослобођења од Турака и припајања Србији 1833. године. Гургусовац је по једном предању, назив добио по Гргуру, најстаријем сину деспота Ђурађа Бранковића, а по другој причи по голубовима гургусанима, којих је било много у околним шумама. А онда му 1859. године у посету поново долази књаз Милош Обреновић и наређује паљење злогласне Гургусовачке куле, која је у време Карађорђевића била тамница и симбол мрака и ропства. И тако у Милошеву част, преименова се у Књажевац. Од некадашње српске Бастиље сачуван је само зид и улазна капија, а простор се сада користи за јавне и културне догађаје.
Данас варошици, ушушканој међу благим висоравнима Тресибабе и Тупижнице, у залеђу Старе планине, тепају Српска или Мала Венеција. Разбашкарила се на обалама два Тимока, Сврљишког и Трговишког, који се код града спајају у Бели. Преко речних токова изграђено је седам мостића, од којих је најпознатији камени. Уз воду се протежу шеталишта са дрворедима липа и кестена. Најзаноснија су у пролеће када олистају и замиришу. Дух старих времена провејава Старом чаршијом. Подељена је на горњи део, који чине дућани и занатске радње које потичу из доба турске владавине, и доњег са некадашњим гостионицама и кафанама са стамбеним јединицама на спрату које су настале након ослобођења. Веома живописно и пријемчиво. Захвалност Тимочанима палим за слободу Књажевчани су одали у Спомен-парку, који је и својеврсни приказ историјских догађаја од 1804. до завршетка Другог светског рата. Највећим украсом вароши многи сматрају цркву Светог Ђорђа. Градња је почела 1833. године у част прве посете књаза Милоша. Током Српско-турског рата је спаљена 1876., али је убзро обновљена. У својој ризници чува Јеванђеље из 1805. године и остатке старог иконостаса.
Сликовитост и архитектуру Књажевца овековечио је чувени француски архитекта, сликар и писац швајцарског порекла, Ле Корбизје. Када га је почетком XX века пут овуда навео, био је толико надахнут да се латио оловке и сачинио цртеж Књажевца, који се чува у Народном музеју у Београду. Пре више од столећа избирљивост француске и ситничавост швајцарске крви положиле су оружје пред, како многи кажу, најлепшим градом источне Србије. А данас? Ваљало би га првенствено очистити, а затим и умити и обновити му оронуле и запрљане фасаде многих здања, од којих су поједина прилично упечатљива. Тада би одиста могао бити Милошева дика и достојан свог надимка.
Но, за разлику од самог града, о околини се изгледа прилично брине. Свега пет километара даље, на обали Сврљишког Тимока, налази се Ргошка Бања, у овдашњем народу позната као Бањица. На месту где лековита вода извире, образовало се природно језеро, у коме је температура воде стално 28 степени. Утврђено је да је прилично лековита, па је малено лечилиште претворено у сређено излетиште са паркингом, мобилијаром, дечјим игралиштем, и ресторанчићем. А водом са термалног извора напајају се и базени у оближњем Спортско-рекреативном центру Бањица, где се налазе олимпијски базен, дечји водени парк, спортски терени, ресторан, и мали спа центар. Зими је велики базен покривен, па је купањац у благодетној топлој води зајамчен током целе године.
ЈЕР ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ БАШТИНИ БОГАТУ ИСТОРИЈУ КРАЈА
Смештен је у здању с почетка XX века, некадашњој породичној згради богате породице Сибиновић, која је преуређена за потребе музеја. У левом крилу налази се археолошка збирка, која садржи више од 2000 предмета који су пронађени на територији општине Књажевца, приказаних хронолошки и тематски. У десном крилу су уметничка збирка коју чине око 1000 слика, графика, цртежа, икона, скулптура, репродукција, и други предмети визуелне уметности, и етнолошка збирка. Посебно и почасно место заузимају двопређне вунене чарапе. Најлепши део народне ношње књажевачког краја настао је у периоду од XVIII до XX века. Јединствене су у свету. Изложене су народне и грађанске ношње, тканице, покућство, предмети домаће радиности, музички инструменти, технички уређаји, и предмета из обичајног живота. Разноврсна и занимљива поставка.
Треба завирити и у Музеј града Књажевца, у кући Алексе Аце Станојевића, радикалског првака и блиског сарадника Николе Пашића. Поред његових личних, изложени су и многи вредни предмети добијени од старих књажевачких породица, који су с краја XIX и почетка XX века.
ЈЕР ЈЕ СЕЛО РАВНА БИЛО РИМСКО УТВРЂЕЊЕ
Десетак киломера од Књажевца, у плодној долини Белог Тимока, на два хектара, простире се најстарије војно утврђење у Тимочкој области. Градња Тимакум Минуса почела је средином I века. Унутар бедема била је житница, војне зграде и ризница. Због важног положаја и близине рудних налазишта убрзо се развило цивилно насеље уз сам војни логор, као и некропола, виле, и храмови посвећени разним римским божанствима. Насеље је страдало у пожару средином V века. Данас се виде откопани делови бедема и појединих објеката унутар зидина, а обновљена је једино јужна капија, која доминира простором. Зна се да ископавања врше споро и пажљиво, па ће марљиви арехаолози сигурно још шта занимљиво открити.
У близини је Архео-етно парк Равна, спој давне, римске прошлости, народног градитељства и сеоског живота с краја XIX и почетка XX века. У дворишту старе сеоске школе образован је лапирадијум са надгобним и почасним спопменицима и жртвеницима са Тимакум Минуса, док су поједини предмети пронађени у античком насељу представљени у згради школе. Остатак простора посвећен је сеоској заједници тимочког краја XIX века. Могу се обићи стара моравска кућа, грађена од бондрука, која је пресељена са Старе планине, унутар које је огњиште и наравно, троножац, амбар, реплика античке и традиционале грнчарске пећи, казаница за печење ракије, и кућа у чијем подруму је изложбени простор о винарству краја. Веома лепо осмишљено и представљено.
Мало процуњате античким ископинама, па се прошетате српским селом пре два столећа, а онда се вратите у садашњост. И где је најузбудљивије, а где најпитомије. Дођите, обиђите, осетите, па одлучите.