Како се зима одвише нећка, а снег цицијаши чак и по горама и планинама, дружбу настављамо са градовима и историјом. Ње је напретек током целе године. Овога пута идемо у госте царевима у некадашњој римској метрополи на тромеђи сремске и мачванске плодне равнице и фрушкогорског побрђа. А успут канимо да брке мало омастимо сремским ђаконијама.
1. Јер је Сремска Митровица међу најстаријим градовима Европе
Трагови организованог живота воде седам хиљада година у прошлост. Неколико пута је потпуно мењала назив, али и изглед. Од древне илирско-келтске насеобине, преко античке престонице, средњевековне вароши са много господара, турске касабе, важног војног и грађанског насеља током владавине Хабсбуршке монархије, до данас највећег града Срема. Пријемчива средина. У срцу града истиче се православна Саборна црква, у пешачкој улици са радњама и кафићима, уз коју је паркић са необичном фонтаном. Наоколо грађевине вредне пажње – Историјски архив Срема, Завод са заштиту споменика, Галерија Лазар Возаревић, Библиотека Глигорије Возаровић, и Позориште Добрица Милутиновић. Културних здања је много, само би их требало дотерати и ситно обновити.
Од верских храмова Митровицу красе римокатоличка Црква Светог Димитрија, гркокатоличка Црква Вазнесења Господњег, и Стара православна црква. У најужем центру су и остаци Базилике Светог Димитрија, ранохришћанског мученика по коме је названа. Многе знаменитости овог простора остаће тајна, закопана подно грађевина данашње Сремске Митровице. Али гдегод су се багер или ашов упослили нешто је изронило. Понешто је обележено, понешто затурено. Зато завирите иза зграда и кућа, у дворишта, тумарајте и истражујте. Овде све врви, вришти од историје. Али се такав утисак некако не стиче. Можда је до посматрача, а можда би ваљало своје наслеђе упечатљивије и домишљатије означити и представити и њиме се јаче подичити.
ВИДЕО
7 разлога да посетите Сремску Митровицу
2. Јер је Сирмијум био престоница Римског царства
Испод данашње Сремске Митровице некада је био раскошни и моћни римски град Сирмијум. Претпоставља се да су га Римљани заузели десетак година пре нове ере, и остали до краја ВИ века када их истерују Авари. Процват доживљава крајем III и током IV века када постаје једна од четири престонице Римског царства и повремено седиште римских императора. Овде је рођено неколико римских царева – од четворице до седморице, па чак и десеторице, зависно од извора који се о тачном броју још нису усагласили. Заштићен моћним бедемима, имао је водовод, канализацију, улице поплочане каменом, ковницу новца, разноразне радионице, луксузне виле, јавна купатила, храмове, форум, позориште, и хиподром. “Славна и многољудна мајка градова”, описао је Сирмијум познати римски историчар Амијан Марцелин из IV века.Красила га је наравно и раскошна царска палата. Грађена је крајем III или почетком IV века у југоисточном, елитном делу града, уз реку Саву, иза градског одбрамбеног зида. Данас се у Центру за посетиоце „Царска палата Сирмијум“ може видети само део некадашњег царског комплекса, већим делом стамбени простор палате, која је такође имала и званични део за обављање царских дужности.
Представљени су фрагменти фресака и подних мозаика израђених од разноврсног камена који је допреман са разних страна света, као и фонтана у такозваној глувој соби, која је служила да жубором воде омета радознале уши током важних разговора. Температура унутар здања је прилично ниска, те се прикладно обуците.Многи су се отимали о подручје данашње Сремске Митровице, а посебно занимљиво је да су њиме столовали и Гепиди, германско племе које је успело да зада коначни пораз Хунима после смрти њиховог вође Атиле. Но, Гепиди нису владали дуго, свега неколико деценија пре но што су их у другој половини VI века потиснули Авари. Уприличена је и посебна атракција за посетиоце – сликање са холограмом Констанција II, средњим од тројице синова Константина Великог. Овим чудом технологије могуће је очас се телепортовати у прошлост и проћаскати са римским царем.
3. Јер је Житни трг најстарији део Митровице
Настао је у доба Турака, у XVII веку. И данас су видљиве оријенталне особености у околним уским и кривудавим уличицама са слепим сокацима. Знан је и као Житна пијаца, јер му је то била главна намена. А онда се пре коју деценију мало загребало по површини, и гле чуда, пронађени су остаци Сирмијума. И у то доба простор је био трговачка и занатска четврт са деловима градског бедема, пешачком зоном и једном од главних саобраћајница која је повезивала пристаниште са форумом. Грађена је у три фазе од II до V века. Приликом обнове трга, додат је мали амфитеатар за одржавање културних свечаности. Што због прошлости, што због средишњег положаја, и данас је трговачко стециште града, али и заштићена културно-историјска целина.
4. Јер је Mузеј Срема богата ризница
Подељен је у два здања. У једном су археолошка збирка и лапидаријум, у дворишту. Саркофази, надгробне плоче, разноразни архитектонски елементи…све од камена, који се довлачио из разних крајева. Чини се да је много предмета за изложити, а простора недовољно. Све је исувише начичкано и мало шта обележено. Свакако најексклузивнији експонати су мермерни сунчани сат са прелаза из И у ИИ век са композицијом три фигуре и споменици миљокази. Били су постављени на три миље у правцу ка Београду у време када је Сирмијуму у посету долазио Марко Аурелије. Још један куриозитет је део монументалне грађевине са великом мозаичком подном површином. Музеј на самом археолошком локалитету, хвали се кустос.
Унутар здања, на спрату је занимљива археолошка поставка. Изложене су амфоре, алатке, златне полуге коване у Сирмијуму у време цара Теодосија и колекција 33 златника од којих су четири јединствени примерци. Не треба да чуди, јер је Сирмијум био под заштитом Фортуне, богиње среће. Од толиког злата би се могло ослепети, али нажалост, све су копије. Изворни примерци се чувају иза челичних врата, открива нам кустос. Музеј баштини и део златног појаса аварског кагана. Представљен је холограмом. Сам појас је такође у сефу. У другом здању Музеја представљене су историјска и етнографска збирка и уметничка дела.
5. Јер је прелаз преко Саве најдужи пешачки мост на Балкану
Спаја Сремску и Мачванску Митровицу. Изграђен је на најужем делу тока Саве кроз град, на месту некадашњег староримског Артемидиног моста. Био је прилично озлоглашен јер су у време прогона хришћана управо на њему вршена погубљења светих мученика. По једном од њих, Светом Иринеју, је назван. Протеже се преко 262,5 метара и најдужи је висећи пешачки мост на Балкану. Био је и првак Европе до пре неколико година када му титулу одузе парњак у Швајцарској.Сава се у Митровици баш разбашкарила, скоро као у престоници. А митровачка плажа је, мештани веле, најлепше савско купалиште у Србији. Може бити истина, закључујемо док ходимо уређеним шеталиштем и пошироком обалом са мноштвом угоститељских објеката, спортских терена и игралишта за децу. Тренутно је све прилично успавано, чека се лето. Али и по зимском, додуше пријатном и сунчаном дану, има шетача, малишана и наравно, пецароша.
6. Јер Јазак вода са смарт чепом 100% неће капнути
Након што смо прешли најдужи пешачки мост на Балкану, уживали смо у погледу на Саву и њене природне лепоте. Уживање је употпунила изворска вода Јазак која с новим Спорт Смарт чепом гарантује да се вода неће просути како год да је током наших путешествија носимо или окренемо. Сигурни да смо добро хидрирани и да смо без опасности од просипања воде, спремни крећемо у поход на сремске гурманлуке.
7. Јер се укуси на Сави памте и трају
Налази се на самој обали Саве, истинска сојеница, на високим, тананим ногицама, да одоли водама када набујају. Унутрашњост рустична, од дрвета, камена и цигле, са црно-белим фотографијама, старим кухињским елементима и каљевим пећкама, проткана елементима модерног. Тераса и стаклени зидови са погледом на реку. Јеловник разноврстан. Мука права шта одабрати. Наручујемо пачју супу, димљене вешалице и рибљи паприкаш од сома. Служи се у котлићу са резанцима приде. Да ли су га справљали и стари Римљани не знамо, али данашњи кулинари чине то савршено. Како је Срем знан по добром залогају, у понуди је свакојаких гурманлука, па и пачје груди са пиреом од тартуфа и ролована телетина са млинцима, наравно. Окусићемо их другом приликом, јер паприкаш нас је убедио да је довољан разлог да се до Сремске Митровице потегне пут кадгод се прилика укаже.
