Призивали смо је подуго и чежњиво, и пристигла нам је госпођица зима, најзад. Додуше у необично благом руху, снегом оскудном. У кофер, једва један, спаковала је пахуље. Крупне, лагане, грациозне. По градовима их тек провејала, ал је висове забелела. Пре но снежни саг окопни, хитамо ауто-путем Милошем Великим и убрзо стижемо у брдовити и бунтовни ваљевски крај. Увелико се радујемо снеговању.
1. Јер су Дивчибаре драгуљ Ваљевских планина
У средишњем делу планине Маљен, на скоро 1.000 метара надморске висине, ушушкала се висораван. Међу околним брежуљцима да је штите од мразних, сурових ветрова и подаре благу и лековиту климу. Названа је, предање каже, у спомен младој чобаници која се удавила у набујалој Црној Каменици. Тако народ скова име Девојачке баре или Дивчибаре, које се спомиње још 1476. године у турском попису Смедеревског санџака. Била је омиљено место и књаза Милоша Обреновића који ју је читаву откупио од Турака после Другог српског устанка.
Дивчибаре су надалеко знане по својим плишаним ливадама, четинарским шумама, изворима и планинским речицама. Шумских плодова је у изобиљу, понајвише боровница које расту у виду жбуња, а лековитог биља је посвуда. У овако здравом станишту напојеном бистрим водама дом су нашли срна, зекан, веверица, дивља свиња, као и многобројна перната дивљач. Сусрет са зверчицом није искључен док се тумара неком од многобројних уређених и обележених пешачких стаза.
Данас Дивчибаре нуде разноврстан спортски и рекреативни садржај за посетиоце различитих укуса и склоности, углавном за породице и малишане. Популарности свакако доприноси и одличан географски положај. Најближе су планинско место престоници и Војводини, те број посетилаца непрестано расте. Сходно томе, ничу и бројни смештајни и угоститељски објекти.
И лети је врло живо. Тада похрле бициклисти, стреличари, планинари, заљубљеници у природу, адреналинци се отисну на зип лајн, а клинци се надмећу у авантура парку. Околина је подједнако примамљива. Највећи бисери краја су магични водопад Скакало и језеро Ровни. Када природа заблиста на пролеће, ваља се вратити.
ВИДЕО
7 разлога да посетите Дивчибаре
2.Јер су Дивчибаре снежни рај за породице
Недалеко од центра где су пијаца, паркић и Црква Светог Пантелејмона, посебно је ужурбано и чаврљаво, од ране зоре. Изнајмљује се опрема, копчају панцерице, стављају кациге, и нестрпљиво хита на стазу. Шарене се капице и рукавице и шушкају оделца. Мноштво малишана чини прве кораке на скијама под будним оком инструктора, док су се поједини већ осамосталили, вешто језде низ стазу и машу бакама, декама и родитељима кад поред њих прозује. Има и одраслих. Никад није касно стати на даске које адреналин значе. Стаза Центар, дужине 600 метара, је плаво-црвена, лагана до средње тешка. До врха се стиже тањиром и вучном сајлом. Осветљена је, па се може возикати и ноћу.
Прекопута још снежних радости за малце. Санкалиште. На врху се изнајмљују гуме за спуст низ стазу, довољно безбедну за све узрасте. На једној страни је направљено неколико хупсера (грбица), тек малко додатног узбуђења за храбрише. Неуморно се пењу и спуштају, уз осмехе и грају. Уживају на снегу и чистом ваздуху. Данас и на сунцу.
3. Јер је Црни врх снежна писта за умешније
Налази се подаље од центра, у оквиру насеља Дивчибаре ски ресорт до кога се стиже колима, путем кроз шуму, покривеним снегом, тренутно. Стаза се протеже 850 метара низ северну страну Црног врха. Средње је тежине и намењена је вештијим скијашима и бордерима. До врха изнад 1.000 метара вози двосед, па се успут напаја лепотама крајолика. На стази се изнајмљује опрема и узимају часови скијања, те су искуснији слободни да уживају док се о њиховим мање вештим другарима брину инструктори. Ако не за читаву недељу, Дивчибаре су сигурно одличан избор за једнодневни или викенд бег у снег. Приде ће послужити и као добра припрема за вожњу у већим и захтевнијим скијалиштима.
4. Јер видиковци одузимају дах
Један од најприступачнијих, иначе многобројних дивчибарских видиковаца, је Паљба. Налази се неколико километара од центра, на путу Косјерић-Ваљево. Паркинг је обезбеђен и постављена је клупа за дуже уживање на 1.050 метара надморске висине. Поглед пуца преко шума, пашњака, удолина, и брежуљака, ка планинама Повлену и Медведнику. Сјајно место за предах, породичну и пријатељску фоткицу и наравно, неизбежни селфи.
Највиши врхови су увек најпримамљивији, неретко и најлепши. До највишег виса Маљена стиже се колима до војног објекта, па неколико минута пешака, или лагано шетњом стазама, кроз пашњаке и борове шуме. То је истинска планинска уживанција. Врх на 1.104 метра народ је именова Краљев сто у спомен на цара Душана, који се једном ту улогорио и посматрао бој своје војске. Поразила је непријатеља, очекивано. Није Душан тек тако носио надимак Силни. Кад је ведро, поглед зна да досегне до Копаоника, а каткад и до Авале.
5. Јер су Рибнички манастир и пећина оаза спокоја
До Паштрића, у општини Мионица, стижемо путем који се завршава пред капијом манастирског поседа. Повелик је и сређен. Тишина одјекује. Однекуд се чује жубор воде и мјаук маце која је похрлила да нас дочека. У порти, тек пар душа стрпљиво чека пријем код игумана. Манастирска црква, посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, урађена је у српско-византијском стилу. Изнутра, чини се, није довршена. Иконостас, тек покоји живопис, углавном иконе на зидовима, и купола необично осликана, плавом са звездицама. Сувенирница са истакнутим ценама, самоуслужна. Верује се у поштење посетилаца. Манастир је, верује се, саграђен у доба Немањића, први пут се спомиње средином XВИИ века, а више пута је паљен и разаран. Данашња црква изграђена је почетком прошлог столећа, а братство је обновљено тек пре неколико година. Споменик је културе од великог значаја.
Из дворишта се пење на мост преко реке Рибнице и путићем стиже до Рибничке пећине, али се ући не може. Улаз у дворану је у нивоу корита реке, која је сада набујала. Посетиоце прима тек када Рибница усахне. Споменик је природе. Станиште је око 15 врста слепих мишева и јединствени спелеолошки објекат у Србији. Невероватан спој природе и духовности.
6. Јер се у Плавој птици лети на крилима укуса
Идемо ка Ибарској магистрали. Успут је скретање ка родној кући Живојина Мишића, те уколико нисте ишли у посету једном од највећих српских јунака и војсковођа, време је. Ми јесмо, и опет бисмо, али дан је одвише кратак, а и глад постаје неумољива. Свраћамо у Плаву птицу, кафаницу покрај пута. Свега неколико столова, али уредно, пријатно и чисто. Понуда тренутно „скромна“ – роштиљ, зимске салате и домаће вруће лепиње. Срећом, избирљиви нисмо. Наручујемо мешано месо и ћевапе на кајмаку. О укусима најбоље сведочи често гостовање нашег познатог глумца, искусног кафанџије. За истим столом седео је претходног дана, хвали нам се срдачни домаћин. Ех, мимоишли смо се замало, али већ следећом приликом можда нас срећа погледа да трпезу поделимо са великим боемом.
7. Јер вас и на Ибарској магистрали чека право освежење
Један од најпрометнијих путева Србије нуди пролазак кроз прелепе крајолике који нас још једном уверавају у лепоте родне груде. И док због броја аутомобила који свакодневно пролазе Ибарском, може доћи и до застоја у саобраћају, ми знамо да се на НИС Петрол и Газпром бензинским станицама увек можемо одморити и окрепити.
Овај пут наш избор је Drive Cafe кафа која је ту да задовољи сваког сладокусца и пружи преко потребно освежење. Али не заборављамо и да запосленима покажемо QР код из апликације Са намапуту, како бисмо уживали уз попуст од 20% на кафу.
