Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / 7 разлога да посетите Зрењанин

7 разлога да посетите Зрењанин

„Добри људи, мирна река, и банатска житна поља, лепа снаша и дивна песма тамбураша”, каже песма о граду на Бегеју. Приче о његовим мостовима, раскошној архитектури, мултикултуралности, пиву, и спортским велемајсторима буде знатижељу. Па, хајде да је утолимо.

Zrenjanin grad

ЈЕР ЈЕ ЗРЕЊАНИН СРЦЕ БАНАТСКЕ РАВНИЦЕ

Спомиње се 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеја. Насељавали су га многи, па чак и Шпанци, те умало не постаде Нова Барселона. Иначе је често мењао имена – Бечкерек, Велики Бечкерек, Петровград, а Зрењанин је назван 1946. године по народном хероју Жарку Зрењанину. Могао би понети и неколико надимака, свакако српска Будимпешта, због броја мостова. Признајемо, није Бегеј Дунав, али ни плави европски див није баш силан у мађарској престоници какав постане тек што утекне у Србију. Ток реке кроз град непрестано је мењан, мало је то чинила природа, више човек. Па тако преко воде сагради чак 10 мостова. Најстарији је Мали мост, подигнут 1904., а најмлађи је Магистрални из 1992. године. Има и три пешачка, висећи и два лучна.

Главни Трг слободе красе Жупанијски двор, данас Градска кућа, споменик краљу Петру I Карађорђевићу и римокатоличка катедрала из средине XIX века посвећена Светом Ивану Непомуку, који се сматра заштитником мостова и река. Велелепних здања је посвуда. Лепотом се истичу Народни музеј, Палата правосуђа, Палата Дунђерски, и Дом борилачких спортова, дело Драгише Брашована. Красе га и зелене оазе у неколико пространих и уређених паркова. Дом је више од 20 националних мањина, па се разни језици могу чути, а и видети разнолики верски објекти. Црква Успења Пресвете Богородице из 1746. године је најстарија сачувана грађевина и једна од само неколико које су преживеле велики пожар почетком XIX века. Словачка евангелистичка црква потиче из прве половине XIX, а реформаторска црква са краја истог столећа. Некада је постојала и синагога, али су је почетком II светског рата порушили немачки окупатори.

Лети се хита ка ободу града, на уређено купалиште, Пескару, које лежи на три језера настала услед дугогодишње експлоатације песка. Да ли је овде пропливао Иван Ленђер, не знамо, али је Зрењанин осведочено расадник шампиона, а можда и најспортскији град у Србији. Тешко је пребројати медаље којима су га окитили атлетичарка Ивана Шпановић, одбојкашице Маја Огњеновић и Јована Бракочевић, каратисткиња Снежана Перић, браћа Грбићи, Дејан Бодирога…Вероватно смо успут и срели неког будућег спортског велемајстора, јер овде поред Бегеја тече и победничка крв.

Glavna ulica Korzo u Zrenjaninu

ЈЕР ЈЕ ШЕТЊА КОРЗООМ АРХИТЕКТОНСКИ УЖИТАК

Кроз историју је улица мењала називе у зависности ко је Зрењанином газдовао, а данас носи име краља Александра I  Карађорђеића. Тек да се подсетимо ко је све овде газдовао. Здања у засебној целини сачуваног старог градског језгра грађена су у другој половини XIX века и почетком XX века, у духу сецесије или историцизма са елементима необарока. Посебно се истичу зграда Торонталске банке (Хрватске штедионице), палата Јована Пањија и кућа Живка Вукова с краја XVIII века, једина стамбена зграда из периода барока. Нарочито занимљива је кућа каменоресца Тунера Теодосија из 1900. године, знана као Шехерезада, која је дошетала из 1001 ноћи да Зрењанину подари и маварски шарм. Много је здања вредних пажње, те разгледање може да потраје. Предах и окрепљење нуде многобројни угоститељски објекти у зрењаниској пешачкој улици, живој, чистој и складно уређеној.

Muzej piva u Zrenjaninu

ЈЕР МУЗЕЈ ПИВА БАШТИНИ ИСТОРИЈУ ПРАВЉЕЊА ТЕЧНОГ ХЛЕБА

Млад је, али прилично занимљив, поготово пивопијама. Удомио се у обновљени стари погон, вариону, то јест, кухињу пива. Зидови и под најважније јединице у производњи пива обложени су брачким каменом у осам боја, а улазни део, који гледа на реку, израђен је од италијанског стакла. Необично раскошно за пивару.

Изложени су парна машина с краја XIX века, филтер машина, стари млин за јечам, кишар, произведен у Немачкој, бачварска клупа за израду пивских буради, бакарни казани, и старо буре са натписом Дунгyерскy. Могу се видети и старе фотографије, пивске боце, кригле, етикете, старе алатке, и још много занимљивих предмета.

Једно од најстаријих пића справља се од квасца, хмеља, јечма, и воде. Често га зову и течни хлеб због велике нутритивне и енергетске вредности. У Зрењанин га је донео Немац Себастијан Крајцајзен 1745. године. Процват пиваре везан је за породицу Дунђерски. Преузели су је крајем XIX века, проширили и пиво правили по најбољој, плзенској технологији, по којој је настављена производња Зрењанинског пива. После II светског рата је национализована и радила је до 2007. године.

У складу са својом подугом пивском традицијом, Зрењанин је од 1986. године домаћин Дана пива. Да ли у рају тече из славина, нећемо сазнати на овоме свету, али засигурно знамо да га последње недеље августа има у изобиљу у банатском пивском рају. Само без претеривања, јер чувени пивски стомачић вреба из прикрајка.

Savremena galerija u Zrenjaninu

ВИДЕО

7 разлога да посетите Зрењанин

ЈЕР САВРЕМЕНА ГАЛЕРИЈА БАШТИНИ ВРЕДНА ПОСЛЕРАТНА ДЕЛА

Све је почело пре седамдесетак година у Уметничкој колонији у сеоцету Ечки, надомак Зрењанина. Убрзо је основана и Савремена галерија која се бринула о делима насталим у колонији, а град је 1964. године ставио све под свој кров у Савременој галерији у Зрењанину. Збирка, коју чине слике, скулптуре, графике, цртежи, пастели, акварели, таписерије, фотографије, дигитални и видео радови, и инсталације, углавном се ослања на дела уметника који су боравили у колонији. Међу познатијима су Јован Бијелић, Милан Коњовић, Миодраг Мића Поповић, и Урош Ђурић. Али је временом обогаћена и разним донацијама, од којих је најважнија била она Савезног извршног већа. Тако се данас поноси и делима великана који нису боравили у колонији – Бете Вукановић, Стојана Аралице и Петра Лубарде. Збирка садржи око 2.800 дела уметника из бивше Југославије и иностранства. Сјајан је приказ савремене ликовне уметности на овим просторима од 1946. године до данас.

Banja Rusanda kraj Zrenjanina

ЈЕР СЕ У БАЊИ РУСАНДИ ЛЕЧИ БЛАТОМ ИЗ СЛАНОГ ЈЕЗЕРА

Удомила се у једином шумоликом крајолику у Банату, унутар Парка природе Русанда, заштићеног подручја. Окружена је ливадско-степским и мочварним стаништима. Околину настањује више од 200 врста птица, те је вазда цвркутаво. Лежи на обали истоименог језера. Није ни велико, нити дубоко, али је воде сланије од морске. Салинитета око 60 одсто. Но, дно је нарочито занимљиво. Чини га посебно блато које се користи у терапијске сврхе још од друге половине XIX, када је његову лековитост потврдила Царска академија у Бечу. Пелоид, русандско блато, вади се из чамца на традицоналан начин и након употребе, сакупља и враћа у језеро. Мало одрживости, више природе и птичица, а понајвише благотворности и ужвања.

ЈЕР СУ У СТАРОЈ ЗАНАТЛИЈИ РЕБАРЦА МАЈСТОРСКА

Некада су се овде окупљале старе занатлије, а данас истински поштоваоци доброг залогаја. Укусе повеликих порција, употпуњује домаћински амбијент у духу старих српских и војвођанских кафана са мноштвом етно мотива. Такви су и гостопримство и услуга. Свакојаких ђаконија је у понуди, али нас привукоше занатлијска ребарца. Сервирају се са кромпиром и кајмаком. Сочна, справљена сосински и лалински. За густирање и дуго памћење. А још ако вам трпезу зачини староградска музика тамбураша… Довешће вас овде срце још који пут.

Restoran Stara Zanatlija u Zrenjaninu

ЈЕР СМО УВЕК УЗ ВАС

Где год се запутите, уздуж и попреко по нашој дивној земљи, нисте сами. На путу вас не може изненадити ништа јер сте увек у непосредној близини једне од преко 300 НИС Петрол и Газпром бензинске станице који су истинска подршка свакој вашој авантури или путовању.

Benzinska stanica u Zrenjaninu

Share:

Можда те додатно интересује:

Drive Cafe – најбољи разлог за паузу

Свако путовање заслужује савршену паузу и зато посети Drive Cafe на више од 300 бензинских станица широм Србије.Уживај у врхунској кафи и направи свој избор на основу богате гастро понуде - само на НИС Петрол и Гаспром бензинским станицама!

Drive Cafe

Плати гориво без одласка на касу уз Drive.Go

Drive.Go апликација је прва апликација у Србији уз коју можеш да платиш гориво на точионом месту без одласка на касу.Брзо, једноставно и сигурно плаћај гориво директно са мобилног телефона и штеди ефикасно време на свим НИС Петрол и Гаспром бензинским станицама.

Drive.Go