8 разлога да посетите Рајачке и Рогљевске Пимнице

рече, ко други до Француз. Припадник народа који је докучио све тајне и ужитке испијања божанског напитка. Када је у другој половини 19. века опака ваш опустошила француске винограде, тражили су вина слична својим. И нашли их. На српској земљи. На тромеђи са Бугарском и Румунијом. На пешчаном земљишту окруженом трима планинама са једне, и Дунавом и Тимоком са друге стране. Где се винова лоза сунцем огрева око 260 дана годишње, те дарује особиту сласт грожђу. Ако је потомцима Гала ишта веровати, онда је то све везано за вино. Куд они, туд и ми.

Правац Неготинска крајина!

Зашто посетити Неготин и Рајачке Пимнице?

1. Јер Неготин је дом „оца српске музике”

Пут нас води преко Неготина. Да ли је назван по некадашњим становницима, Неготи и Тини, око чије окућнице се стварало насеље, или се изродило из вечитог српског надметања “(боље) него ти”, не зна се тачно. Но, поуздано је родни град Стевана Стојановића Мокрањца. Улазимо у двориште где нас дочекује бронзана скулптура по многима најзначајнијег српског композитора. Скромна, традиционално балканска варошка кућа из средине 19 века, данас је музеј и споменик културе од изузетног значаја. У њој је творац чувених Руковети начинио прве кораке и научио прве музичке тактове. Кроз четири одаје проживљавамо Мокрањчеве овоземаљске дане. Лични предмети, преписке, породичне фотографије, аутентични намештај, два клавира, и портрет класика спрске музике и његове супруге, дело још једног српског великана, Уроша Предића.

У част свог суграђанина, Неготинци сваке године одржавају фестивал “Мокрањчеви дани”, својеврстан празник музике који окупља врсне извођаче из Србије и иностранства.
Поноси се Неготин и хајдуком Вељком, који је пао за његову одбрану од Турака. Дао је јунак главу за Крајину, али је она ипак пала у шаке Османлија. Данас, на централном тргу, његова скулптура на коњу подсећа на слободарски дух краја. Споменик му је подигнут и на месту погибије.

2. Јер на БС Неготин можете купити нове “Drive Cafe” грицкалице

Putevi tradicije i bogate istorije uvek oplemene dušu. A za potpuni užitak je dobro dodati i malo čiste zabave! Prilikom pauze na benzinskoj stanici Negotin, dok se naš automobil napajao G-Drive gorivom, odlučili smo da sebe obradujemo novim Drive Cafe grickalicama koje donose ZABAVU, SVAKI PUT!

Možete izabrati klasičan ili rebrasti čips, flips sa čak 32% kikirikija ili sveže i hrskave kokice.

Sve su podjednako ukusne, pa nismo previše razmišljali: kupili smo kompletnu hrskavu ekipu i nastavili put.

3. Јер Пимнице су камени град у којем станује вино

Тако се прича по крају око села Рајца. Назив, претпоставља се, добише по локалном говору “идемо да пиМо вино”. Помињу се и као пивнице, што пивопије може довести у заблуду, јер овде пиво не станује, чак ни у комшилуку.

Тридесетак километара од Неготина, после ситног труцкања по закрпама и добрим делом удобног асфалта, стиже се до брежуљка где се сместило необично насеље, окружено шумом. Камене кућице протежу се уским сокацима који кривудају до малих тргова. Шетња кроз својеврсни лавиринт, који ако се успе надмудрити, води до централног трга са чесмом. Још само да уклоне кулисе, помислисмо, јер не дамо се преварити. Но, опојни мириси нас разуверавају. Можда је ипак збиља.

Уто нас довикује средовечна госпођа и маше да дођемо. Жели нам добродошлицу и седа за сточић за чашицу разговора, испред пимнице.

Грађене су од половине 18. до тридесетих година прошлог века по угледу на подруме са Косова и Метохије, дебелих зидова да одржавају сталну температуру. Састоје се из винског подрума, укопаног око метар у земљу, и стамбеног дела за боравак током виноградарских радова. Без оџака. Од 270, активно је десетак. Међу данашњим виноградарима има староседелаца и дођоша, а придружио им се и факултетски “одликаш”. Слави се 14. фебруар, Свети Трифун, реже се славски колач и засеца винова лоза. Поносно прича да је све почело још у доба Римљана и да су се неготинска вина извозила у Француску, Аустроугарску, Немачку, Русију… Ред је да га и ми окусимо.

Уводи нас у подрум. Бачве, припијене једна уз другу, сневају, свака своју сорту. Цхардоннаy, бела тамјаника, росé, Цабернет Саувигнон – суво, благо барикирано. И понос краја, посебног букеа.

4. Јер Црна Тамјаника је древна сорта

Аутохтона, мускатна сорта неготинског поднебља. Врло ретка, тешка за узгајање због проблема са цветањем. Укус, пун, уравнотежен, неупоредив са другим винима. Непоновљив. Мирис руже. Преплиће се са зачинским тоновима босиљка, малине, јагоде… Свако ће пронаћи још понеки, у “позадини”. Питка и освежавајућа. Плеше се храном. Савршени је спој са рибом и плодовима мора, али и чоколадним и воћним слаткишима. Опевана у песмама неготинског краја. У оној чувеној, посвећеној хајдуку над хајдуцима, Вељку, спомиње се као рујно (црвено) вино