8 разлога да посетите Сремске Карловце

Имао је срећу велики српски романтичар да детињи и замомчи се у загрљају шумовитих обронака Фрушке горе и вода силног Дунава. Биће да смо за одрастање окаснили, али за упознавање никако. Дружењу је увек право време. Чак и када зима из прикрајка пушта мразне ветрове да узбуркају воде лепе плаве реке дуж обала града Бранка Радичевића.

1. Јер су Карловци град музеј

Овим звањем често се кити Праг. Уз дубоки наклон чешкој престоници, сремски драгуљ се јоште чиме има подичити – вином, вековном просветом и духовношћу. Приде, и Дунавом. Нарогушио се, намрштио, намрачио. Канда се жели осамити. Осмелили се тек лабудови и неустрашиви чамџија. Која ли га мука натера да пркоси таласима разјареног дива? Обале пусте, упркос приобалним ресторанима и кафићима. Сасвим је другачије у пролеће, лето. Одмах је јасно да ћемо се вратити, чим пре.

Језгро града мајушно, али особито. Одише отменошћу, духом некадашњег, истинског господства. Без примеса новокомпонованих архитектонских изражаја. Застало у неким минулим, културним временима. И не да се. На радост својих мештана, али и посетилаца.

Међу велелепоном архитектуром, поглед привлачи времешна, али добродржећа кућица, сада кафић. Истиче се својим најстаријим вратима од кованог гвожђа из друге половине 19. века. Бранков трг омеђен је раскошним здањима – Богословија, Магистрат, Римокатоличка црква Светог Тројства, Богословски семинар, и Стефанеум. А на оближњем узвишењу пропела се зграда, жуто-црвене фасаде да мотри будно на варошанска дешавања.

2. Јер су Карловци изнедрили прву српску гимназију

У беспрекорно сређеном врту дочекује нас биста. Пише Бранко. Довољно. Зна се који. Само је један у Карловцима. Улазимо у предворје и читамо историју прве српске гимназије. Основао ју је митрополит Стефан Стратимировић 1791., а годину касније је званично почела да ради. Стара зграда порушена је 1890. и подигнута нова у српско-византијском стилу са богато украшеним главним улазом. Од почетка 20. века, настава је доступна и девојкама.

Пролазимо кроз витражна врата од којих се пружају дуги ходници. Поплочани подови, осликани сводови, старинске светиљке и лустери, камено степениште са балустрадом. Више сличи палати него образовној установи. И учионице су некако посебне. Свака принета својој намени, уткане пажње и љубави. Где ли смо ми учили школе, тужно се присетисмо својих средњошколских дана.

Отварамо масивна дрвена врата ка царству књига. Аристократско. Мирише на знање, поезију, старину. Библиотеку чини више од 18.000 наслова, дарови бивших ђака, професора, добротвора. На полицама су и прво фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, поклон краља Александра Обреновића, прва издања Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Бранка Радичевића…
Још једна одаја посебне красоте. Свечана сала. Сва осликана, умереним тоновима, у зидовима положене бисте дародаваца, плишане столице. За концерте, приредбе, свечане прилике.
Одшколовала је многа велика српска имена, али надалеко је позната по Бранку. У њеним клупама, сачинио је прве риме. Данас је филолошка гимназија у којој се изучавају савремени и класични језици. Част је у њој учити и предавати. Њен значај можда је најбоље описао један од бивших ученика и професора:

3. Јер патријаршки двор је био дом поглавара српске цркве

Један од најлепших владичанских дворова у Срба. Подигнут крајем 19. века у стилу италијанских палата на месту некадашњег Пашиног конака, који је био прво седиште поглавара Српске православне цркве после пребацивања архиепископије из Пећи, све до 1920. Данас је пребивалиште владике сремског. Дворску капелу осликао је лично Урош Предић.
Богата Ризница баштини многе драгоцености – иконе, рукописе, портрете митрополита и епискома, престоне крстове, златне и сребрне путире, пехаре, и иконе. Најстарија књига је Цветник, из 15. века. Унутар дворског врта налази се Патријаршијски подрум и вински лагум. И свештеници праве вино. И то одлично. Двор се тренутно обнавља те не блиста пуним сјајем.

4. Јер је храм Светог Никола омиљена црква младенаца

Предање вели да ко се напоји водом са Чесме четири лава, на Бранковом тргу, вратиће се и венчати у Карловцима. Многи и јесу. Управо у Саборној цркви Светог Николе.

Подигнута је средином 18. века. Крајем истог столећа страдала је у пожару, но врло брзо је обновљена и још једном почетком 19. века када је добила ренесасну фасаду која је данас краси. Посебно се истиче раскошни иконостас, дело Теодора Крачуна и Јакова Орфелина. Чува две реликвије – делове моштију другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца и чудотворну икону Пресвете Богородице Бездинске, као и слике Паје Јовановића.

5. Јер се у Карловцима љубе запад и исток

Огрнути плаштом барока, прожимају се утицаји Аустроугарске и Турака, проткани нитима разних уметничких стилова. Сједињени у бајковиту карловачку причу. Заједничку и личну. Уличице уске, омеђене стамбеним кућерцима, многи оронули, понеки закривени чипканим завесама, занатским радњицама, винаријама и винским подрумима. Неприметно стигосмо до необичне атракције, Музеја шибица, даље до Музеја пчеларства и Капеле мира, подигнуте на месту где је 1699. потписан чувени Карловачки мир. У близини је Палата Илион и Завичајна збирка Сремски Карловци. Град заточен у своју културу и историју. Чини се, без намере да се посавремени.

6. Јер су Карловци чаробни и са висине

Пре похода на Душков видиковац, одакле се Карловци погледом грле, ваља предахнути и окрепити се чашом фрушкогорског вина. Видиковац је изграђен као велика сцена на отвореном са два нивоа, на којој се налази позлаћени крст и скулптура песника Душка Трифуновића, који почива у Карловцима. Одморите на степеништу поред чувеног стихотворца и уживајте у погледу.

7. Јер Сремска кухиња је спој српске и „швапске“

У Срему се одвајкада добро јело. Неретко и превише. Ако нисте фруштуковали, не брините, све се да надокнадити. На менију, свакојаких ђаконија – од домаће пилеће супе, риндфлајша, сланинице, чварака, до месних пикантерија. Нећемо се снебивати. Крећемо од мезетлука, преко јунећег паприкаша до роловане пилиће џигерице и сезонске салате. Трпезу не напуштајте без чашице бермета, ароматичног десертног вина, уз који одлично иде куглоф, немачки колач који се одомаћио и справља се на више начина – са додатком лешника, бадема, сувог грожђа, ораха…

8. Јер на Стражилову почива Карловачки поета

Сремске калорије је тешко спржити, али ваља покушати. Шетња Дворском баштом или правац Фрушка гора. Најбилже излетиште је Стражилово. Уређених стазица за пешачење кроз природу, данас популарни хајкинг, не мањка. Дишемо дубоко и хитамо ка Бранковом вису.