Са поносом вам представљамо садржај кроз који вас водимо у обилазак најлепших природних и културно-историјских лепота Србије. Наша прва дестинација је тврђава „Голубачки град“, средњовековно утврђење које је након пет година реконструкције поново отворено за посетиоце.
Па, кренимо на пут
Место нашег поласка је Београд, али и за све оне који нису из околних градова око тврђаве, најбоља траса је кренути аутопутем Београд-Ниш (Е-75), и на 65. километру од престонице скрените на искључењу за Пожаревац (путарина за обичан ауто износи 200 динара). Након 16 км, са ваше леве стране наилазите на НИС Петрол бензинску станицу и ту скрећете на првом излазу десно, истакнут је путоказ за Голубац (34).
Сада сте на магистрали првог реда ИБ 34 Пожаревац-Велико-Градиште-Голубац-Доњи Милановац и током пута наредних 48 км тешко да можете да погрешите, јер на свим успутним кружним токовима и у уласку у Велико Градиште уредно постоје путокази који вас усмеравају. Током целог пута вожња је „опуштајућа“ без захтевних деоница уз наравно обавезно поштовање ограничења брзине и повећану опрезност у вожњи кроз насељена места. Уживајте у пределима и не дозволите да вас „повуку“ два скретања, прво ка Виминацијуму, друго ка Сребрном језеру, оставите те дестинације за неку другу прилику, јер вам у Голупцу неће бити довољан ни овај један дан који сте издвојили за обилазак. Након 135 км вожње и који минут мање од два часа, стижемо на одредиште.
Њено величанство тврђава „Голубачки Град“
Већ први поглед на Дунав оставља без даха! На самом уласку у Голубац велико водено пространство моћне реке и уређено шеталиште све до самог центра града одаје утисак као да сте стигли на море. Овде је Дунав у целом свом току кроз Европу најшири (око 6.000 м). А онда, када погледом кренете преко узбуркане воде удесно, у даљини вам се, подно високог масива указује мистична контура утврђења са кулама и зидинама, тврђава која делује као да плута на самој површини великог језера. Издалека није могуће разабрати детаље и то само појачава већ ионако надреални призор…
Пролазимо затим кроз уске уличице у насељу и након пар километара и неколико огромних стена надвијених над узани пут, излазимо на чистину-плато испред „њеног величанства“, Голубачке тврђаве. Први утисак из непосредне близине комплекса заиста је невероватан, као да сте се нашли испред неког фамозног замка у Британији или Ирској – трава уредно ошишана у милиметар, клупице за седење испред нове управне зграде у којој се налази директорат тврђаве, продавница са сувенирима и укусно уређена кафетерија са баштом из које пуца поглед на целу ширину Дунава; свакако пре него кренете у обилазак, идеално место и да се одморите мало након путовања.
Да, пре уласка у само тврђаву остаје да се обави још једна „ситница“ – морате купити улазнице. У самом комплексу постоје три зоне кретања, у зависности од тежине успона, тако да морате да оцените за коју сте способни да је издржите.
Распоред зона и куда се са којом картом можете кретати, као и детаљнија објашњења можете наћи на званичној презентацији ТВРЂАВА ГОЛУБАЧКИ ГРАД.
Дакле, карту имамо, АВАНТУРА може да почне. Или не! Пре него закорачите у средњи век ево неколико основних историјских података о тврђави „Голубачки град“; детаље и занимљивости откривајте сами – у томе и јесте драж посете оваквом драгуљу историје Балкана.
Историје тврђаве
Голубачки град је средњовековно утврђење подигнуто на самом улазу у Ђердапску клисуру, природно утврђеном месту одакле су се са лакоћом контролисали сви копнени и водени путеви који су повезивали исток и запад. Први пут се у историјским изворима помиње 1335. године као тврђава са угарском посадом. Иако је град основан раније, не зна се када и ко га је заправо подигао. Током средњег века, водиле су се многе битке око њега, нарочито између Османског царства и Краљевине Мађарске. Од 1867. године предат је, из руку турске власти, на управљање српском кнезу Михаилу Обреновићу.
Авантура може да почне!
Улазимо у тврђаву!!! Као „окорели“ авантуристи, одлучујемо за ону најтежу – црну зону и пентрање на кулу број 1, познатију као „Шешир кула“. То никако не значи да треба прескочити обилазак „Куле витезова“, „Топовске куле“, „Палате“… Крећите се полако и покушајте да осетите дух времена, да замислите како је пре више векова овде врвело од људи у средњовековним одорама, како су ратници са кула пуцали из топова и стрелама одбијали нападе непријатеља. Машта је нешто што вас сигурно неће изневерити у овом тренутку, али и не пропустите да што више фотографишете. Толико је све живописно да где год да се окренете – имате савршени снимак. Погледајте нашу галерију фотографија на дну странице – можда вас инспирише да направите нешто слично и ви на лицу места.
Након детаљног обиласка приземних кула и изложбе у „Палати“, дајте себи одушка од барем десет минута, саберите утиске јер право узбуђење тек следи. У походу на највиши врх тврђаве придружује нам се искусни водич који ће се не само побринути да се у „једном комаду“ попнемо и сиђемо, већ и неко ко ће вам успут испричати прегршт интригантних историјских чињеница и занимљивости које нисте могли да изгуглате.
Поход на „Шешир кулу“
Прва трећина пута је „релативно лака“ – крећемо се металним степеницима, прилично лагано пролазимо поред куле број 4, одакле почиње тежи део пута. Металне степенице ту замењују камене, заправо импровизоване, са постављеним ланцима са стране који служе као рукохвати, као и са неколико препрека које морате премостити тако што ћете се попети или спустити уз уске мердевине. Не заборавите да у току пењања, с времена на време, застанете и окренете се, јер што идете више уз утврђење, поглед на доњи део куле и Дунав, широк као море – је заиста невероватан! За последњу трећину пута ће вам већ требати вештине „фри клајмбера“, јер постоје деонице на којима морате добро да размислите где ћете коју ногу поставити и на које испупчење, али немојте да вас то обесхрабри; чак иако се не снађете ту је водич који ће прискочити у помоћ. Пошто у тој последњој деоници нећете имати много прилика да се осврћете око себе, када коначно стигнете на сам врх – мали плато испред „Шешир куле“, заборавићете на све дотадашње препреке, а ево и зашто.
Допустите да вас преплави осећај као да сте се попели на кров света, и уживајте у погледу на Дунав где је он испред вас најшири и са десне стране на „Гвоздену капију“ (место где је Дунав најужи и одакле почиње Ђердапска клисура). После обиласка саме Шешир куле, “Чардака ни на небу, ни на земљи” и кратког одмора, крећемо лагано да се спуштамо назад. Тешко је речима описати снажан утисак да сте на месту које је неми сведок векова узбудљиве, пребогате историје овог краја. Колико је само ратника најразличитијих нација овуда крочило, колико их је међу њима овде и заувек остало? Војника, племића, трговаца, путописаца, занатлија, неимара…
Након 3-4 сата разгледања и пењања по стрмим стенама унутар средњовековног утврђења, кривудавом стазом се лаганим корацима удаљавамо од самих зидина, али се на сваких 5-10 метара осврћемо да још једном урежемо у памћење слику Голубачке тврђаве, грађевине која је дефинитивно у првих пет дестинација у Србији која се једноставно мора видети и доживети.
Одмор
Шта сада? Време је да се саберу утисци, прегледају фотографије и одаберу оне најбоље за Инстаграм, Фацебоок…,а све то на тераси ресторана „Златна рибица“, у самом центру насеља Голубац (опет и увек са погледом на Дунав-море).
Немојте да вас обесхрабри чињеница да се ресторан налази на аутобуској станици – храна је врло пристојна, услуга одлична, цене приступачне (комплетан ручак за двоје је око 2.000 динара). У случају да сте на неком пропутовању, разуме се да постоји и могућност преноћишта.
Адреналин полако почиње да попушта, одрадили смо „зен“ на тераси ресторана, али је још остало 3-4 сата дневне светлости, и препуни утисака, не враћа нам се у градску вреву. У ранијем разговору са Искром Максимовић, директорком тврђаве „Голубачки град“, упутила нас је на Манастир Тумане који се налази на само 9 километара од насеља Голубац.
Манастир Тумане
Овај манастир, познат као “Ђердапски Острог”, светиња је у народу прослављана као место чудесних исцељења, захваљујући моштима Светог оца Зосима и Светог Јакова. Оснивање манастира Тумане везује се за прослављеног јунака Милоша Обилића. Пред сам Косовски бој, Милош је нехотице приликом лова смртно ранио Светог пустињака Зосима, прослављеног монаха са Далеког Синаја. У знак покајања, над гробом светитеља започео је градњу задужбине, коју је касније, по његовој погибији, народ завршио.
Преко пута манастирске цркве налази се гостопримница, уређена од некадашње манастирске воденице, док се километар од манастира налази древна испосница Светог Зосима. Посебну чар манастиру даје мали зоо врт којем се највише радују најмлађи гости. Годишње манастир обиђе више стотина хиљада верника из земље и иностранства.
Након посете Туману враћамо се у Голубац да још једном “бацимо поглед” на Дунав и незаборавну тврђаву.
Лепа је ова наша Србија, богата историјским наслеђем и предивном природом која као да нам поручује да имамо шта да чувамо, да имамо у чему истински уживамо и чиме да се поносимо.
Зато путујте са нама и после нас, обиђите Србију и њене драгоцености. А већ за две недеље водимо вас у нову авантуру.
