Упутили смо се у срце Шумадије, у некада престони град, на обалама реке Лепенице. Ауто-путем ка Нишу удобно и брзо стижемо у Крагујевац.
Зашто посетити Крагујевац и Шумарице?
1. Јер Крагујевац је био глава Србије
Трагови живота на подручју данашњег Крагујевца воде у праисторију. Српској држави припојио га је Стефан Немања у XII веку. Као значајно насеље, први пут се спомиње у турским списима 1476. године као Крагујевџа. Назван је, верује се, по птици крагују, грабљивици сличној орлу, која се у средњем веку користила за лов, а у шумама Лепеничког краја нашла је пригодно станиште. И данас краси грб града.
Престоница Кнежевине Србије постаје 1818. године, а процват почиње добијањем аутономије 1830. Тако је по много чему предњачио. Прво позориште, Књажевско-српски театар, на челу са управником Јоакимом Вујићем, отворено је 1835., а представе су се одржавале и десетак година раније. Данашње мајушно здање изграђено је 1928. Београдски универзитет има корене управо у Крагујевцу, где је 1838. основан Лицеј, претеча Високе школе. Дичи се и првом гимназијом на територији тадашње Србије. И данас велелепно здање. Спреда, ка Ђачком Тргу и споменику Вуку Караџићу гладац, отпозади, ка Дворском комплексу, јадац. Ижврљани зидови, окрњена фасада, расуто ђубре. Никако не приличи будућим академцима. И први војни музички састав, Књажевско-српска банда основана је у Крагујевцу. Свирао је маршеве и народне и пригодне песме. И тако се развијао и престовао до 1841. када титулу препушта Београду. Но, током Великог рата био је својеврсно седиште Србије. Удомио је Врховну команду. Ту су настали победнички планови за Церску и Колубарску битку. Не чуди, јер је на челу војске био рођени Крагујевчанин и велики војсковођа и ратник, војвода Радомир Путник.
Међу познатим знаменитостима истичу се Саборна црква, прва издигнута у византијско-романском стилу у ослобођеној Србији, велелепна црква Светог Саве, споменик Успење, у част палим суграђанима у последњим ратовима, и споменик војводи Путнику.
2. Јер у Крагујевцу је столовао Милош Велики
Поред културних и административних здања, сачинио је себи и дворски комплекс. Данас је део Народног музеја Крагујевца, чија централна поставка је смештена у Михаиловом конаку. Изложене су ископине винчанске и старчевачке културе пронађене на тлу централне Србије, реконструисане куће, матрице за тканину, накит, чигре, алатке од костију.
Најлепше здање унутар комплекса је Амиџин, знан и као Момачки конак, из 1818. године, типично балканско-оријенталног стила. У њему је занимљива ратничка поставка – прве пушке кремењаче, кубуре, јатагани, сабље, оригинална документа на турском, записи о Сретењском Уставу, и по њему застава Србије. Не личи много на данашњу. Љубичин или Шарени конак, где су рођени Милан и Михаило Обреновић, изгорео је у пожару крајем XИX века. Сада је ливада. Кнежев конак је страдао у бомбардовању 1941. Није се марило да се обнови. Али, добио је Милош бисту, тек да се не заборави да је некада ту кнезовао.
3. Јер у Крагујевцу је проглашен Сретењски устав
На другој обали Лепенице, преко пута Дворског комплекса, изграђена је Стара црква, у првим даним владавине кнеза Милоша, који је добио дозволу да је сазида, под условом да не надвиси околне џамије. Велики је историјски значај црквице. У порти је започет скупштински живот тек ослобођене Србије. Ту су до изградње Скупштинске зграде одржавана заседања под ведрим небом којима је могао да присуствује обичан народ. Почињала би литургијом. Управо ту је донет први српски устав – Сретењски – потписан 15. фебруара 1835. године. Био је један од најдемократскијих врховних правних аката. Изгледа превише демократски за велике силе. Под њиховим притиском суспендован је 55 дана касније. Сматра се једним од највреднијих правних аката новог века. Сачинио га је Димитрије Давидовић.
У Старој скупштини донете су многе битне одлуке за државу и народ. Објављен је рат Турској 1876. и прочитане одлуке Берлинског конгреса, по којима је Србија стекла потпуну самосталност. Данас је део Народног музеја Крагујевца. Лепа и занимљива поставка из које може много да се научи о важном добу српске прошлости.
Можда и најлепши део Крагујевца који смо посетили. Сређен, чист, духован, и историјски непроцењив.
4. Јер је музеј „Стара ливница“ арсенал оружја
Први комшија Старој цркви и скупштини је комплекс Заставе. Некада моћан. Данас су многи објекти напуштени и запуштени. Истина, разорени су током НАТО бомбардовања. Крагујевац има дугу традицију оружја. Још 1836. године постојао је Арсенал за оправку ручног оружја, који је брзо израстао у фабрику за војну опрему. Средином XIX века и Тополивница се из Београда сели у Крагујевац. Била су то бурна времена и ваљало је имати сопствено оружје.
Музеј Стара ливница смештен је у згради која је изграђена крајем XIX века. Необичан простор и несвакидашња поставка. Машине и алати, архивска градја, фотографије, печати и ордење. Макета првог топа изливеног у Крагујевцу, реткости попут пушке Маузер-Миловановић, знане као Кокинка, и њене побољшане верзије Ђуричке са пет метака, прва српска ручна бомба, пушка М24 која је цела израђена у Крагујевцу, и упутство како на коња натоварити расклопљени топ. Никад се не зна кад ће и то знање устребати. Ход кроз историју домаће војне индустрије, али и примерци „са стране“. Узбудљиво, посебно за љубитеље дугих цеви.
5. Јер Шумарице су незацелива рана
Званични назив је Спомен-парк Крагујевачки октобар. За многе ће остати Шумарице. Присније је. Простире се на 350 хектара по којима је расејано 29 гробница погубљених октобра 1941. године. Стрељано је око 3.000 недужних, међу њима 300 младића и ђака средњих школа и 40 дечице од 12 до 15 година. Њима у спомен подигнуте су хумке.
На улазу у спомен-парк је Музеј 21. октобар. Здање црвенкасте боје, једноставно, а потпуно необично, ни по чему налик музеју. Док зачуђени ходамо ка улазу, увиђамо да прозора нема, нигде. Светлост долази одозго, тек. Као у гробу. Јаме обливене крвљу крагујевачких страдалника. Ужас оригинално приказан музејским здањем. Дочекују нас стихови Бранка Миљковића, продорни, вриштећи, вечни.
Стална поставка приказује историју крагујевачког злочина. Документа, фотографије, личне ствари, последње мисли и поруке упућене најмилијима, исписане дрхатвима рукама на папирићима, ђачким књижицама, личним документима, неколико снажних уметничких дела, извезени стихови Крваве бајке Десанке Максимовић… И језива, мрачна одаја са осветљеним кружићима у зидовима који представљају страдале. Поједини са ликом и именом, многи празни. Безимени. Страхотно потресна поставка. Достојан спомен невиним жртвама.
Хумке унутар спомен-парка повезане су пешачком стазом. Најпознатији је Споменик стрељаним ђацима и професорима, дело Миодрага Живковића, који га је по појединим изворима назвао Прекинут лет. Ту је погубљена највећа група ђака и 15 професора. Хумка од белог мермера као симбол невиности, чистоте и младости угашена у трену када је требало да се вине. У камену поред споменика уклесана строфа Десанкине Крваве бајке и историјска реченица једног од неустрашивих професора: „Пуцајте, ја и сада држим час“!
Међу истакнутијима су споменик Бола и пркоса, споменик Отпора и слободе, Кристални цвет, посвећен петнаесторици чистача ципела, дечкићима узраста од 12 до 15 година, Сто за једнога, сећање на злогалсну наредбу нацистичког генерала Франца Бемеа, и дело мексичког вајара Против зла. Овде се издивљало за миленијум читав, у само једном дану.
Почетком XXI века подигнута је храм-капела Крагујевачких новомученика у српско-византијском стилу. Цео спомен-парк је пригодно уређен, оплемењен цвећем и беспрекорно чист. Толико бар дугујемо погубљенима.
6. Јер Шумаричко језеро је спортска оаза
Налази се у близини Шумарица. Вештачко језерце са уређеном плажом је лети спас од врелине, а током целе године излетиште, разнолике понуде за забаву и рекреацију – терен за одбојку на песку, столови за стони тенис, авантура парк за одрасле и малишане, игралиште за најмлађе, изип лајн којим се језеро може прелетети. Има кафић и ресторан, чак и амбуланта. У јесењим месецима углавном га походе шетачи и риболовци. Кад се асфалт ужари, сигурно је крцато и живо. Тада се могу изнајмити педалине, возити чамци и скутери, и наравно купати.
7. Јер је Са нама на путу увек при руци
Паузу правимо на једној од прегршт НИС Петрол бензинских станица. Као љубитељи програма лојалности, тражимо картицу Са нама на путу, али нас љубазни радник подсећа „Можете и преко апликације“. Вадимо телефон и укључујемо апликацију Са нама на путу. Скенирање QR кода из апликације – клик и завршено. Овог пута платили смо сакупљеним бонус поенима.
Било нас је више на станици, па радник додаје још једну корисну информацију – нови чланови који се учлане онлине до 30. 11. добијају чак 500 бонус поена при првој куповини горива.
Сјајна понуда зар не?
Спремни настављамо упознавање гастрономских лепота овог дела Србије.
8. Јер у Библиотеци код Милутина једе се шумадијски
Чудно име за кафану. Где би се спојила књига и печење ако не у Србији. А ко то каже да печење, попут књиге, не може бити човеков најбољи пријатељ? Милутин се потрудио да то и докаже. Успут, док се мастите, можете и читати. Књиге упорно маме са полица, али нико да их се лати. Шумадијски одабрасмо прасетину, испод сача. Топи се, сочна, не замерају чак ни љубитељи јагњетине. Пребранац и сарме домаћинске израде и уместо погаче, стижу не баш традиционално крагујевачке тортиље, али вруће и укусне. Конобари хитри, срдачни и насмејани. Можда код Милутина и настане које књижевно дело. Не би било први пут у српској кафанској историји.
