Највећи је град Тимочке Крајине, на југоистоку Србије. Удомио се у котлини подно карпатско-балканских планина, омеђен долинама Црног и Белог Тимока. Надалеко је чувен по рок свирци, али и пиву. Из Београда се најбрже стиже ауто-путем Е75, а после излаза за Параћин и Зајечар следи стотињак километара пријатне вожње кроз питоме крајолике. Указује се мистична планинска пирамида, Ртањ, тек да најави магичност истока. Како није баш близу главног путног правца кроз Србију, у њега се не свраћа успут, већ иде циљано.
Зашто посетити Зајечар?
1. Јер је Феликс Ромулијана део светске културне баштине
Пре Зајечара налази се једно од најважнијих археолошких налазишта на тлу Србије. Себи резиденцију градио је крајем III и почетком IV века римски цар Галерије и назвао је у част своје мајке Ромуле. Простире се на 6,5 хектара, опасаних бедемом од 20 горостасних кула те више сличи моћном граду тога времена. Требало је да буде завршен до прославе двадесетогодишњице Галеријеве владавине када је намеравао да се са трона повуче и настани баш ту, у свом грандиозном дворском комплексу. Но, болест га је спречила, те Феликс Ромулијана никада није довршена.
Унутар зидина су палата, пагански храмови, хришћанске цркве, терме са подним грејањем, и разни други објекти. Палата је била раскошно украшена зидним оплатама од скупоценог камена, скулптурама и подним мозаицима који се сврставају међу најбоља остварења касноантичког доба. Тренутно се може видети само један, али ће и други, који тренутно одмарају под песком, додатно улепшати Ромулијану ускоро, тврди водич.
Бурне је историје. После Галеријеве смрти била је у рукама хришћанске цркве, разорили су је варвари, обновљена је и претворена у тврђаву у VI веку, и напуштена пред најездом Словена. Пет векова касније заживела је као словенско средњевековно насеље, а за време турске владавине служила је као склониште.
На врху оближњег брда Магуре издижу се две полулопте. Помислисмо неко чудо природе, али није. Водич нам открива да су то хумке Галерија и његове мајке. Уједно и последња забележена апотеоза – претварање у богове.
На листу Светске културне баштине организације УНЕСКО уписана је 2007. године. Сматра се најочуванијим примером посебне римске дворске архитектуре. Радови на уређењу се настављају. Планира се изградња центра за посетиоце, а предстоје и додатна ископавања. Шта ли ће још изронити из дома последњег римског бога?
Ромулијана се назива и Гамзиград, према оближњем селу, где је лечилиште Гамзиградска Бања са топлим изворима и једна од три најстарије хидроцентрале у Србији. Још ради и производи струју.
2. Јер зајечар грле две реке
Нема много градова ту привилегију. Црни Тимок протиче кроз град и у близини се спаја са Белим и тако настаје (Велики) Тимок. Али није назван по воденим токовима. Не зна се поуздано одакле му име потиче. Поједини веле да је по речи зајац, како се некада изговарао зец. Чувар зечева, по једном предању. Биће да их је много у оближњим шумама. Свакако симпатично тумачење. У списима се први пут помиње 1466. године када је турски ћата утефтерио податке о становницима Видинског пашалука. Данас је љубак и жив градић са неколико уређених тргића. Прилично чист. Неколико здања се посебно истичу својом лепотом – зграде Окружног начелства, Историјског архива и Скупштине града, као и Храм рођења Пресвете Богородице. Подигао је споменике страдалима у Првом светском рату и својим рођеним Зајечарцима – хајдуку Вељку Петровићу, политичару Николи Пашићу и Зорану Радмиловићу. По великану српског глумишта названо је и Позориште Тимочке Крајине. Изузетно здање.
3. Јер Гитаријада је светски познати фестивал
Један је од најстаријих и најзначајнијих музичких догађаја у Србији. Основана је далеке 1966. године и убрзо постала прави симбол Зајечара. Велика је прилика за младе групе и извођаче да своја музичка умећа представе публици. Многе је и прославила. А поред такмичарског програма, истински љубитељи рока уживају у наступима већ доказаних мајстора, јер у Зајечару су прашила највећа имена домаће, али и светске музичке сцене. Сјајни зајечарски ритам се не сме пропустити. Резервишите пар дана за озбиљну свирку у августу.
4. Јер музеј Зајечара сведочи о бурној историји овог краја
Прича о Феликс Ромулијани наставља се у Народном музеју Зајечара. Почиње у приземљу, у модерно постављеној соби где су изложене вредне ископине са налазишта, скулптуре и два велелепна мозаика. Један је посвећен Дионису. Грчком, вечно младом богу са којим се Галерије поистовећивао. Ето, једном су Римљани и стари Грци били у љубави. Пењемо се на спрат где су још две велике просторије посвећене Гамзиграду, а онда ходимо кроз историју Зајечара од његових раних дана, кроз ратничка времена и неизоставну Тимочку буну до савременог доба, и разгледамо занимљиве старинске предмете и скупоцене и необичне комаде накита. Даме уживају. Посебна просторија посвећена је зајечарским великанима – Зокију Радмиловићу и Николи Пашићу, чији гипсани одливак шаке је изложен у витрини. Пријемчива, занимљива и дакако образовна поставка. Зграда музеја, у центру града, је једна од градских лепотица и проглашена је спомеником културе.
5. Јер је Радул-бегов конак важан споменик оријенталне културе
Свега који минут хода од Народног музеја је Радул-бегов конак, споменик оријенталне културе. Не зна се ко га је и када тачно уздигао, да ли крајем XVIII или почетком XIX века. Но, по ослобођењу Тимочке Крајине од Османлија 1833, купује га Радул Глигоријевић, богати српски трговац из оближњег села, коме због силног новца уз име придодаше бег. Мора да је лепо беговао у пространом конаку. Приземни део је опредељен за културна дешавања, а на спрату је стална поставка названа Стари Зајечар. Осмишљена је тематски по просторијама – арапска, девојачка и турска соба, салон, и трпезарија. Куриозитет је повелики фото-апарат из доба када би се упарадило и ишло на сликање само посебним приликама. Изложен је и старински албум са избледелим сличицама. А како већ сведочи турском добу, мештани га зову чардак.
6. Јер Попова плажа и Краљевица су спортске оазе
Чини се да је Зајечар баш негује спортски дух. На обали Црног Тимока разнолика је понуда за професионалце и рекреативце – терени за разне екипне спортове, одбојку на песку, шах на отвореном, бадминтон, мали голф, скејт парк, и стаза здравља. Уз саму обалу је уређена плажа, па је лети врло живо. Сјајно место за породичну, а и романтичну шетњу.
Ко више воли брдовитије крајеве, размрдава се у парк-шуми Краљевици. Омиљено излетиште разноврсне понуде током целе године. Поред разних терена, ту су спортска хала, базен, фудбалски стадион, и трим стаза са справама. Посебну вредност Краљевици даје ски стаза. До врха се стиже жичаром у облику сидра. Стаза је дуга око 650 метара, осветљена је па се може и по мраку витлати, и опремљена топовима за вештачко оснежавање када је природни шкрт. Који још српски град може да се подичи ски стазом?
7. Јер код Два брата се једе братски
Хвале се мештани да се у Зајечару добро једе свуда. Не сумњамо, али следимо препоруку нашег искусног домаћина и хитамо у Два брата. Иако на улазу пише ресторан и то на изворном енглеском, унутра је све кафанско. Карирани стољњаци, а по зидовима покачене старе фотографије и понеки етно детаљи. За предјело стиже возић разноразних ђаконија – избор домаћих сирева маштовито назван салата два брата, мариниране тиквице, тимочка салата, пастирски млади сир запечен у рерни, и вруће лепиње. Скоро да смо сити, али не можемо одолети телетини испод сача и пикантним ребарцима. Храна савршена, атмосфера пријатељска, услуга братска и сестринска. Баш као у кафани.
8. Јер на НИС Петролу штедимо користећи „Са нама на путу“ апликацију
После братског обеда, крећемо на пут сабирања утисака. Опраштамо се од свега што смо видели уз обећање да ћемо се у што скоријем року вратити – да поново упијамо лепоте источне Србије и да се још једном дивимо гостопримству домаћина из Тимочке крајине.
Свраћамо на НИС бензинску станицу где точимо квалитетно G-Drive гориво и узимамо укусне G-Drive грицкалице за пут назад. Наравно, сакупљамо бонус поене преко Са нама на путу апликације, које ћемо неком другом приликом да искористимо на било којој НИС Петрол или Гаспром бензинској станици широм Србије.
Практично, штедљиво и лако, зар не?
