8 разлога да упознате руско наслеђе у Београду

Удаљени смо стотинама километара. Без много сличности, ал’ столетне сродности. Не да се олако спознати дубина повезаности два народа. Вера, култура, историја, страдања, ратови…Уткала се приде и нека тајна веза Руса и Срба. Мистична чак, сматрају поједини. Зна и такво бити пријатељство. Србија га је доказала после Октобарске револуције, када велики број Руса, нарочито припадници племства и интелектуалне елите, напуштају отаџбину. Многи хрле у Србију, која их братски привија, без услова. Русима је требало уточиште и дом, а Србији, разрушеној и опустушеној ратовима, помоћ. И добила је. Најбоље. Школоване лекаре, инжењере, научнике, уметнике… Многи будући српски интелектуалци знање умногоме дугују руским професорима, а Београд вечну захвалност руским неимарима.

Зашто упознати руско наслеђе у Београду?

1. Јер је Краснов градио красна здања

Рођен је у Подмосковљу. Завршио је студије сликарства, вајарства и архитектуре на Московском уметничком свеучилишту. У српску престоницу Николај долази 1922. године на позив Савеза руских инжењера и техничара у тадашњој Краљевини СХС.

Најромантичнија црква Београда, Ружица на Калемегдану, порушена у аустријском нападу 1915. обновљена је према пројекту Краснова. Испред стражаре две бронзане скулптуре израђене од ратног материјала – српски пешадинац из Првог светског и Балканских ратова и витез из доба цара Душана. Замисао Николе, како се посрбљено потписивао на пројектима. Надареност ка монументалном и декоративном преточио је у Архив Србије, први наменски објекат те сврхе на Балкану, и зграду Југословенског драмског позоришта, која данас није налик некадашњем Мањежу. Препознатљиви печат дао је данашњим зградама Владе Србије и Министарства финансија. Учествовао је у уређењу Краљевског двора и парка на Дедињу. Осмислио је ентеријер дома Народне скупштине, до најситнијих детаља. Монументално степениште, мермени под, раскошна купола. Репрезентативни дипломатски салон, са свиленим тапетама, белом дрвеном ламперијом и прикладним намештајем. Скупоцено, отмено, богато. Налик царској Русији.

Сахрањен је на руској парцели Новог гробља у Београду. Улица на Врачару носи његово име. Подигнут му је споменик у парку Мали Ташмајдан. Многа дела Краснова данас су споменици културе. Велики Никола(ј) је скоро преко ноћи обрисао трагове оријенталног и Београду подарио снажну, елегантну архитектуру којом се и данас дичи.

2. Јер је Самојлов донео дух модерне

Потекао је из добростојеће, угледне козачке породице. Са Крима је побегао последњим бродом и доспео у Београд, где се школовао. Вишеструко надарени уметник. Отац је прве “стаклене” зграде у Београду, некадашње Југобанке у улици Краља Петра, у којој се огледају оближње, старије лепотице. Творац је још једног упечатљивог здања стаклених фасадних површина, Машинског факултета, чија унутрашњост је посебно занимљива због осветљености хола. Осмислио је и Палату пензионог фонда на Теразијама, коју је годину дана пред смрт прилагођавао  потребама Позоришта на Теразијама, и сам пројектовао акустику и климатизацију сале. Једну од најпрепознатљивијих београдских здања, хотел Москву, украсио је витражима по мотивима из руских бајки и каменим мозаицима са обрисима Русије и Москве и Србије, своје нове домовине.

Григориј је добитник награде града Београда за једну од многих вила које пројектовао на Сењаку. Радио је и на обнови зграде САНУ и Галерије САНУ. За шест деценија урадио је око 180 пројеката. Почива на руском некропољу у оквиру Новог гробља у Београду.

3. Јер је Баумгартен сачинио Русима дом у Београду

Од Санкт Петербурга, преко Турске до Београда, где је радио при тадашњој Краљевској војсци. Велелепно здање краси престоничку улицу Краљице Наталије од 1933. Наменио га је новоствореној руској заједници у Београду. За окупљање, дружење, неговање своје традиције и културе. Једно је од највећих и најстаријих духовних руских центара ван матице. Мењало је називе. Данас је Руски центар за науку и културу у Београду. Но, за све остаје Руски дом. Тамо где се радо иде и чија врата су увек отворена. Београду је у аманет оставио и седиште Генералштаба тадашње војске Краљевине Југославије, која је проглашена најлепшом престоничком зградом 1937. године, а касније је заштићена као културно добро. После Другог светског рата Василиј се отиснуо у Аргентину.

4. Јер је Сташевски творац руске светиње на Ташу

Рођен је у Петрограду, где је и стекао звање грађевинског инжењера. Био је пуковник Руске армије. У омиљеном парку Београђана, иза Цркве Светог Марка, удомила се наизглед мајушна, али велика руска светиња. Храм Свете тројице. Подигнут је 1924. године према пројекту Сташевског. Типично руско сакрално градитељство, ушушкано у зеленилу. У темељ је положен грумен земље Русије, у крипти је, по сопственој жељи, сахрањен вођа антибољшевика, барон и генерал Петар Врангел, а у раму испод стакла чува се комад вуненог шала царевића Алексеја Романова.

Валериј је и творац прве модерне гараже у центру града, где су били смештени и аутомобили учесника прве београдске међународне аутомобилске и мотоциклистичке трке, одржане 1939. Данас је Музеј аутомобила. Касније је радио самостално и испројектовао много стамбених кућа, насеља и вила. Због једног приватног подухвата је банкротирао и изгубио углед у струци. Наставио је да ствара под туђим именима, па се верује да је Београду подарио много више но што сведочи сачувана документација. После Другог светског рата преселио се у Мароко.

5. Јер је Васиљев у тврђаву уденуо замак

О Алексеју нема много података. Но, зна се да је одговоран за зграду данашњег Војног музеја. Осмислио је у духу средњевековних замкова и савршено уклопио у историјски амбијент Београдске тврђаве. До данас је углавном сачувала изворни изглед. Попут чаробњака се појавио, штапићем исцртао замак и нестао, без трага.

6. Јер је Верховски овековечио српске јунаке

Завршио је Високу уметничку школу на Царској академији уметности у Санкт Петербургу, а у Србију пристигао 1920. Најзначајнија захвалност борцима Великог рата у Београду, Споменик браниоцима Београда 1914.-1918, израђен је по нацртима Романа. По димензијама, богатству украса и изражајној симболици је међу највелелепнијим меморијалним објектима у Србији. Приказује снагу народа. Српског војника, победника, раскинуте ланце ропства и белог и црног орла као победу добра над злом. У крипти спомен-костурнице почивају кости 3.529 знаних и 1.074 незнана јунака. По замисли градитеља, порука споменика је: вечна слава оружју и јунаку победнику, у чију част је и подигнут. Изузетно вајарско дело, скривено од очију Београђана и посетилаца. Заслужује много истакнутије и видљивије место, историјски и уметнички.

7. Јер је Колесников Народно позориште учинио чаробним

Истакнути сликар је у Србију стигао после Првог светског рата и убрзо добио задатак да ослика таваницу изнад гледалишта у згради Народног позоришта у Београду. Определио се за барокну композицију богатих боја и класичне античке теме у славу позоришта као храма уметности. Строп је оштећен приликом фашистичког бомбардовања 1941. и потпуно уклоњен током послератне обнове, што је уметника много растужило. Но, током последњих великих радова 1986. године, таваница је реконструисана на основу сачуваних скица. Стјепан Фјодорович Колесников, нажалост није доживео оживљавање свог дела.

Осликавао је таванице и зидове многих здања, а његове слике данас се баштине у највећим музејима широм света. Почива са сународницима на Новом гробљу у Београду.

8. Јер учење руског не мора бити баук

Ћириличко писмо, падежи, глаголска времена, многе наизглед идентичне или само сличне речи позорница су на којој се вековима уназад поигравају добро познати пријатељи – српски и руски језик. Овај плес генетски сродних словенских језика уме да заведе. Док трепнете, са казачока прелазе на моравац, па руски квадрил, а онда оплету кукуњеш. Испреплићу кораке и зачас од познатог звука неке речи настане изненађење или смех. И док ваш руски плесни партнер покушава да објасни „букву“ , збуњено ћете помислити на листопадно дрво бујне крошње.

Како бисте разумели сваки од ових плесова и научили кораке за игру са руским језиком, Центар Руског географског друштва у Србији и компанија НИС припремили су Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“. НИС је финансирао комплетну израду у оквиру свог програма „Енергија знања“. Овај уџбеник показаће вам најлакши начин да усвојите почетни ниво руског језика кроз савремене методе учења. ПДФ верзија књиге и аудио-материјали се могу бесплатно преузети: https://www.nis.rs/ruski-jezik-udzbenik/

Заплешите сигурним кораком и упловите у складну игру изучавања руског језика!

„Ни пуха ни пера!“

Сигурни смо да ће знање руског језика допринети да истраживање руског наслеђа буде још забавније. Видимо се поново у новим епизодама посвећеним руском наслеђу у Србији.