Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / Са нама на путу до Београда

Са нама на путу до Београда

Београд. Град који вам пружа толико могућности за забаву, добар провод, али и квалитетан културни садржај.

Београд шири руке – дочекајте српску нову годину у српској престоници

Ако сте планирали да будете у Београду у време новогодишњег ,,лудовања”, препоручујемо вам да поред забаве у кафанама и ресторанима (а тога има на претек), обавезно посетите и неколико места, која се сматрају симболима српске престонице, али и да уживате у културном благу, које се ретко виђа.

Изложбе – Мештровић, Мирослављево јеванђеље

Ових дана је у Народном музеју отворена изложба дела Ивана Мештровића, најистакнутијег вајара бивше Југославије. Изложено је 40-ак скулптура, углавном насталих пре Првог светског рата.

Ово је изложба од изузетне важности. Изложбом представљамо део нашег фонда, а 2019. јесте и година обележавања 175 година трајања Народног музеја. Изложбом дела Мештровића из наше збирке смо желели да укажемо на значај уметности и значај наших богатих ризница. Када улазите у обновљену зграду музеја, на улазу вас дочекују две каријатиде, а у атријуму две скулптуре Ивана Мештровића. Сада смо желели да представимо и највећи део опуса Мештровића у нашој колекцији. Представили смо још 43 његових дела у мермеру, бронзи или гипсу од 80 колико Народни музеј укупно поседује

рекла је директорка Народног музеја Бојан Борић Брешковић.

Кад сте већ у Народном музеју, имате лепу и ретку прилику да погледате најстарију сачувану ћириличну књигу – Мирослављево јеванђеље. Настала је осамдесетих година 12. века, писана је на пергаменту и садржи 181 лист. Текст Јеванђеља је писан пером у две колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном. Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом.

Недалеко од Народног музеја, вреди погледати још једну изложбу. У Галерији Српске академије науке и уметности (САНУ) у току је изложба о манастиру Студеница, као прилог обележавању 800 година аутокефалности Српске православне цркве.

Истовремено, у Музеју Српске православне цркве код Патријаршије погледајте сталну поставку посвећену осам векова самосталности цркве, у оквиру које можете видети многа вредна дела – од рукописног наслеђа дневне лавре Пећке патријаршије, Високих Дечана, манастира Крке и светиња српског народа са балканске ветрометине, где је битисао, до, можда, и највредније – плаштанице краља Милутина.

Шта је Плаштаница?

Плаштаница краља Милутина представља богослужбени текстил. То је текстил Великог петка, то је предмет који асоцира на бело платно у које је било увијено тело Исуса Христа након скидања са крста. Као успомену на Велики петак свака црква поседује плаштаницу. Тако је и краљ Милутин за своју задужбину, манастир Бањска, поручио да се изради плаштаница са златовезом, за коју се претпоставља да је урађена или у Цариграду или у Солуну. С обзиром на то да је најстарији предмет примењене уметности, представља највреднији споменик културе највише музејске категорије.

Настала је крајем 13. и почетком 14. века. Компонована је вертикално и једна је од свега две у византијској баштини која је тако компонована. Израђена је техником златовеза, златном и сребрном нити. У дну плаштанице постоји заветни запис: ,,Боже, спомени душу слуге твога”, јер је, иако је краљ, он у смрти само слуга Божији.

Видео

Са нама на путу до Београда

Гардош – симбол Земуна

Један од кутака који вам пружа не само леп поглед на Дунав и на Београд, већ вас окупира мирноћном и спокојем, свакако јесте Гардош. Овај бисер Земуна има прегршт садржаја, али не бисте смели да пропустите Гардошку кулу (или, правилније, Миленијумску кулу), чије је радно време од 10 до 19 часова. Калдрмом се попнете Синђелићевом улицом и са ваше леве стране се појављује монументално здање.

Ова 36 метара висока кула, изграђена је још 1896. године, а кроз историју је била осматрачница и видиковац.

Кула је изграђена као романтичарски споменик, од опеке и камена, а имала је и бројне симболе угарског краљевства. Платформа изнад раскошне лође била је украшена скулптурама владара на трону, стојећих лавова. На самом врху куле налазила се велика позлаћена скулптура Турула, митског птицоликог бића налик соколу из мађарских народних легенди. Распон крила Турула на врху куле био је близу 4м. Кула је била оштећена у Првом светском рату, а поново обновљена већ 1919. године. Данас се на простору око куле могу видети зидине средњовековног утврђења подигнутог у готском стилу.

Утврђење је било четвороуганог облика са истуреним кружним кулама на угловима. У средини овог утврђења из 14. века, налазила се бранич кула, која је служила као безбедно уточиште феудалцима и заповеднику града у случају опасности. Баш на месту старе бранич куле, на најдоминантнијем положају града, тадашњи владари Земуна одлучују да подигну споменик који обележава јужне границе Угарске.

Кула коју сви погрешно зову

Изворно ова кула је названа Миленијумска, име је добила по једном миленијуму, односно 1.000 година од доласка Угара на ове просторе, а касније током времена добијала је различита имена. Срби који су насељавали Земун називали су је Кула Сибињанин Јанка, по историјској личности Јаношу Хуњадију, који је ратовао против Турака и који је као јунак опеван у многим народним песмама. Тај назив је био општеприхваћен и озваничен након Првог светског рата. Неутрални назив кула Гардош добила је по знаменитом лесном брегу на којем је пре више од једног века сазидана.

Цео простор на лесном брегу Гардоша је велико археолошко налазиште. Римљани су на брегу градили најстарије језгро античког Таурунума. На самом Гардошу ископан је раскошни римски саркофаг који се и данас може видети у Земунском парку. Пре Римљана Келти су ту имали свој опидум, утврђено насеље. Археолози су на Гардошу пронашли остатке старчевачке и винчанске културе, као и трагове позније баденске културе.

Десним степеништем у кули се излази на Видиковац, где се посматра панорама уз помоћ телескопа 360 степени око куле. У унутрашњости горњих спратова може се уживати у сталној поставци посвећеној лику и делу Милутина Миланковића у виду тродимензионалних модела и софтвера о његовом животу и раду. Левим спиралним степеништем се силази у дње етаже и излази на природни видиковац у њеном окружењу.

Ресторани око Гардоша или „Земунска Скадарлија“

После обиласка куле Гардош, препоручујемо вам да се одморите и окрепите у једном од локалних ресторана, а наш избор је Салаш (који се налази у близини Гардошке куле). Ресторан који нуди специјалитете, пре свега, војвођанске кухиње, помешану са Шумадијом. Специјалитети се служе углавном у земљаним посудама. Главни адути су: телетина испод сача, буткица у сосу од рена, ћуретина са млинцима…

Ми смо у делу који се популарно зове ’Земунска Скадарлија’, чак смо и сале у ресторану назвали по земунским брдима. Ово је породични ресторан, пре свега, многи воле да дођу овде због етно амбијента. Има доста странаца, Италијани су нам најбројнији гости и воле да једу рибу, коју овде припремамо на три специфична начина. Има и Турака, Немаца, Швајцараца, али и наших сталних, домаћих гостију

рекли су нам у ресторану.

За дане новогодишњих празника у овом ресторану, осим у изврсним јелима, уживајте и у доброј музици, коју изводи тамбурашки оркестар.

Авалски торањ

Када би се враћали са путовања, Београђани би, погледом на Авалски торањ, знали да су код куће. Током НАТО бомбардовања Београд је остао без свог најпрепознатљивијег симбола. Београђани се нису мирили са тиме. На месту срушеног торња, направљен је нови, који је два метра виши од старог (са антенским стубом висок је 204,68 метара) и за посетиоце је отворен 21. априла 2010. године.

Када је изграђен првобитни торањ, сматрао се ремек-делом архитектуре, и био је један од 10 највиших у свету. Првобитни торањ је грађен од 1961. до 1964. године и био је јединствен по томе што није укопаван у земљу, већ је постављен на три „ноге“, како би симболизовао српски троножац. Срушен је у ноћи 29. априла 1999. године током НАТО бомбардовања.

Овај објекат, свакако, јесте својеврсна туристичка атракција и са његовог видиковца „пуца“ поглед ка Београду, Шумадији, а кад је лепо време може да се види и Копаоник. До терасе видиковца и кафе бара возе два лифта, и за само 40 секунди сте од подножја до кафе бара и видиковца. Кафе бар се налази на висини од 119 метара, а видиковац је на 122 метра.

Улаз у Авалски торањ се наплаћује (300 динара за одрасле, 100 динара за децу до 7 година, особе са инвалидитетом и са посебним потребама, као и 150 динара за основце, средњошколце, студенте и пензионере).

Лепа је ова наша Србија, богата историјским наслеђем и предивном природом која као да нам поручује да имамо шта да чувамо, да имамо у чему истински уживамо и чиме се поносимо.

Зато путујте са нама и после нас, обиђите Србију и њене драгоцености. А већ за две недеље водимо вас у нову авантуру.

Корисни савети за пут

  • Када сте на Авалском торњу деца морају да бду у пратњи родитеља све време.
  • У случају да нисте чест посетилац Београда, избегавајте да се градом крећете аутомобилом у периоду од 8х-10х пре подне, и 16х-19х после подне, јер је тада саобраћајни ,,шпиц".
  • Наравно, не заборавите да понесете фотоапарат.
  • Будите обазриви код Гардош куле, иако је забрањено пењање на зидић, многи посетиоци се пењу да би направили што лепше фотографије.
Share: