На југу Србије, око 90 километара од Ниша, налазе се 202 камене фигуре које чине Ђавољу варош, заштићено национално благо Србије, и оне су извор многих прича, јер су редак природни феномен. Фигуре су, претпоставља се, настале ерозијом, али људи више воле да чују легенде…
Кандидат за ново светско чудо
Пре десетак година, Ђавоља варош била је једини европски кандидат у избору за једно од светских чуда. Нажалост, кандидат Србије и Европе тада није постао ново светско чудо, али свакако заслужује да га посетите, јер је реч о природном феномену, незабележеном у свету (нешто слично постоји у Америци, Аустрији и Италији).
Ђавоља варош је природни споменик на југу Србије. Налази се на 28 километара од Куршумлије, и 290 километара од Београда. Тачна локација овог места је код села Добри До и Ђаке (од албанске речи “гјаке” – крв).
Све на овом месту је мистично. Од чувених фигура, рудника, до два извора хладне и врло киселе воде са високом минерализацијом (Ђавоља вода и Црвено врело), па не чуди што се од давнина у овом крају, са колена на колено, преноси прича о неком ђаволу који је овде “умешао прсте”, па се мало ко усуђује да уопште загази у ту воду, јер би “ђаво могао да му помути памет”.
Старост камења на врху овог локалитета процењује се на око 25 милиона година и верује се да су овакав изглед добили захваљујући ерозији тла, односно ерупцијом вулкана и “спирањем” тла. Дакле, прво настаје камен, а из тог камена настају фигуре и тај процес се стално понавља – неке фигуре нестану и настају нове.
“Као да Ђавоља варош стварно живи и као да је ђаво стварно умешао прсте”, кажу нам домаћини.
Реч је о, заиста, ретком геоморфолошком феномену, који га сврстава у Топ 77 на свету, 23. у Европи и на 4. место у категорији камена.
Ђавољу варош чине 202 земљане фигуре разлитичих облика и висине, које на врховима имају камене “капе”, а те фигуре су смештене у две јаруге “егзотичних” назива – Ђавоља и Паклена.
За људе овог краја Ђавоља варош је начин живота и блиске су им, па да кажемо и да негују, разноразне приче о овом локалитету. Најпознатија легенда је да су земљани стубови заправо, окамењени сватови. У целој причи главна улога, наравно, припада ђаволу, на чија је обећања о богатом животу, насело локално становништво.
Видео
Са нама на путу до Ђавоље Вароши и цркве Лазарице
Црква Свете Петке и извори воде
Оно што Ђавољу варош још чини занимљивом јесу и остаци Саских рудника, односно окна, као и црква свете Петке. Црква је подигнута на месту које је некада било светилиште рудара, јер је ово некада био богат рударски крај. Још у 13. веку краљ Урош је овде доводио припаднике германског племена – Сасе, који су овде копали руде бакра, олова, цинка и у мањим количинама, сребра и злата. Руда је са овог места одвожена у оближње село Рударе, где је и прерађивано. О томе сведоче и празна окна.
У овом крају, као и подно Копаоника, још има људи у њима који по физиономији подсећају на Сасе. За време Турака су плаћали специфичан вид пореза, на неки начин су били заштићени, јер су се бавили производњом гвожђа и њихов порез је био у гвожђу који је био веома важан у том периоду.
Црква свете Петке је неизбежан део овог локалитета. Испред ње се налази дрво на којем је везано на стотине смотуљака тканине (марамице). Још од давнина постојало је уверење да су жене на том месту скидале мараме са глава и везивале уз цркву како би “однеле” све муке које их тиште. Према веровању, парчетом тканине, умоченим у воду, треба више пута прећи преко болног места или ране и потом је везати на дрво. Марамице остају 7 дана и потом се закопавају, и кажу, муке вечно остају закопане у земљи.
Ако и кад се одлучите на посету овом јединственом месту на 67 хектара, будите спремни на пешачење и мањи физички напор. Кроз локалитет вас води стаза дуга 850 метара и прелазите висинску разлику од 100 метара.
Наш савет је да идете тачно обележеном стазом, јер, како каже водич Богдан Стевић: “Кад сте у Ђавољој вароши, не морате баш да тражите ђавола”.
Било је примера, причао нам је Богдан, да су поједини туристи желели да зарад што боље и необичније фотографије, прођу куда не треба. Тако се, једном догодило, да група туриста из Бугарске оде на врх брда и потом су им једва помогли да се спусте на сигурно.
Најбоље време да посетите Ђавољу варош је пролеће и рана јесен, мада очекујте у то време гужве, јер су тада актуелне ђачке екскурзије. Нашем домаћину Богдану се дешавало да у једном дану одведе чак 10 група, што значи да је дневно прелазио ову руту 20 пута!
Појединачна улазница за улазак у Ђавољу варош износи 350 динара, а за групне посете важе попусти. У оквиру ове туристичке дестинације ради етно ресторан у којем посетиоци могу да се окрепе и уживају у домаћој кухињи. Наша тоипла препорука је такозвани “Ђавољи ћевап”!
Црква Лазарица
Кад сте већ у посети овом крају, било би штета да не обиђете Пролом Бању, која је на 12 километара од Ђавоље вароши, као и Луковску и Курушмулијску бање, познате по лековитим својствима, али и природним лепотама.
На два километра од Пролом Бање је чувена црква Лазарица. Ова црква је јединствена по томе што је реч о јединој цркви брвнари у Топличком крају која је подигнута после Косовског боја на месту где су се, према предању, цар Лазар и српски јунаци, међу којима Милош Обилић, Милан Косанчић и Топлица Милан, причестили пре одласка у бој против моћне турске војске.
Црквица је позната и по томе што се у њеној порти налази шест шљива, која се увек увијају. Ове шљиве не дају плодове (мада на улазу у верски објекат стоји упозорење да се не смеју узимати шљиве), што је мистерија за стручњаке, баш као и то што се оне увијају.
Постоје два предања о томе зашто се шљиве уплићу. Према првом, увијају се од жалости за царом Лазаром , а према другом, увијају се у правцу Косова према српским војницима који су се овде причестили пред битку. Војници су се шест пута окретали око цркве и отуда шест увијених шљива. Шљиве је требало да се “одвију” кад се српска војска врати, али војска се никада није вратила…
Лепа је ова наша Србија, богата историјским наслеђем и предивном природом која као да нам поручује да имамо шта да чувамо, да имамо у чему истински уживамо и чиме да се поносимо.
Зато путујте са нама и после нас, обиђите Србију и њене драгоцености. А већ за две недеље водимо вас у нову авантуру.
