Са нама на путу до Виминацијума

Прођете кроз капију са натписом ,,Виминацијум” и путујете… За то време покушавате да га обухватите једним погледом, али вам никако не успева. Само наслућујете његове границе, у даљини.

Први утисак је несумњиво пространство, његова грандиозност. Када ,,коначно” стигнете до главне зграде и кренете у обилазак, схватите да ходате по историји! Шеткате тако у чуду и скоро на сваком кораку се питате: како је могуће да је неко тако давно, почетком нове ере, не само имао сјајну архитектонску, урбанистичку и стратешку визију, него је успео да је спроведе у дело!

Док разгледате локалитет, као да вас је неко сместио у времеплов и сваког часа очекујете да се однекуд појави стари Римљанин у препознатљивој тоги.

Овде у Виминацијуму, заправо сведочите постепеном израњању скоро два миленијума старог римског града и војног упоришта. Једини је легијски логор у Европи који се налази на ненасељеном простору. Како је за сада ископано тек неких 3% укупног наслеђа, дајете машти на вољу шта би све још могло да се крије под овом, сада нашом земљом, и сама помисао оставља без даха! Балканска Помпеја, како му је наденут надимак, нестрпљиво чека да поново никне и открије вековима чуване тајне.

Тренутно се марљиво ради на припреми досијеа за упис области Дунавски лимес – источни део, који укључује и Виминацијум, на листу Светске баштине организације УНЕСКО.

Како из изгледао град?

Све је заправо кренуло од војног упоришта, али се убрзо због положаја, плодне земље, руда и водених путева развило у насеље које је постало главни град провинције Горња Мезија. Широке улице које се секу под правим углом, храмови, јавна купатила, виле, арена, три линије аквадукта, тргови и градски бедеми.

Несумњиво је да су Римљани били врсни познаваоци архитектуре и грађевинарства, што доказују и пронађени шестари, лењири, вискови. А опаска једног посетиоца нам је скренула пажњу и на изглед некадашњих грађевина: ,,Па они су одувек имали осећај за лепо!”, алудирајући на данашње Италијане који важе за нацију са највише укуса.

Међу куриозитетима је и остатак калдрмисане римске улице са ивичњаком! На једном камену се чак назире и урезани траг точкова кочија. Или нам се тако бар учинило.
Разгледали смо терме, као јавна градска купатила са ложиштима за ПОДНО ГРЕЈАЊЕ, јавни тоалети у којима је стално протицала вода, те скоро да није ни било непријатних мириса, домуси – раскошне виле богатијег сталежа, али и инсуле – вишеспратнице за шири слој становништва, спортска арена за забаву широких народних маса, градска библиотека, војни логор…

Стекли смо утисак током посете да су те људске цивилизације и генерације биле напредније од наше, јер су тек усвајале знања и нису имале ову данашњу технологију и машине, које би им олакшале градњу ових чудеса.

Виминацијум је био, без сумње, изузетно важан град са својом ковницом новца и пристаништем за речну флоту. Хроничари су га описали као најлепши град Римског царства другог и трећег века, када је имао око 40.000 становника. Био је дом и паганима и хришћанима о чему сведоче гробнице осликане фрескама са паганским и хришћанским мотивима.

Улаз у поџемни свет је посебан и мистичан. Без бриге, не искачу костури, али га баш и не препоручујемо клаустрофобичнима и онима вишег раста.
,,Виминацијумска Мона Лиза”, Христов монограм (један од првих трагова хришћанства) и гробница са Купидоном вредни су сваке секунде згрченог тела и ,,паткастог” хода.

Још једна посебност Виминацијума је више од 13.500 гробова, од 4. до 6. века, до сад откривених на некрополама. Био је то град умешних занатлија и врсних медицинара који су се бавили и хирургијом (пронађен је инструмент за отварање лобање), а на фино израђеном накиту од злата и сребра позавидели би му и многи данашњи јувелири.

Кратки историјски преглед Виминацијума

Виминацијум је поникао у првим деценијама првог века на територији келтског племена Скордиска, на ушћу Млаве у Дунав, на стратешком раскршћу комуникационих и трговачких путева који су водили од запада ка истоку и од севера ка југу, што је омогућило брз развој. У римско доба ослањао се непосредно на рукавац Дунава, који се данас налази на око 3.5 километра. Простор некадашњег града и војног логора Виминацијума (више од 450 хектара шире градске и 220 хектара уже градске територије) данас се налази испод обрадивих површина.

Био је и важно упориште војске Римског царства. Уосталом, то потврђује и што се у склопу Виминацијума налазила Седма римска легија, чији је мото био ,,Клаудијева одана и верна” због лојалности исказане у побуни некадашњег гувернера Далмације (42. године). Легионари су били изузетно цењен сталеж у римско доба. Најпре су били регрутовани међу римским грађанима, а потом су постепено, бирани из редова становништва (легионари су служили 25 година, имали су плату и уживали су разне правне привилегије).

Добро утврђени бедеми града, који су дуго одолевали, посрнули су 441. године пред најездом Хуна, који су га похарали и разорили.

Моћна арена – амфитеатар

Ондашњи Римљани и њихови императори и оснивачи градова мислили су и на забаву. Знали су да народу треба дати хлеба, али и игара. А ондашње игре јесу биле сурове – међусобне борбе гладијатора или борбе гладијатора на живот и смрт са медведима или неким другим животињама.

Приближавајући се амфитеатру, који је могао да прими до 8.000 посетилаца, и који је изнутра цео био осликан кожама дивљих животиња, уочили смо реплику кочија, које су служиле за дефиле победника након извојеваног успеха у биткама или у тркама. Амфитеатар је имао трибуналије – ложе за имућније и виђеније грађане, као данас ВИП ложе.

Атракција Виминацијума – мамут Вика

Посебна атракција Виминацијума је костур мамута, названог Вика. Он је потпуно очуван, а процењује се да је стар између 500.000 и милион година! Реч је о мамуту женке, старој око 60 година. Била је висока 4,5 метара, дугачка више од 5 метара, а тешка око 10 тона. Мамут је откривен у целости, захваљујући томе што је остао заглављен у песку и муљу на обали.

Најновије откриће

Најновија вест из Виминацијума, баш када је наша екипа посетила овај локалитет, јесте да је у његовој непосредној близини откривен брод дужине између 15 и 26 метара, вероватно из античког периода.

Зато путујте са нама и после нас, обиђите Србију и њене драгоцености. А ускоро вас водимо и у нову авантуру.